Ојлеров идентитет
Ојлеров идентитет[n 1] је у математици назив за формулу:
која представља везу између тригонометријских функција и комплексних бројева. Број је Ојлеров број (база природног логаритма), имагинара јединица комплексних бројева, а угао.
Једначина се први пут појавила у књизи Леонарда Ојлера „Introductio“ објављеној у Лозани (Швајцарска) по коме је и добила име.
Иако је првобитна претпоставка била , једначина важи и за .
За угао добија се идентитет
или мало другачији облик Ојлеровог идентитета
се често назива најдивнијом формулом математике јер повезује фундаменталне бројеве , , , 1, и 0 (нула), основне математичке радње, сабирање, множење и степеновање, и најважнију релацију =, и ништа више.
Постоји неколико метода којима се може доћи до ове једначине користећи уобичајена својства експоненцијалне функције (извод, мултипликативно својство, и слично). Данас се Ојлеров идентитет често користи како би се за комплексне вредности аргумента прво дефинисала експоненцијална функција:
а затим се из те дефиниције даље доказују њена основна својства.
Прва метода[уреди | уреди извор]
Посматрамо функцију:
Именилац никада није нула, јер важи:
Ојлеров идентитет тврди да је за све вредности .
Прво доказујемо да је функција константна, односно да је њен извод за све :
Знамо да је извод од :
Следи:
значи да се функција никада не мења. Да би добили њену вредност довољно је израчунати је за неку вредност по избору, у нашем случају биће то :
Добили смо дакле жељени резултат.
Друга метода[уреди | уреди извор]
Друга метода се користи редовима за , и . Знамо да ове три функције можемо написати као:
Из тога следи да можемо поделити:
За добијамо , што је наш тражени резултат.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Термин „Ојлерова идентичност” (или „Ојлеров идентитет”) такође се другде користи за означавање других концепата, укључујући сродну општу формулу eix = cos x + i sin x,[1] и формулу Ојлеровог продукта.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Dunham, 1999, p. xxiv.
- ^ Stepanov, S. A. (7. 2. 2011). „Euler identity”. Encyclopedia of Mathematics. Приступљено 7. 9. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Conway, John H., and Guy, Richard K. (1996), The Book of Numbers, Springer. ISBN 978-0-387-97993-9.
- Crease, Robert P. (10 May 2004), "The greatest equations ever", Physics World [registration required]
- Dunham, William (1999), Euler: The Master of Us All, Mathematical Association of America. ISBN 978-0-88385-328-3.
- Euler, Leonhard (1922), Leonhardi Euleri opera omnia. 1, Opera mathematica. Volumen VIII, Leonhardi Euleri introductio in analysin infinitorum. Tomus primus, Leipzig: B. G. Teubneri
- Kasner, E., and Newman, J. (1940), Mathematics and the Imagination, Simon & Schuster
- Maor, Eli (1998), e: The Story of a number, Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05854-2.
- Nahin, Paul J. (2006), Dr. Euler's Fabulous Formula: Cures Many Mathematical Ills, Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11822-2.
- Paulos, John Allen (1992), Beyond Numeracy: An Uncommon Dictionary of Mathematics, Penguin Books. ISBN 978-0-14-014574-8.
- Reid, Constance (various editions), From Zero to Infinity, Mathematical Association of Americа
- Sandifer, C. Edward (2007), Euler's Greatest Hits, Mathematical Association of America. ISBN 978-0-88385-563-8.
- Stipp, David (2017), A Most Elegant Equation: Euler's formula and the beauty of mathematics, Basic Books
- Wells, David (1990). „Are these the most beautiful?”. The Mathematical Intelligencer. 12 (3): 37—41. doi:10.1007/BF03024015.
- Wilson, Robin (2018), Euler's Pioneering Equation: The most beautiful theorem in mathematics, Oxford University Press
- Zeki, S.; Romaya, J. P.; Benincasa, D. M. T.; Atiyah, M. F. (2014), „The experience of mathematical beauty and its neural correlates”, Frontiers in Human Neuroscience, 8: 68, PMC 3923150
, PMID 24592230, doi:10.3389/fnhum.2014.00068