Отрадноје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Отрадноје
Отрадное
Ioann Otradnoe.JPG
Црква светог Јована Милостивог у Отрадноме
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонКировски рејон
Основан1708.
Статус града1970.
Стара именаИвановскоје, Медноје, Пелла
Становништво
Становништво
 — 2015.25.481
 — густина363,5 ст./km2
Географске карактеристике
Координате59°47′00″ СГШ; 30°49′00″ ИГД / 59.783333° СГШ; 30.816667° ИГД / 59.783333; 30.816667Координате: 59°47′00″ СГШ; 30°49′00″ ИГД / 59.783333° СГШ; 30.816667° ИГД / 59.783333; 30.816667
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина17 м
Површина70,1 км2
Отрадноје на мапи Русије
Отрадноје
Отрадноје
Отрадноје на мапи Русије
Отрадноје на мапи Лењинградске области
Отрадноје
Отрадноје
Отрадноје на мапи Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број187330–187332
Позивни број(+7) 81362
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 225 504
ОКТМО код41 625 104 001
Веб-сајт
otradnoe-na-neve.ru/

Отрадноје (рус. Отрадное) насељено је место са административним статусом града на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Лењинградске области и административно припада Кировском рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 25.481 становника.

Административни статус града носи од 1970. године.

Географија[уреди]

Град је смештен на левој обали реке Неве на надморсакој висини од 17 m, и на свега око 18 километара источно од Санкт Петербурга. Град се протеже дуж обале Неве у дужини од око 7 километара, а површина гардског подручја је 70,1 км². Кроз град протичу још и реке Тосна и Свјатка.

Рејонски центар град Кировск налази се на око 16 километара североисточно.

Историја[уреди]

Меморијал „Невски праг (порог)“

У Новгородској пореској књизи из 1500. године помиње се Ивановска волост коју је чинило осам села. Године 1708. на месту данашњег града постојала су насеља Ивановско и Пела која су била позната по бројним летњиковцима локалне Петроградске елите. Пелински дворац био је једно од омиљених одмаралишта императорке Катарине Велике, а изграђен је управо по њеном налогу у периоду 17851794. године.

Према подацима са пописа из 1838. у насељу Ивановско живело је свега 126 становника, док је у суседном селу Уст Тосна живело 99 људи.

Средином XIX века Ивановско је постало власништвом бизнисмена Саве Јаковљева који је у насељу отворио фабрику за производњу бакра, због чега се цело насеље неформално називало и Бакарним градом. Почетком XX века отворене су железничке станице Пела (1911) и Ивановска (1918).

На основу административних списа из 1933. село Ивановско, насеље Отрадноје и засеок Уст Тосна су били делом Ивановске жупе Тосњенског рејона.

Град је током Другог светског рата био под немачком окупацијом, и за време трајања окупације готово у потпуности је уништен.

Град Отрадноје формиран је 24. октобра 1970. године спајањем насеља Ивановско, Отрадноје и Уст Тосно у јединствено градско насеље.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 23.866 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 25.481 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
---6.42618.60320.04622.400[2]21.570[3]23.866[4]25.481

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг.
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]