Охридско-битољска епархија
| Охридско-битољска епархија Српска православна црква | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Сједиште | Битољ |
| Држава | .svg){kind=small} Краљевина СХС |
| Основана | 1931. (захваћена расколом од 1967) |
| Укинута | преуређена 2002-2005. |
| Архијереј | |
| Чин архијереја | епископ |
| Титула архијереја | епископ охридско-битољски |
Охридско-битољска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве која је основана 1931. године. Почевши од 1967. године била је захваћена расколом, који је изазван неканонским проглашењем аутокефалности Македонске православне цркве. У склопу спровођења Нишког споразума од 2002. до 2005. године, њено подручје је укључено у састав Православне охридске архиепископије.
Историја[уреди | уреди извор]
Године 1920. епископ жички Николај (Велимировић) по властитој жељи прешао је у Охрид. Послије доношења првог Устава Српске православне цркве (1931) владика Николај је извршио сједињавање Охридске и Битољске у јединствену Охридско-битољску епархију са сједиштем у Битољу.[1]
Први епископ ове епархије је био Николај Велимировић (1931—1936), који је након преласка на нову дужност наставио да администрира овом епархијом до 1938. године, када је за новог охридско-битољског епископа изабран Платон Јовановић (1938—1939). Након његовог премјештања на другу дужност, епархијом је почевши од 1940. године администрирао злетовско-струмички епископ Викентије Проданов.
Током бугарске окупације (1941—1944) епархија је тешко пострадала, а усљед ратних прилика администратор Викентије Проданов није био у прилици да врши своју дужност. Након ослобођења (1944) нове комунистичке власти нису допустиле администратору епархије да се врати на своју дужност, а на подручју ове епархије су завладале нередовне прилике усљед покрета за стварање посебне црквене управе у тадашњој Народној Републици Македонији.
Након дугих и сложених преговора који су вођени током 1958. и 1959. године, постигнут је споразум о стварању самоуправне Православне цркве у Македонији, која је остала у канонској заједници са Српском патријаршијом. Према постигнутом договору, извршени су избор и хиротонија Климента Трајковског за новог епископа ове епархије са насловом „епископ преспанско-битољски“. Међутим, епископ Климент је 1967. године учествовао у неканонском проглашењу аутокефалности „Македонске православне цркве“ усљед чега је од стране Српске патријаршије стављен под црквени суд.
Пошто је дошло до потпуног раскола, Српска православна црква није признавала разне промене које је у епархијском устројству након 1967. године често вршила "Македонска православна црква". Након проглашења независности Републике Македоније у пролеће 1992. године, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на ванредном заседању донео одлуку да се због измењених околности за све епархије у Македонији постави посебан администратор. На наредном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ у пролеће 1993. године за администратора је изабран Јован Младеновић, новоизабрани викарни епископ тетовски. Иако је владика Јован као администратор покушао да посети епархије СПЦ у Републици Македонији, рад на том подручју му је био онемогућен. Стога је привремено боравио у манастиру Прохор Пчињски и одатле је обављао своје администраторске дужности. Након његовог избора за епископа западноамеричког (1994), дужност администратора је поверена врањском епископу Пахомију Гачићу који је такође наилазио на велике потешкоће у раду на организацији правилног црквеног живота у Републици Македонији. Сви ови напори Српске православне цркве били су усмерени ка отклањању црквеног раскола и проналажењу решења за успостављање канонског поретка у Републици Македонији.[2]
Такво стање је трајало све до склапања Нишког споразума и његовог спровођења у живот (2002—2005) путем стварања канонске Епископије преспанско-пелагонијске у оквиру Православне охридске архиепископије.
Епископи[уреди | уреди извор]
| Портрет | Име и презиме | Време службе | Напомене |
|---|---|---|---|
.JPG)
|
Николај Велимировић | 1931—1936. | |
|
Платон Јовановић | 1938—1939. | |
|
Викентије Проданов | од 1940. администратор | |
| Климент Трајковски | од 1959. | епископ ове епархије са насловом „епископ преспанско-битољски“ Од 1967. у расколу | |
| Јован Младеновић | 1993—1994. | Администратор | |
| Пахомије Гачић | 1995—2002. | Администратор |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Радио Светигора: Житије Светог оца Николаја Српског Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јул 2014), 28. јул 2014.
- ^ Пузовић 1999, стр. 171.
Литература[уреди | уреди извор]
- Slijepčević, Đoko M. (1958). The Macedonian Question: The Struggle for Southern Serbia. Chicago: The American Institute for Balkan Affairs.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1969). Македонско црквено питање. Минхен: Искра.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1986). Историја Српске православне цркве. књ. 3. Келн: Искра.
- Пузовић, Предраг (1999). „Раскол у Српској православној цркви — македонско црквено питање”. Вардарски зборник (1): 155—173.
- Пузовић, Предраг (2002). „Платон Јовановић, епископ бањалучки (1874-1941)” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 61 (1): 243—251.