Ојлеров идентитет
Ојлеров идентитет[n 1] је у математици назив за формулу:
која представља везу између тригонометријских функција и комплексних бројева. Број је Ојлеров број (база природног логаритма), имагинара јединица комплексних бројева, а угао.[3][4][5]
Једначина се први пут појавила у књизи Леонарда Ојлера „Introductio“ објављеној у Лозани (Швајцарска) по коме је и добила име.
Иако је првобитна претпоставка била , једначина важи и за .
За угао добија се идентитет
или мало другачији облик Ојлеровог идентитета[6][7]
се често назива најдивнијом формулом математике јер повезује фундаменталне бројеве , , , 1, и 0 (нула), основне математичке радње, сабирање, множење и степеновање, и најважнију релацију =, и ништа више.[8][9][10]
Постоји неколико метода којима се може доћи до ове једначине користећи уобичајена својства експоненцијалне функције (извод, мултипликативно својство, и слично). Данас се Ојлеров идентитет често користи како би се за комплексне вредности аргумента прво дефинисала експоненцијална функција:
а затим се из те дефиниције даље доказују њена основна својства.
Прва метода
[уреди | уреди извор]Посматрамо функцију:
Именилац никада није нула, јер важи:
Ојлеров идентитет тврди да је за све вредности .
Прво доказујемо да је функција константна, односно да је њен извод за све :
Знамо да је извод од :
Следи:
значи да се функција никада не мења. Да би добили њену вредност довољно је израчунати је за неку вредност по избору, у нашем случају биће то :
Добили смо дакле жељени резултат.
Друга метода
[уреди | уреди извор]Друга метода се користи редовима за , и . Знамо да ове три функције можемо написати као:
Из тога следи да можемо поделити:
За добијамо , што је наш тражени резултат.
Математичка лепота
[уреди | уреди извор]Ојлеров идентитет се често наводи као пример дубоке математичке лепоте.[11] Три основне аритметичке операције се дешавају тачно једном: сабирање, множење и степеновање. Идентитет такође повезује пет основних математичких константи:[12]
- Број 0, адитивни идентитет.
- Број 1, мултипликативни идентитет.[13][14][15]
- Број π (π = 3.1415...), основна константа круга.
- Број e (e = 2.718...), познат и као Ојлеров број, који се широко јавља у математичкој анализи.
- Број i, имагинарна јединица комплексних бројева.
Даље, једначина је дата у облику скупа израза једнаког нули, што је уобичајена пракса у неколико области математике.
Професор математике на Универзитету Стенфорд Кит Девлин је рекао: „попут Шекспировог сонета који хвата саму суштину љубави, или слике која открива лепоту људског облика који је много више од површности, Ојлерова једначина сеже у саму дубине постојања“.[16] Пол Нахин, професор емеритус на Универзитету у Њу Хемпширу, који је написао књигу посвећену Ојлеровој формули и њеној примени у Фуријеовој анализи, описује Ојлеров идентитет као устројство „изузетне лепоте“.[17]
Писац математике Констанс Рид изнела је мишљење да је Ојлеров идентитет „најпознатија формула у целој математици“.[18] Бенџамин Пирс, амерички филозоф, математичар и професор на Универзитету Харвард из 19. века, након што је доказао Ојлеров идентитет током предавања, изјавио је да је идентитет „апсолутно парадоксалан; не можемо да га разумемо, и не знамо шта значи, али ми смо то доказали и стога знамо да то мора бити истина“.[19]
Анкета читалаца коју је спровео часопис The Mathematical Intelligencer 1990. године назвала је Ојлеров идентитет „најлепшом теоремом у математици“.[20] У другој анкети читалаца коју је спровео часопис Physics World 2004. године, Ојлеров идентитет је повезан са Максвеловим једначинама (електромагнетизма) као „највећа једначина икада“.[21]
Најмање три књиге популарне математике су објављене о Ојлеровом идентитету:
- Невероватна формула др Ојлера: Лечи многе математичке болести, Пол Нахин (2011)[22]
- Најелегантнија једначина: Ојлерова формула и лепота математике, Дејвид Стип (2017)[23]
- Ојлерова пионирска једначина: Најлепша теорема у математици, Робин Вилсон (2018).[24]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Термин „Ојлерова идентичност” (или „Ојлеров идентитет”) такође се другде користи за означавање других концепата, укључујући сродну општу формулу eix = cos x + i sin x,[1] и формулу Ојлеровог продукта.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Dunham, 1999, p. xxiv.
- ^ Stepanov, S. A. (7. 2. 2011). „Euler identity”. Encyclopedia of Mathematics. Приступљено 7. 9. 2018.
- ^ Weisstein, Eric W. „e”. mathworld.wolfram.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-10.
- ^ Pickover, Clifford A. (2009). The Math Book: From Pythagoras to the 57th Dimension, 250 Milestones in the History of Mathematics (illustrated изд.). Sterling Publishing Company. стр. 166. ISBN 978-1-4027-5796-9. Extract of page 166
- ^ O'Connor, J J; Robertson, E F. „The number e”. MacTutor History of Mathematics.
- ^ Milla, Lorenz (2020), The Transcendence of π and the Squaring of the Circle, arXiv:2003.14035
- ^ Hines, Robert. „e is transcendental” (PDF). University of Colorado. Архивирано (PDF) из оригинала 2021-06-23. г.
- ^ Sawyer, W. W. (1961). Mathematician's Delight (на језику: енглески). Penguin. стр. 155.
- ^ Wilson, Robinn (2018). Euler's Pioneering Equation: The most beautiful theorem in mathematics (illustrated изд.). Oxford University Press. стр. (preface). ISBN 978-0-19-251405-9.
- ^ Posamentier, Alfred S.; Lehmann, Ingmar (2004). Pi: A Biography of the World's Most Mysterious Number (illustrated изд.). Prometheus Books. стр. 68. ISBN 978-1-59102-200-8.
- ^ Gallagher, James (13. 2. 2014). „Mathematics: Why the brain sees maths as beauty”. BBC News Online. Приступљено 26. 12. 2017.
- ^ Paulos, 1992, p. 117.
- ^ Weisstein, Eric W. „Identity Element”. mathworld.wolfram.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-01.
- ^ „Definition of IDENTITY ELEMENT”. www.merriam-webster.com. Приступљено 2019-12-01.
- ^ „Identity Element”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2019-12-01.
- ^ Nahin, 2006, p. 1.
- ^ Nahin, 2006, p. xxxii.
- ^ Reid, chapter e.
- ^ Maor, p. 160, and Kasner & Newman, p. 103–104.
- ^ Wells 1990
- ^ Crease 2004
- ^ Nahin, Paul (2011). Dr. Euler's fabulous formula : cures many mathematical ills (на језику: енглески). Princeton University Press. ISBN 978-0691118222.
- ^ Stipp, David (2017). A most elegant equation : Euler's formula and the beauty of mathematics (на језику: енглески) (First изд.). Basic Books. ISBN 978-0465093779.
- ^ Wilson, Robin (2018). Euler's pioneering equation : the most beautiful theorem in mathematics (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0198794936.
Литература
[уреди | уреди извор]- Conway, John H., and Guy, Richard K. (1996), The Book of Numbers, Springer. Conway, John H.; Guy, Richard (16. 3. 1998). The Book of Numbers. Springer. стр. 254. ISBN 978-0-387-97993-9.
- Crease, Robert P. (10 May 2004), "The greatest equations ever", Physics World [registration required]
- Dunham, William (1999), Euler: The Master of Us All, Mathematical Association of America. Dunham, William (31. 7. 2020). Euler: The Master of Us All. American Mathematical Soc. ISBN 978-0-88385-328-3.
- Euler, Leonhard (1922), Leonhardi Euleri opera omnia. 1, Opera mathematica. Volumen VIII, Leonhardi Euleri introductio in analysin infinitorum. Tomus primus, Leipzig: B. G. Teubneri
- Kasner, E., and Newman, J. (1940), Mathematics and the Imagination, Simon & Schuster
- Maor, Eli , e: The Story of a number, Princeton University Press. . 1998. ISBN 978-0-691-05854-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Nahin, Paul J. (2006), Dr. Euler's Fabulous Formula: Cures Many Mathematical Ills, Princeton University Press. Nahin, Paul J. (2006). Dr. Euler's Fabulous Formula: Cures Many Mathematical Ills. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11822-2.
- Paulos, John Allen (1992), Beyond Numeracy: An Uncommon Dictionary of Mathematics, Penguin Books. Paulos, John Allen (1992). Beyond Numeracy: An Uncommon Dictionary of Mathematics. Penguin. ISBN 978-0-14-014574-8.
- Reid, Constance (various editions), From Zero to Infinity, Mathematical Association of Americа
- Sandifer, C. Edward (2007), Euler's Greatest Hits, Mathematical Association of America. Edward Sandifer, C. (30. 8. 2007). How Euler Did It. стр. 4. ISBN 978-0-88385-563-8.
- Stipp, David (2017), A Most Elegant Equation: Euler's formula and the beauty of mathematics, Basic Books
- Wells, David (1990). „Are these the most beautiful?”. The Mathematical Intelligencer. 12 (3): 37—41. S2CID 121503263. doi:10.1007/BF03024015.
- Wilson, Robin (2018), Euler's Pioneering Equation: The most beautiful theorem in mathematics, Oxford University Press
- Zeki, S.; Romaya, J. P.; Benincasa, D. M. T.; Atiyah, M. F. (2014), „The experience of mathematical beauty and its neural correlates”, Frontiers in Human Neuroscience, 8: 68, PMC 3923150 , PMID 24592230, doi:10.3389/fnhum.2014.00068
- Carl Boyer; Uta Merzbach (1991). A History of Mathematics (2nd изд.). Wiley. стр. 419. ISBN 978-0-471-54397-8.
- Beauregard, Raymond A.; Fraleigh, John B. (1973), A First Course In Linear Algebra: with Optional Introduction to Groups, Rings, and Fields, Boston: Houghton Mifflin Company, ISBN 0-395-14017-X
- Fraleigh, John B. (1976), A First Course In Abstract Algebra (2nd изд.), Reading: Addison-Wesley, ISBN 0-201-01984-1
- Herstein, I. N. (1964), Topics In Algebra, Waltham: Blaisdell Publishing Company, ISBN 978-1114541016
- McCoy, Neal H. (1973), Introduction To Modern Algebra, Revised Edition, Boston: Allyn and Bacon, LCCN 68015225