Охос дел Саладо

С Википедије, слободне енциклопедије
Охос дел Саладо.

Охос дел Саладо (шпански: Ojos del Salado) је стратовулкан који се налази на граници Аргентине и Чилеа. Припада андском планинском ланцу. Охос дел Саладо је највиша вулканска планина на Земљи[а] са највишом тачком на 6 893 m надморске висине, односно друга по висини планина на западној и јужној хемисфери.[2] Налази се око 600 кm северно од Аконкагве, највише планине на западној хемисфери.

Планина је лоцирана у близини пустиње Атакаме, због чега има суве климатске услове са снежним капама које обично остају на врху само током зиме. И поред тога, јаке летње олује могу да покрију подручје са неколико метара снега. Упркос овим генерално сувим условима који владају у том подручју, на источној страни планине постоји стално кратерско језеро пречника око 100 m на надморској висини од 6 390 m.[3]

Географске одлике[уреди | уреди извор]

Охос дел Саладо је део Високих Анда[4] и уздиже се са јужног краја Пуна де Атакаме[5], висоравни са просечном надморском висином од 4 000 m која се налази уз Атакаму.[6] Граница Аргентине и Чилеа води преко врха планине у правцу исток-запад.[4] Аргентински део планине припада провинцији Катамарка[7], а чилеански је у провинцији Копијапо,[8] у региону Атакама.[9] Аутопут Рута 31, који води преко чилеанског Копијапа, западно од вулкана, и Пасо Сан Франциска[б] до Аргентине,[4] лежи око 20 километара северно од вулкана, што Охос дел Саладо чини приступачнијим од осталих вулкана у региону.[13] Регион је ненасељен са оскудним водним ресурсима, а до многих његових делова воде само земљани путеви.[14]

Охос дел Саладо није једноставан купасти врх, већ масиван/комплексан вулкан[13][15] формиран преклапањем мањих вулкана,[16] са више од 20 кратера.[17] Две структуре, не шире од 2,5 km, са источне и западне стране утврђују 1,3 са 0,5 km широки кратер на врху.[18] На ободу кратера, који је нижи на северној страни, избијају базалт, шљунак, пловућац и скорија.[19] Други кратер ширине 300–400 m лежи западно од поменутог кратера.[17] Наводно, врх је одвојен дубоким јазом на два посебна дела.[20] Масивни кратки токови дацитске лаве чине језгро вулканске области које је димензија 13x12 km, али пирокластични материјал покрива већи део области врха.[21]

Масив се уздиже око 2 km изнад околног терена и покрива овалну површину од око 70 km2[13], односно 160 km2[22] терена са куполама од лаве, лавичним токовима,[23] пирокластичним купама и вулканским кратерима. Показује одлике затрпане калдере,[24] односно 2,5 km широке депресије.[25] Такође је забележена појава структуре налик рифту са бројним малим кратерима.[26] Вулканске купе на западном боку заузимају правац пружања север-североисток.[27] Серо Соло и Фраиле престављају велике лавичне куполе које се налазе боковима Охос дел Салада,[23] карактеристичне по пирокластичним токовима.[28]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У односу на ниво мора.[1]
  2. ^ Пасо Сан Франциско један је од најважнијих прелаза преко Анда,[10] са преко 8 100 људи који су прешли током 2018. године,[11] када је пут асфалтиран.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Siebert, Simkin & Kimberly 2019, стр. 12.
  2. ^ Baker, Gonzalez-Ferrán & Rex 1987, стр. 85.
  3. ^ Шаблон:Наведена мрежна страница
  4. ^ а б в Gspurning, Lazar & Sulzer 2006, стр. 60.
  5. ^ Nüsser & Dame 2015, стр. 68.
  6. ^ Nagy et al. 2019, стр. 4.
  7. ^ González & Würschmidt 2008, стр. 48.
  8. ^ Informacíon turística 2021.
  9. ^ Alvaro, Bertin & Orozco 2012, стр. 7.
  10. ^ Subsecretaría de Turismo 2019, стр. 6.
  11. ^ Subsecretaría de Turismo 2019, стр. 16.
  12. ^ Nagy et al. 2023, стр. 28.
  13. ^ а б в OSE 2021.
  14. ^ Nüsser & Dame 2015, стр. 67.
  15. ^ Kaufmann 1998, стр. 63.
  16. ^ Kay, Coira & Mpodozis 2008, стр. 167.
  17. ^ а б Naranjo et al. 2019, стр. 26.
  18. ^ Kay, Coira & Mpodozis 2008, стр. 169.
  19. ^ Carter 1957, стр. 90.
  20. ^ Carter 1957, стр. 91.
  21. ^ Kay, Coira & Mpodozis 2008, стр. 168.
  22. ^ Moreno & Gibbons 2007, стр. 154.
  23. ^ а б Mpodozis et al. 1996, стр. 545.
  24. ^ GVP 2021, General Information.
  25. ^ Gonzalez-Ferran, Baker & Rex 1985, стр. 436.
  26. ^ Kay, Coira & Mpodozis 2008, стр. 168–169.
  27. ^ Mpodozis et al. 1996, стр. 546.

Извори[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Biggar, John (2005). The Andes: A Guide for Climbers (на језику: енглески). Andes. ISBN 978-0-9536087-2-0. 
  • Radehose, Eckehard (2002). Traumberge Amerikas: von Alaska bis Feuerland (на језику: немачки). Bergverlag Rother GmbH. ISBN 978-3-7633-3006-5. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Охос_дел_Саладо&oldid=27678402”