Пређи на садржај

Офшоринг

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Аутсорсинг.
Премештање фабрика, познато као физичко реструктурирање, често настаје као последица политика слободне трговине између земаља са високим и земаља са ниским зарадама.

Офшоринг (енгл. offshoring) јесте премештање пословних процеса и функција у иностранство, то јест, из једне земље у другу.[1] Могу да се измештају оперативни процеси, као што је производња, али и пратећи процеси, као што је рачуноводство. Разлози за офшоринг углавном су повољнији услови, нарочито у погледу трошкова рада.

Офшоринг је обично својствен приватном бизнису, мада и државне власти могу да га примењују. У скорије време офшоринг се првенствено повезује са аутсорсингом техничких и административних услуга које подржавају домаће и светске операције изван матичне земље (офшор аутсорсинг), посредством модела унутрашње (подређене) и спољашње (аутсорсинг) испоруке. Међутим, офшоринг не треба мешати са аутсорсингом, који подразумева да се једна компанија ослања на другу, из разлога што офшоринг не подразумева, али исто тако ни не искључује ангажовање друге компаније која би у том случају била одговорна за одређени пословни процес. У пракси, концепти офшоринга и аутсорсинга, поред тога што могу да се преплићу, могу и да се појединачно или заједнички, као и делимично или у потпуности поништавају, што описују термини „решоринг”[2] (енгл. „reshoring”) - враћање пословања у земљу порекла, „иншоринг”[3] (енгл. „inshoring”) - премештање активности у земљу порекла и „инсоурсинг”[4] (енгл. „insourcing”) - преузимање активности у оквир сопствене организације. Значајан је и термин ин-хаус офшоринга (енгл. „in-house offshoring”), који се још назива и интерни офшоринг, који представља ситуацију у којој се измештени посао обавља путем интерног модела пружања услуга - тзв. „каптив” (енгл. „captive”) модел.[5] Ово обухвата услуге које се набављају од зависних друштава или других блиско повезаних добављача, док међупроизводи, попут делимично склопљених аутомобила или рачунара могу, али и не морају да буду укључени.

Разлози и покретачи за офшоринг

[уреди | уреди извор]

Нижи трошкови и већа профитабилност често су покретачи процеса премештања пословања у иностранство. Овај феномен економисти називају „арбитражом радне снаге” (енгл. „labor arbitrage”).[6] Поред ових, често су разлози за офшоринг и приступ квалификованом кадру у иностранству, нарочито када је у питању техничка струка, као и скраћивање времена које је потребно да би се производ пласирао на тржиште.

У периоду од 2018. до 2023. године, многе компаније су на ескалацију царина, геополитичке тензије и промене у индустријској политици одговориле диверсификацијом производње на више земаља што је познато као стратегија „Кина плус многе друге”[7] (енгл. „China-plus-many”), уместо потпуног повлачења из одређене земље. Међу најчешћим дестинацијама нашли су се Вијетнам, Индија, Мексико, Тајланд, Тајван и Сједињене Америчке Државе.[8] Компаније су углавном наводиле више међусобно повезаних разлога за такве потезе, од којих су најчешћи били геополитички ризик и царине услед трговинског рата, уз растуће трошкове и изражену жељу да се смањи зависност од једне земље. Доношење одлуке о премештању пословања ван земље боравка је готово увек условљено већим бројем различитих фактора, а не само једним разлогом.[8] Предузећа би често најпре преусмеравала обим производње ка већ познатим добављачима како би одржала континуитет, а потом би, по стабилизацији услова, укључивала нове локације ради обезбеђивања алтернативних капацитета.[8]

Радна места се отварају у земљама које пружају робу или услуге, док се истовремено гасе у земљи са вишим трошковима радне снаге.[9] У земљи са високим трошковима, трошкове социјалне заштите незапослених може сносити влада, односно, порески обвезници, или их може сносити сама компанија која спроводи премештање пословања. У Европи је овај процес био мање изражен него у Сједињеним Америчким Државама, услед политика које су наметале веће трошкове корпорацијама, али и због културолошких препрека.[10]

Критеријуми

[уреди | уреди извор]

Постоје неки критеријуми који морају бити испуњени да би посао могао да се премести у иностранство, односно, да се спроведе офшор пословање, а то су:

  • Постоји значајна разлика у зарадама између земље порекла и земље у коју се посао премешта
  • Посао пружа могућност рада на даљину
  • Резултати рада могу се преносити путем интернета
  • Посао подразумева активности које се понављају[11]

Додатна разматрања о изводљивости, уочена у периоду од 2018. до 2023. године, обухватала су и доступност портфолија добављача који послују у више земаља, као и подстицајне мере политика у земљама одредишта које омогућавају постепени пренос капацитета без прекида континуитета пословања.[8]

Врсте офшоринга

[уреди | уреди извор]

Постоји велики број варијација офшоринга од којих су неки већ поменути у претходним поглављима.

Офшор аутсорсинг

[уреди | уреди извор]

Ангажовање произвођача у истој земљи представља аутсорсинг, али не и офшоринг. Када компанија премести интерну пословну јединицу из једне земље у другу, реч је о офшорингу или физичком реструктурирању, али не и о аутсорсингу. Када компанија повери пословање неке јединице другој компанији у иностранству, то представља и аутсорсинг и офшоринг, односно, „офшор аутсорсинг”. Појам „офшоринг као услуга”[12] (енгл. „Offshoring as a service”) представља пословни модел у којем се послови офшор канцеларије препуштају спољном добављачу путем аутсорсинга. Офшоринг као услуга (скраћено енгл. „OaaS”) модел подразумева ангажовање тима или компаније специјализоване за офшор пословање, при чему се они укључују у рад на уговорној основи као део сопственог тима.

Постоје и различите врсте офшор аутсорсинга:

  • Аутсорсинг информационих технологија - подразумева препуштање послова везаних за технологију или интернет спољном извођачу, као што је, на пример, компјутерско програмирање
  • Аутсорсинг пословних процеса - обухвата ангажовање спољног пружаоца услуга за обављање оперативних функција
  • Развој софтвера у иностранству („офшор” развој софтвера)
  • Аутсорсинг процеса заснованих на знању - врста аутсорсинга која захтева напредније техничке вештине и виши ниво стручности
  • Аутсорсинг корисничке подршке - подразумева препуштање функција корисничког сервиса „офшор” кол-центрима или пружаоцима услуга ради решавања упита, притужби и пружања помоћи
  • Аутсорсинг процеса регрутације - решење за управљање радном снагом при којем предузеће преноси целокупан процес регрутације или његов део на спољног пружаоца услуга. Могуће је ангажовање за појединачне услуге или за целокупно одвијање процеса

Емпиријски подаци показују да су конфигурације које обухватају више земаља (тзв. „портфолио приступ”) постале чешће код измештања производње од 2018. године. Само око трећине посматраних случајева измештања односило се на једну дестинацију, док су многе фирме распоређивале обим посла на две до шест земаља како би смањиле ризик.[8]

Ниршоринг

[уреди | уреди извор]

Ниршоринг[13] (енгл. „Nearshoring”) је облик офшоринга у коме је друга земља релативно близу, на пример она која дели границу са њом. Близина земаља резултира потенцијално корисним заједничким карактеристикама као што су временске карактеристике (временска зона), културне, друштвене, језичке, економске, политичке или историјске везе.[14] Према чланку Њујорк тајмса (енгл. „New York Times”) из 1913. године „Близу извора снабдевања, најбоља политика“,[15] главни фокус је тада био на „трошковима производње“. Иако су трошкови транспорта били обрађени, нису бирали између:

  • транспорта залиха до места производње[16]
  • транспорта готове робе до места продаје
  • трошкова и расположивости радне снаге

Термин ниршоринг потиче од офшоринга. Када се комбинује са аутсорсингом („ниршор аутсорсинг”), „ниршор” радници нису запослени у компанији за коју се посао обавља. Ниршоринг може укључити пословну стратегију за лоцирање операција близу места где се производ продаје. Ово је у супротности са коришћењем производних операција са ниским платама у земљама у развоју и испоруком производа назад у земљу која је преместила посао. Код ниршор аутсорсинга, посао се обавља преко спољне компаније, а не интерно, али за разлику од типичног офшор аутсорсинга, посао се овавља у прилично блиској близини седишта компаније и њеног циљног тржишта. Ниршоринг се често користи за процесе информационих технологија (ИТ) као што су развој апликација, одржавање и тестирање.

У Европи, „ниршор аутсорсинг“ подразумева сарадњу између клијената из великих европских економија и различитих пружалаца услуга из мањих европских земаља. Предности овог модела су нижи трошкови квалификоване радне снаге и мање строги регулаторни оквири, али је од кључног значаја то што омогућавају непосреднији, свакодневни надзор рада. Ове земље такође одржавају снажне културне везе са главним европским економским центрима, будући да су чланице Европске Уније. На пример, од 2020. године Португал важи за најпопуларнију дестинацију за аутсорсинг, јер велике компаније попут Мерцедес-а, Гугл-а[17], Јагуар-а, Скај Њувса, Натиксис-а и БНП Парибас-а[18] отварају развојне центре у Лисабону и Порту, где су трошкови радне снаге нижи, кадрови долазе са врхунских универзитета, постоји доступност потребних вештина, а временска зона је GMT. Клијенти из САД-а се за ниршор аутсорсинг окрећу земљама као што су Канада, Мексико и државе Централне и Јужне Америке.

Разлози за ниршоринг

[уреди | уреди извор]

Постоји велики број разлога зашто би се нека земља одлучила за „ниршор” пословање, а најчешће они проистичу из предности које оваква врста пословања може донети компанијама, тј. земљама.

Култура
[уреди | уреди извор]

Културолошко усклађивање са пословањем често се лакше постиже путем „нирсорсинга”, јер постоје сличности између култура у којима пословање функционише и оних у којима се ангажују спољни сарадници, укључујући, на пример, познавање језика који се у тој култури користи.

Комуникација[19]
[уреди | уреди извор]

Ограничења која намећу временске зоне могу отежати комуникацију, а нирсорсинг (или ниршоринг) нуди решење за тај проблем. Познавање енглеског језика представља темељ ниршор и ИТ услуга.[20][21] Сарадња између универзитета, привреде и државе постепено је довела до побољшања. Географска близина такође олакшава личну комуникацију, било да се она одвија редовно или по потреби.[22]

Остале предности
[уреди | уреди извор]

Ниршоринг у развоју софтвера[23] првенствено се бира због флексибилности приликом повећања или смањења обима тимова, као и због доступности квалификованих програмера по нижим ценама. Премештање кол-центара, центара за заједничке услуге и послова екстернализације пословних процеса (БПО) у ближа географска подручја постало је учесталије након што је офшор екстернализација почела да се сматра мање исплативом. У новије време, компаније разматрају ниршоринг као стратегију за ублажавање ризика везаних за слабости у пословању и ланцима снабдевања, које су откривене током глобалне пандемије вируса КОВИД-19, када су се „офшор” БПО центри суочили са изненадним затварањима и ометајућим мерама карантина, што је угрозило њихову способност за обављање свакодневних пословних активности.[24]

Сложеност офшоринга произилази из језичких и културолошких разлика, великих удаљености, неподударања радних сатница и временских зона, као и из већег напора потребног за изградњу поверења и дугорочних односа. Многи пружаоци услуга по моделу ниршоринга покушали су да превазиђу препреке у комуникацији и управљању пројектима развијањем нових начина за усклађивање организација. Као резултат тога, настали су концепти попут „инсорсинга на даљину” (енгл. „remote insourcing”), који клијентима пружају већу контролу над управљањем сопственим пројектима. Иако ниршоринг још увек није отклонио све препреке, географска близина омогућава већу флексибилност приликом усклађивања организација.[25]

Офшоринг производње

[уреди | уреди извор]

Премештање производње у иностранство, познато и као физичко реструктурирање, када је реч о већ утврђеним производима, подразумева измештање физичких производних процеса у иностранство[26] обично на локације са нижим трошковима или мањим бројем регулаторних ограничења. До физичког реструктурирања је дошло након што је Споразум о слободној трговини у Северној Америци (НАФТА) произвођачима олакшао премештање производних погона из САД-а у Мексико.

Овај тренд се касније пребацио на Кину, која је нудила јефтине цене кроз веома ниске стопе плата, мало закона о правима радника, фиксну валуту везану за амерички долар (тренутно фиксирану за корпу економија), јефтине кредите, јефтино земљиште и фабрике за нове компаније, мало прописа о заштити животне средине и огромне економије обима засноване на градовима са популацијом од преко милион радника посвећених производњи једне врсте производа. Међутим, многе компаније оклевају да преместе производњу врхунских производа са високом додатом вредношћу у Кину због лабавог спровођења закона о интелектуалној својини.

Од 2018. године, радно интензивни сектори, попут индустрије обуће и текстила, често су први измештали део своје производње из Кине у већ успостављене центре (нарочито у Вијетнам), док су се капитално интензивне индустрије, попут производње електронике и аутомобилске индустрије, кретале спорије и постепено, у складу са развојем локалних екосистема добављача. Када је реч о дестинацијама, компаније су комбиновале премештање у постојеће погоне (ради брзине) са „гринфилд” инвестицијама (ради дугорочне трансформације), при чему су се међу главним одредиштима за премештање капацитета нашли Вијетнам, Индија, Мексико, Тајланд и Тајван. Стратегије уласка на тржиште такође су се разликовале: приликом првог уласка у неку земљу, компаније су чешће бирале директну (интерну или „ин-хаус”) производњу, док су се приликом измештања у земље са којима су већ имале успостављену сарадњу чешће одлучивале за уговорну производњу како би задржале флексибилност.

Офшоринг ИТ услуга

[уреди | уреди извор]

Раст офшоринга повезује се са доступношћу поуздане и повољне комуникационе инфраструктуре након ширења телекомуникација и интернета крајем деведесетих година прошлог века.[27] Велики део премештања послова односио се на ангажовање спољних компанија, односно на офшор аутсорсинг.

Решоринг

[уреди | уреди извор]

Решоринг, познат као и оншоринг, бекшоринг или иншоринг[28], представља процес поништавања претходног премештања пословања у иностранство, односно, враћање пословног процеса у земљу порекла. Џон Ури (енгл. „John Urry”), професор социологије на Универзитету у Ланкастеру, истиче да би прикривање прихода, избегавање плаћања пореза и заобилажење прописа који се тичу рада, финансија, разоноде, отпада, енергије и безбедности могли постати озбиљан разлог за забринутост демократских влада и обичних грађана, који могу трпети негативне последице нерегулисаних активности у иностранству.[29] Поред тога, растући трошкови транспорта могли би учинити економски исплативијим производњу која је ближа месту потрошње, нарочито с развојем и сазревањем нових технологија, попут адитивне производње.

Извештај Светске банке о светском развоју из 2019. године, посвећен будућности рада, разматра могућност да аутоматизација подстакне компаније да врате производњу у земље порекла (да изврше решоринг) уз истовремено смањење улоге људског рада у том процесу, те нуди предлоге о томе како владе могу да одговоре на ове промене. Сличан тренд се уочава и у области роботске аутоматизације процеса (познате као РПА, или РПААИ за самосталнију верзију РПА 2.0 засновану на вештачкој интелигенцији), где технолошки напредак делимично умањује подстицај за премештање рутинских послова у оквиру заједничких услуга у земље са нижим трошковима рада.[30]

Мелани Рохас и сарадници у извештају компаније „Делојт” (енгл. „Deloitte”) из 2022. године препоручују усвајање комбинације „решоринга” и „френдшоринга” - сарадње са другим државама и поузданим изворима снабдевања, као пословне праксе и политичке иницијативе усмерене на јачање отпорности ланаца снабдевања.[31] Емпиријске студије о измештању пословања у периоду од 2018. до 2023. године показују да је враћање производње у матичну земљу чинило мали удео у укупном броју забележених случајева (око 16% од 244 случаја), што указује на раскорак између реторике у домену политика и стварног понашања компанија. Диверсификација пословања на више страних локација била је знатно чешћа појава.[8]

Офшоринг у пракси

[уреди | уреди извор]

Неке компаније још увек нису прихватиле праксу офшоринга као део свог пословања, док друге већ годинама уназад поверавају своје послове другим произвођачима. Такође, постоје земље које су временом постале веома популарни офшоринг центри, па последично већина компанија разматра баш њих као своју жељену дестинацију за премештање пословања.

Дестинације

[уреди | уреди извор]

Након приступања Светској трговинској организацији (СТО) 2001. године, Народна Република Кина се издвојила као значајна дестинација за измештање производње у иностранство (офшоринг). Још једна област од значаја је софтверска индустрија, у оквиру глобалног развоја софтвера и изградње глобалних информационих система. Након што је технолошки напредак у телекомуникацијама унапредио могућности трговине услугама, Индија је постала једна од водећих дестинација за ову врсту измештања пословања, мада се данас и многи други делови света јављају као дестинације за офшоринг.

Од 2018. године, Вијетнам је водећа дестинација за премештање производних капацитета из Кине, нарочито у секторима електронике, обуће и робе широке потрошње, док су значајан обим производње привукли и Тајван, Индија, Мексико и Тајланд у оквиру стратегија распоређивања пословања на више локација. Временом је порастао број случајева у којима се производња селила на више дестинација истовремено - при чему су многе компаније, на пример, комбиновале Индију са Вијетнамом или Мексико са Сједињеним Америчким Државама - како би уравнотежиле трошкове, приступ тржишту и политичке ризике. У бројним случајевима, компаније су задржале пословање у Кини по принципу „у Кини за Кину”, истовремено развијајући паралелне производне линије у иностранству, што одражава диверсификацију, а не потпуно повлачење са тржишта.[8]

Сједињене Америчке Државе

[уреди | уреди извор]

Од осамдесетих година 20. века, америчке компаније премештају производњу у иностранство (офшоринг) и ангажују спољне добављаче (аутсорсинг) у земљама са ниским трошковима, као што су Индија, Кина, Малезија, Пакистан и Вијетнам.

Одговор владе

[уреди | уреди извор]

Програм „SelectUSA”, који је 2011. године покренуо председник Барак Обама, био је први савезни програм за подстицање и олакшавање инвестиција у САД, спроведен у партнерству са савезним државама. Овај програм и пратећа веб-страница помажу компанијама да се повежу са ресурсима доступним на савезном, државном и локалном нивоу. У јануару 2012. године, председник Обама је упутио позив на акцију „улагања у Америку” током форума у ​​Белој кући под називом „Враћање радних места у Америку” (енгл. „Insourcing American Jobs”).[32]

Приче о успеху

[уреди | уреди извор]

Напредак у технологијама 3Д штампе приближио је произвођаче њиховим купцима.[33] У случају компаније Старбакс (енгл. „Starbucks”), то је 2012. године спасило од банкротства фирму Американ Маг (енгл. „American Mug”) и Стејн компанију (енгл. „Stein Company”) из Ист Ливерпул-а у Охају.

Избегавање неуспеха

[уреди | уреди извор]

Неки случајеви враћања производње у земљу порекла нису били успешни.[34] Покушај компаније „Отис елевејторс” (енгл. „Otis Elevators”) у том погледу није прошао добро. Из компаније наводе да нису узели у обзир последице нове локације и да су покушали да ураде превише тога одједном, укључујући и имплементацију софтвера за управљање ланцем снабдевања. Ово није неуобичајен сценарио када је реч о решорингу. Премештање производње назад у Сједињене Државе није једноставан подухват; компаније морају спровести бројне анализе и размотрити многе факторе како би утврдиле трошкове и изводљивост таквог потеза. Неке компаније тај процес спроводе уз помоћ сопствених кадрова. Међутим, пројекти враћања производње су сложени и обухватају инжењеринг, маркетинг, производњу, финансије и набавку. Поред тога, ту су и питања везана за некретнине, државне подстицаје и потребе за обуком, што захтева сарадњу са локалном заједницом. Како би успешно реализовале ове пројекте, компаније се често обраћају консултантима специјализованим за ову област.[35]

Уједињено Краљевство

[уреди | уреди извор]

У Уједињеном Краљевству, компаније су искористиле поновно увођење домаћих кол-центара као јединствену продајну предност. Групација „RSA Insurance Group” је 2014. године завршила процес враћања својих кол-центара у Британију.[36] Индијска индустрија кол-центара погођена је трендом враћања пословања у земљу порекла, с обзиром на то да су компаније попут „British Telecom”-а, „Santander UK”-а и „Avive” најавиле премештање својих операција назад у Британију како би подстакле економију и повратиле задовољство клијената.[37]

„R&D” офшоринг

[уреди | уреди извор]

Процес дизајна, истраживања и развоја (енгл. „R&D”) производа релативно је тешко преместити у иностранство, јер истраживање и развој, ради унапређења производа и креирања нових референтних дизајна, захтевају виши ниво стручности који се не везује за јефтину радну снагу.

Пренос интелектуалне својине

[уреди | уреди извор]

Постоји веза између премештања пословања у иностранство (офшоринга) и снаге система заштите патената. Компаније које послују у оквиру снажног система заштите патената не оклевају да преместе пословање у иностранство, јер ће њихов рад остати њихово власништво. С друге стране, компаније у земљама са слабим системом заштите патената више страхују од крађе интелектуалне својине од стране страних добављача или радника, те стога ређе прибегавају премештању пословања у иностранство. Офшоринг се често омогућава преносом вредних информација на локацију у иностранству. Такве информације и обука омогућавају радницима на удаљеним локацијама да постигну резултате вредности упоредиве са онима које су претходно остваривали интерни запослени. Када такав пренос укључује заштићене материјале, попут поверљивих докумената и пословних тајни и заштићених споразумима о поверљивости, тада долази до преноса или извоза интелектуалне својине. Документовање и процена вредности таквог извоза прилично су сложени, али их треба узети у обзир јер обухватају ставке које могу бити предмет регулације или опорезивања.

Дебата

[уреди | уреди извор]

Офшоринг, тј. премештање послова у иностране филијале, представља контроверзно питање које изазива бурне расправе међу економистима. Док се послови премештају у земљу одредишта, земља порекла има користи од нижих цена робе и услуга. С друге стране, губитак радних места и стагнација зарада у развијеним земљама изазвали су отпор. Слободна трговина са земљама у којима су зараде ниске доводи до ситуације у којој једни добијају, а други губе, посебно запослени чији су послови премештени у иностранство или чије зараде стагнирају.[38] Манипулације валутама од стране влада и њихових централних банака доводе до разлика у трошковима радне снаге. Економиста и бивши амбасадор Ернест Х. Приг (енгл. „Ernest H. Preeg”) је 1. маја 2002. године пред Сенатским одбором за банкарство, стамбена питања и урбани развој изнео тврдњу да Кина, на пример, везује своју валуту за долар по курсу који је нижи од реалне вредности, чиме крши Члан IV Статута Међународног монетарног фонда, који налаже да ниједна земља не сме да манипулише својом валутом ради стицања тржишне предности.[39]

Извор сукоба

[уреди | уреди извор]

Супротстављене стране у дебати о премештању послова у иностранство (офшоринг), ангажовању спољних извођача (аутсорсинг) и комбинацији ова два модела (офшор аутсорсинг) јесу оне које захтевају државну интервенцију и протекционизам, с једне стране, и оне које се залажу за слободну трговину, с друге стране.[40] Радна места која су некада заузимали радници у САД су изгубљена, док земље у развоју, попут Бразила и Турске, бележе процват. Заговорници слободне трговине сматрају да ће економије у целини остварити нето корист од премештања радне снаге у иностранство[41], али није јасно да ли радници који су изгубили посао такође имају нето корист. Плате у иностранству у појединим случајевима расту. Студија Бироа за статистику рада САД показала је да су се плате у Кини готово утростручиле у периоду од седам година након 2002. године. Истраживања указују на то да би овај раст зарада могао да преусмери део активности премештања послова на друге локације.[42] Као начин за ублажавање последица губитка радних места услед трговинских токова предлаже се улагање у додатну обуку и образовање, али то више не представља компаративну предност земаља са високим платама, будући да су трошкови образовања нижи у земљама са ниским платама.[43]

Тржиште рада у САД-у

[уреди | уреди извор]

Године 2015. број запослених у ИТ сектору у Сједињеним Америчким Државама достигао је ниво из периода пре 2001. године[44][45] и од тада је у порасту. Број радних места изгубљених услед офшоринга чини мање од 1% укупног тржишта рада САД-а. Укупан број радних места изгубљених на тај начин, како у производњи, тако и у техничким секторима, представља свега 4% од укупног броја изгубљених радних места у САД-у. Главни разлози за смањење броја радних места су истек уговора и смањење обима пословања. Поједини економисти и коментатори сматрају да је офшор феномен знатно преувеличан.[46]

Утицај на радна места у западним земљама

[уреди | уреди извор]

Часопис „The Economist” је у јануару 2013. године известио да су „високе стопе незапослености у западним земљама након финансијске кризе из 2007-2008. године изазвале толико непријатељски став јавности у многим земљама према премештању послова у иностранство, да многе компаније сада оклевају да се упусте у тај процес”.[47] Економиста Пол Кругман је 2007. године написао да се, док се слободна трговина између земаља са високим платама сматра ситуацијом у којој обе стране добијају, слободна трговина са земљама са ниским платама посматра као ситуација у којој једна страна добија, а друга губи, при чему губитници постају многи запослени чији су послови премештени у иностранство или чије плате стагнирају. Према двема проценама, број радних места у САД-у погођених премештањем послова у иностранство кретао се између 150.000 и 300.000 годишње у периоду од 2004. до 2015. године. То чини 10-15% укупног броја новоотворених радних места у САД-у.[48]

Повећане трошкове социјалне заштите за незапослене могу сносити влада (порески обвезници) у земљи са високим трошковима пословања или компанија која премешта пословање у иностранство, односно, врши офшоринг. У Европи је забележен мањи обим премештања пословања у иностранство него у САД, услед политика које су наметале веће трошкове корпорацијама, као и због културолошких препрека. Истраживања показују да премештање услужних делатности у иностранство има различите ефекте на зараде и запосленост.[49][50][51][52][53] Извештај Светске банке о светском развоју из 2019. године, посвећен будућности рада[30], истиче како премештање пословања у иностранство може утицати на потражњу за одређеним вештинама у земљама примаоцима, те разматра како све већа аутоматизација у појединим случајевима може довести до враћања производње у земљу порекла (решоринг).

Мишљење јавности

[уреди | уреди извор]

Америчка истраживања јавног мњења показују да се између 76% и 95% анкетираних Американаца сложило са ставом да је „премештање производних послова у иностранство један од разлога због којих се америчка привреда суочава са тешкоћама и због којих се не запошљава више људи”.[54]

Етичка питања и питања угледа

[уреди | уреди извор]

Емпиријска истраживања су испитивала како офшоринг утиче на перцепцију потрошача и репутацију компаније. Истраживања указују на то да је одлука о измештању пословања у иностранство (офшоринг), нарочито када је праћена отпуштањем радника у земљи порекла, повезана са смањеним поверењем и подршком потрошача, као и са лошијом оценом друштвене одговорности компаније.[55]

Истраживања су такође испитивала како обелодањивање информација од стране компанија утиче на реакције потрошача на одлуке о премештању пословања у иностранство. Резултати указују на то да компаније које јасно и отворено саопштавају одлуке и праксе везане за офшоринг бележе мањи пад поверења потрошача у односу на оне које то не чине. Када се информације о премештању пословања не обелодане отворено, већ се сазнају накнадно, потрошачи то доживљавају као обману, што доводи до смањења њихове спремности да купују производе или услуге те компаније.[56]

На пример, експериментална истраживања показују да одлуке компанија о офшорингу често могу изазвати снажне емоционалне реакције код потрошача када се те одлуке доживљавају као штетне по домаће раднике.[57]

Такође је показано да разматрања везана за репутацију утичу на одлучивање компанија о премештању пословања у иностранство. Докази указују на то да компаније узимају у обзир последице по репутацију када доносе такве одлуке, укључујући промене у перцепцији заинтересованих страна и перципираној вредности бренда.[58]

Теорија

[уреди | уреди извор]

Природа међународне трговине се мења. Вековима је трговина углавном подразумевала размену робе, а данас она све више обухвата додавање вредности на многим различитим локацијама, односно, оно што би се могло назвати „трговином задатака”. Револуционарни напредак у технологији транспорта и комуникација ослабио је везу између специјализације рада и географске концентрације, чинећи све изводљивијим раздвајање задатака у времену и простору. Када се инструкције могу пренети тренутно, када се компоненте и полупроизводи могу брзо и јефтино транспортовати, а резултати многих задатака пренети електронским путем, предузећа могу искористити разлике у трошковима производних фактора у различитим земљама, а да притом не изгубе предности које доноси специјализација. Резултат тога је нагли пораст праксе премештања пословања у иностранство („офшоринг”), како производних задатака, тако и других пословних функција.[59]

Ефекти мобилности фактора производње

[уреди | уреди извор]

Према класичној економији, три фактора производње су земља, рад и капитал. Премештање пословања у иностранство у великој мери зависи од мобилности радне снаге и капитала, док земља има мали или никакав потенцијал за мобилност. У микроекономији, обртни капитал служи за финансирање почетних трошкова офшоринга. Ако држава строго регулише начин на који корпорација може да троши свој обртни капитал, она неће бити у могућности да премести своје пословање у иностранство. Из истог разлога, макроекономско окружење мора бити слободно да би премештање пословања било успешно. Рачунари и интернет учинили су рад у сектору услуга електронски преносивим. Већина теорија које тврде да премештање пословања у иностранство на крају доноси корист домаћим радницима полази од претпоставке да ће они моћи да пронађу нове послове, чак и ако то подразумева прихватање нижих зарада или преквалификацију за нову област рада. Страни радници имају користи од нових радних места и виших плата када се посао премести у њихове земље. Стручњаци за питања рада истичу да глобална арбитража радне снаге доводи до неетичких пракси повезаних са експлоатацијом радника, погоршањем услова рада и смањењем сигурности запослења.[60]

Историја

[уреди | уреди извор]

У развијеном свету, измештање производних послова у иностранство датира још из шездесетих година 20. века[61], док измештање послова у области услуга заснованих на знању потиче из седамдесетих година и од тада се наставља. Тај процес је првенствено подразумевао премештање фабрика из развијених земаља у земље у развоју. Такво измештање послова и затварање фабрика довели су до структурне промене у развијеном свету - преласка са индустријског на пост-индустријско услужно друштво. Током 20. века, смањење трошкова транспорта и комуникације, у комбинацији са великим разликама у зарадама, учинило је измештање послова из богатијих у сиромашније земље финансијски исплативим за многе компаније. Поред тога, развој интернета, а нарочито међуконтиненталних капацитета за пренос података путем оптичких каблова, као и ширење светске мреже (енгл. „World Wide Web”), свели су трошкове „транспорта” за многе врсте послова који подразумевају рад са информацијама на готово нулти ниво.[62]

Утицај Интернета

[уреди | уреди извор]

Без обзира на величину, компаније имају користи од приступа ресурсима радне снаге широм света.[63] Ово је довело до пословних модела као што је „даљински инсоурсинг” који омогућавају компанијама да користе ресурсе пронађене у иностранству, без губљења контроле над сигурношћу квалитета производа. Нове категорије послова као што су позивни центри, компјутерско програмирање, читање медицинских података као што су рендгенски снимци и магнетна резонанца, медицинска транскрипција, припрема пореза на доходак и тражење наслова постају предмет офшоринга.

Ирска

[уреди | уреди извор]

Пре деведесетих година прошлог века, Ирска је била једна од најсиромашнијих земаља Европске Уније. Међутим, због релативно ниских стопа пореза на добит предузећа, америчке компаније су почеле да пребацују своју интелектуалну својину из области софтвера, електронике и фармације у Ирску ради извоза. То је допринело „буму” у сектору високих технологија, захваљујући чему је Ирска постала једна од најбогатијих земаља ЕУ.

НАФТА

[уреди | уреди извор]

Северноамерички споразум о слободној трговини (енгл. „NAFTA”) ступио је на снагу 1994. године и убрзао процес физичког реструктурирања. План за стварање зона слободне трговине (као што је Зона слободне трговине Американаца) још увек није уродио плодом. Године 2005. дошло је до наглог пораста премештања послова који захтевају високу стручност, такозваног рада заснованог на знању, из САД-а у иностранство, што је подстакло све већу забринутост због опасности од губитка радних места.

Повезани појмови

[уреди | уреди извор]
  • Бестшоринг (енгл. „Bestshoring”) или рајтшоринг (енгл. „rightshoring”) - одабир најбоље земље за измештање пословања у иностранство (офшоринг)
  • Аутсорсинг пословних процеса (енгл. „BPO”) - аранжмани код којих се читаве пословне функције (попут финансија, рачуноводства и корисничке подршке) препуштају спољним извођачима. Специфичнији термини могу се наћи у области развоја софтвера, на пример, Глобални информациони систем (енгл. „Global Information System”) представља класу система које развијају глобално дистрибуирани тимови или који се за њих развијају
  • Бодишопинг (енгл. „Bodyshopping”) - пракса ангажовања ресурса и особља из иностранства за обављање мањих, издвојених задатака у оквиру пословног окружења, без шире намере да се измести читава пословна функција
  • Иншоринг (енгл. „Inshoring”) - одабир услуга у оквиру исте земље

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
Икона за клице

Овај чланак везан за економију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

  1. ^ „✅ Оффсхоринг - шта је то, дефиниција и концепт”. Economy-Pedia.com (на језику: српски). Приступљено 2026-09-23. 
  2. ^ „Onshoring vs. Reshoring: What Are the Differences?”. Xometry (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-23. 
  3. ^ Firmbee” (на језику: енглески). 2022-08-04. Приступљено 2026-09-23. 
  4. ^ „Insourcing: Meaning, Overview, Examples vs. Outsourcing”. Investopedia (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-23. 
  5. ^ Cliff Justice and Stan Lepeak, Equaterra. „Captive Audience: How to Partner with Service Providers to Improve In-House Offshore Operations”. CIO (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-26. 
  6. ^ „Labor arbitrage: Types, benefits, and ethical implications”. Outsource Accelerator (на језику: енглески). 2026-09-17. Приступљено 2026-09-23. 
  7. ^ „The "China Plus Many" Playbook: De-Risking Your Supply Chain” (на језику: енглески). 2026-02-20. Приступљено 2026-09-23. 
  8. ^ а б в г д ђ е Free, Clinton; O’Connor, Neale G.; Wieland, Andreas (2025-11-11). „Global supply chains on the move: panarchical reorganisation out of China”. International Journal of Operations & Production Management. 46 (1): 46—72. ISSN 0144-3577. doi:10.1108/IJOPM-03-2025-0209. 
  9. ^ Miszczynski, Milosz (2016-07-11). „Labour arbitrage: the lifecycle of a global production node”. Journal of Organizational Ethnography (на језику: енглески). 5 (2): 106—122. ISSN 2046-6749. doi:10.1108/joe-04-2016-0009. Архивирано из оригинала 2026-02-18. г.. 
  10. ^ „Staying put”. The Economist (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-23. 
  11. ^ Karson, Amy; Brown, Marcia. „A Nonprofit
Guide to Outsourcing” (PDF). Приступљено 2026-09-26. 
  12. ^ „Service Offshoring – Concepts, Benefits and Risks” (PDF). Приступљено 2026-09-23. 
  13. ^ ”. biz-impuls.com. Приступљено 2026-09-24. 
  14. ^ Carmel, Erran; Abbott, Pamela (2007-10-01). „Why 'nearshore' means that distance matters”. Communications of the ACM. New York, NY, USA: Association for Computing Machinery. 50 (10): 40—46. ISSN 0001-0782. doi:10.1145/1290958.1290959. 
  15. ^ „HOW TO HANDLE MATERIAL.; Founding Industries Near Source of Supplies the Best Policy.”. The New York Times (на језику: енглески). 1913-11-30. ISSN 0362-4331. Приступљено 2026-09-24. 
  16. ^ „PLANTS SEEN NEAR SOURCE OF SUPPLY; Shift of the Chemical Industry to Sites With Basic Minerals Is PredictedTRANSPORTATION A FACTORPotential Factory Migration IsCited in Report to AmericanChemical Society” (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-24. 
  17. ^ „After Google, Portugal's tech scene gets boost from VW”. Reuters (на језику: енглески). 2018-04-17. Приступљено 2026-09-24. 
  18. ^ Nearshore, velv (2020-08-05). „Nearshoring in Portugal”. Medium (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-24. 
  19. ^ Fuchs, Gabriel. „Communication: The Holy Grail of Outsourcing”. CIO (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-24. 
  20. ^ Mott, Elizabeth (2014-02-27). „Communication Problems When Outsourcing”. Chron - Small Business (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-24. 
  21. ^ Financial Times | Ghostarchive”. ghostarchive.org. Приступљено 2026-09-24. 
  22. ^ „Effective Communication for Successful Outsourcing”. www.pmi.org (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-24. 
  23. ^ Velv. „Nearshore Software Development Teams — Insights”. Velv (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-24. 
  24. ^ „COVID-19’s Impact on Call Centers”. Wharton Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-24. 
  25. ^ „Nearshoring: A Smart Alternative to Offshore”. www.ittoday.info. Приступљено 2026-09-24. 
  26. ^ „Offshore manufacturing - definition and meaning - Market Business News”. Market Business News (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-24. 
  27. ^ Sherif, Mostafa Hashem (2006-10-25). Managing Projects in Telecommunication Services (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-04767-5. 
  28. ^ McFedries, Paul. „Word Spy - inshoring”. www.wordspy.com (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-24. 
  29. ^ Urry, John (2014). Offshoring. Internet Archive. Cambridge, UK : Polity Press. ISBN 978-0-7456-6486-6. 
  30. ^ а б „World Bank Development Report” (PDF). Приступљено 2026-09-24. 
  31. ^ „Reshoring and “friendshoring” supply chains”. Deloitte Insights (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-24. 
  32. ^ „President Obama Issues Call to Action to Invest in America at White House "Insourcing American Jobs" Forum”. whitehouse.gov (на језику: енглески). 2012-01-11. Приступљено 2026-09-24. 
  33. ^ Durach, Christian F.; Kurpjuweit, Stefan; Wagner, Stephan M. (2017-11-06). „The impact of additive manufacturing on supply chains”. International Journal of Physical Distribution & Logistics Management. 47 (10): 954—971. ISSN 0960-0035. doi:10.1108/IJPDLM-11-2016-0332. 
  34. ^ Coates,10Rule, Rosemary (2014-06-09). „How To Avoid a Failed Reshoring Project”. CFO (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-24. 
  35. ^ „Reshoring – Blue Silk Consulting” (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-24. 
  36. ^ Reid, Jessica. „RSA completes move to UK-only call centres”. Insurance Times (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-24. 
  37. ^ „India may no longer be outsourcing hub as UK companies such as Aviva, BT & Santander move work to home country”. The Economic Times. 2011-07-14. ISSN 0013-0389. Приступљено 2026-09-24. 
  38. ^ Krugman, Paul (2007-12-28). Trouble With Trade”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2026-09-26. 
  39. ^ Manufacturers Alliance”. www.manufacturersalliance.org. Приступљено 2026-09-26. 
  40. ^ „Protectionism leads to its own outsourcing problems”. ABC News (на језику: енглески). 2013-06-18. Приступљено 2026-09-26. 
  41. ^ „https://world.yale.edu/yale-global-online”. Yale and the World (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-26.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  42. ^ „Outsourcing & Offshoring Industry Market Research”. Plunkett Research, Ltd. (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-26. 
  43. ^ Gosselin, Peter G. (2006-03-06). „That Good Education Might Not Be Enough”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-26. 
  44. ^ „IT Employment Reaches Record High In U.S. -- InformationWeek”. www.informationweek.com (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-26. 
  45. ^ „news”. Information Week (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-26. 
  46. ^ „Samuelson: Debunking the Great Offshoring Myth”. Newsweek (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-26. 
  47. ^ „Here, there and everywhere”. The Economist (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-26. 
  48. ^ „Shape up”. The Economist (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-26. 
  49. ^ Amiti, Mary; Wei, Shang-Jin (2005-04-01). „Fear of service outsourcing: is it justified?”. Economic Policy. 20 (42): 308—347. ISSN 0266-4658. doi:10.1111/j.1468-0327.2005.00140.x. 
  50. ^ L., Groshen, Erica; Bart, Hobijn,; Mary, McConnell, Margaret. „U.S. Jobs Gained and Lost Through Trade: A Net Measure” (на језику: енглески). 
  51. ^ Ebenstein, Avraham; Harrison, Ann; McMillan, Margaret; Phillips, Shannon (2014-10-01). „Estimating the Impact of Trade and Offshoring on American Workers using the Current Population Surveys”. The Review of Economics and Statistics. 96 (4): 581—595. ISSN 0034-6535. doi:10.1162/REST_a_00400. 
  52. ^ „The Surprisingly Swift Decline of U.S. Manufacturing Employment”. www.econstor.eu. Приступљено 2026-09-26. 
  53. ^ Feenstra, Robert C.; Hanson, Gordon H. (1996). „Globalization, Outsourcing, and Wage Inequality”. The American Economic Review. American Economic Association. 86 (2): 240—245. ISSN 0002-8282. 
  54. ^ Inc, Gallup (2011-03-31). „Americans' Top Job-Creation Idea: Stop Sending Work Overseas”. Gallup.com (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-26. 
  55. ^ Granulo, Armin; Kranzbühler, Anne-Madeleine; Fuchs, Christoph; Puntoni, Stefano (2025-10-01). „Collective Layoffs and Offshoring: A Social Contract Account”. Journal of Consumer Research. 52 (3): 526—546. ISSN 0093-5301. doi:10.1093/jcr/ucaf001. 
  56. ^ „A hostile tale of disclosure and betrayal: Business perceptions of offshoring services”. Приступљено 2026-09-26. 
  57. ^ Grappi, Silvia; Romani, Simona; Bagozzi, Richard P. (2013-11-01). „The effects of company offshoring strategies on consumer responses”. Journal of the Academy of Marketing Science. 41 (6): 683—704. ISSN 1552-7824. doi:10.1007/s11747-013-0340-y. 
  58. ^ „Reputational risk as a factor in the offshore location choice”. Приступљено 2026-09-26. 
  59. ^ Grossman, Gene M.; Rossi-Hansberg, Esteban (фебруар 2008). „Trading Tasks: A Simple Theory of Offshoring” (PDF). Приступљено 2026-09-26. 
  60. ^ „Global Production in a Romanian Village: Middle-Income Economy, Industrial Dislocation and the Reserve Army of Labor”. www.semanticscholar.org. Приступљено 2026-09-26. 
  61. ^ „Offshoring: U.S. Semiconductor and Software Industries Increasingly Produce in China and India” (PDF). септембар 2006. Приступљено 2026-09-26. 
  62. ^ Baase, Sara. „A Gift of Fire: Social, Legal, and Ethical Issues for Computing Technology” (PDF). Приступљено 2026-09-26. 
  63. ^ „Gartner Outlines the Top 10 Forces to Impact Outsourcing and IT Services Industry”. www.pressebox.com (на језику: енглески). 2010-09-09. Приступљено 2026-09-26. 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Офшоринг&oldid=31730643”