Ојмјакон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ојмјакон
Оймякон

Oymyakon forests.jpg
Ојмјакон зими (шумски предео)

Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Далекоисточни
Република Јакутија
Становништво
Становништво (2012.) 512
Географске карактеристике
Координате 63°27′39″N 142°47′09″E / 63.460833, 142.785833
Временска зона UTC+10:00
Надморска висина 741 m
Ојмјакон на мапи Русије
{{{alt}}}
Ојмјакон
Ојмјакон на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Розалија Петровна Кондакова[1]
Позивни број +7 41154
ОКАТО код 98239805001

Ојмјакон (рус. Оймякон, јак. Өймөкөөн) је село у Републици Саха у Русији, у далекоисточном делу Сибира у Ојмјаконском рејону. Најхладније је настањено место на нашој планети (најнижа измерена температура -67,7 °C) и налази се на левој обали реке Индигирке[2]. Овде живи око 500 становника, који се претежно баве сточарством и риболовом[3]. Од главног града Јакутије, Јакутска, Ојмјакон је удаљен око 1.100 километара према истоку. Најближи регионални пут је Колимски аутопут удаљен око 32 километра северозападно. Најближа суседна насеља су Хара-Тумул и Берег-Јурдја.

Порекло назива[уреди]

Место је добило име по Ојмјаконској реци чији је назив дошао од речи kheium из евенског језика, што би у слободном преводу значило — несмрзнута вода, место где рибе проводе зиму[4]. Према другом извору, речник тунгуског језика, наводи да евенска реч heyum значи залеђено језеро[5].

Географија[уреди]

Положај и рељеф[уреди]

Место Ојмјакон се налази у источном делу Сибира на обали реке Индигирке. Административно припада Јакутији (Република Саха), у оквиру Омјаконског улуса. Смештен је на свега три степена од поларног круга (66° 33‘ сгш). Предео се одликује заједницом тундре и тајге, а надморска висина места је 741 метар.

Ојмјакон је смештен на Омјконском платоу који је омеђен Ојмјаконским планинама (3.003 м) на западу и југозападу и планином Тас Кистабит (2.341 м) на северу и североистоку[6][7]. Река Индигирка је са истока усекла своју долину и Ојмјаконску котлину.

Земљиште се залеђује до дубине од чак 1.500 метара[3]. Како је Ојмјакон близу северног пола, дужина дана и ноћи током године изузетно варира — током децембра дан траје три, а у јуну 21 сат.

Клима[уреди]

Најспецифичнија одлика овог места је оштра континентална клима. Екстремно хладне зиме са средње топлим летима. Ветар не дува, а сунчев сјај је интензиван. Ојмјакон се сматра најхладнијим стално насељеним местом на свету, а назива се и „Пол хладноће“ северне хемисфере. Најнижа до сада измерена температура је –68°C у метеоролошкој станици Томтор године 1933. Температура од -71,2°C[8] забележена је на споменику у Ојмјакону. Током лета температуре могу достићи 25-30° Целзијуса, па је годишња амплитуда у овом месту већа од 100 °C[9].

Климатограм Ојмјакона
Показатељ \ Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Год.
Апсолутни максимум, °C −16,6 −15,3 2,0 11,7 26,2 31,1 34,6 33,1 23,7 11,0 −2,1 −6,5 34,6
Средњи максимум, °C −42,5 −35,4 −20,8 −3,7 9,1 20,0 22,7 18,2 8,9 −9,2 −30,7 −42 −8,8
Средња температура, °C −46,4 −42 −31,2 −13,6 2,7 12,6 14,9 10,3 2,3 −14,8 −35,2 −45,5 −15,5
Средњи минимум, °C −50 −47,3 −40 −23,9 −4,7 4,0 6,2 2,6 −3,7 −20,4 −39,3 −48,8 −22,1
Апсолутни минимум, °C −65,4 −67,7 −60,6 −46,4 −28,9 −9,7 −9,3 −17,1 −25,3 −47,6 −58,5 −62,8 −67,7
Количина падавина, mm 6 7 5 6 13 34 45 39 23 14 12 8 212
ИЗВОР(И): КЛИМАТ ОЙМЯКОНА Погодка и Климат (pogoda.ru.net)[10] и Northern Hemisphere: Lowest Temperature (wmo.asu.edu)[11]


Из приложене табеле се уочава да је највиша икада измерена температура у Ојмјакону износила 34,6 °C у јулу 2010. године, док је најнижа званична температура забележена 6. фебруара 1933. године и износила је -67,7 °C[12]. Средња годишња температура је -15,5 °C. Количина падавина је изузетно ниска и износи свега 212 милиметара годишње[13].

Ветар ретко дува у Ојмјакону. Просечна брзина 1,2 м/с, а најчешће се јавља са запада и североистока[14]. Влажност ваздуха је висока и просечна годишња износи 71%. Највиша је у јануару 75%, а најнижа у јуну 59%[15]. Укупан број дана са снежним покривачем је 213, а најснежнији период је од октобра до априла. Просечна висина покривача у том периоду је 21 цм, а максимална измерена 51 цм (фебруар)[16]. Просечна годишња облачност у Ојмјакону износи 6,5 десетина[17].

Хидрографија[уреди]

Положај Ојмјакона на мапи Јакутије

Околина Ојмјакона је богата изворима топле воде. Главни водени ток је Индигирка, која тече са истока. Извире на Халканским планинама, тачније настаје од два мања тока — Тура Урјах и Тарин Јурах. Дугачка је 1.726 километара и улива се у Источносибирско море. У периоду од октобра до маја површина реке се заледи. Погодна је за риболов будући да је богата врстама попут репушке, чира, муксуне, затим омуља и др[18]. Југоисточно од села налазе се и два већа језера - Бољшој и Мендерељах[19].

Живи свет[уреди]

Предео је прекривен типичним представницима тундре (патуљасте врсте дрвећа) и тајге (четинари попут смрче, јеле, ариша и др)[20]. На подручју Ојмјакона живи специфична врста коња који су сличним понијима по висини, а одликују се изузетно дугом длаком која их штити од хладноће током зиме[3]. Воде су богате рибом, а у шумама живе ирваси[21].

Историја[уреди]

Међу првим истраживачима који су посетили овај део Сибира били су Семјон Дежњов и Михаил Страдухин у седамнаестом и Гаврил Саричев у осамнаестом веку. Матвеј Матвејевич Геденштром (1780—1845), естонски истраживач, споменуо је насеље Ојмјакон у свом путопису ка Новосибирским острвима, из прве половине XIX века[22]. Током 1920-их и 1930-их година Ојмјакон је било типично повремено насеље, где су своје уточиште тражили сточари и ловци на ирвасе.

Совјетска власт, у жељи да номадима обезбеди нормалне услове за живот и сталан боравак, изградила је трајно насеље. Током Другог светског рата у близини села изграђена је писта за слетање авиона на линији Аљаска-Сибир, која је успостављена на основу Закона о зајму и најму (програм снабдевања савезника за време рата од стране САД)[23]. Ојмјаконски округ је формиран 1931. године, а 1954. административни центар премештен је у место Уст-Нера[22]. Данас је Ојмјакон стално насељено село[21].

Становништво[уреди]

Мапа Ојмјакона и околине
Демографија
2002. 2010.
319[24] 462[25]

Према процени из 2012. године у Ојмјакону живи 512 становника, док је по подацима пописа из 2010. било 462 становника (230 мушкараца и 232 жене)[26]. Према националном саставу из 2002. најбројнији су Јакути, а затим следе Руси[27]. Званични језици су руски и јакутски. Становништво се претежно бави сточарством, ловом и риболовом[28]. Због изузетно ниских температура узгајање житарица, и гајење воћа или поврћа није могуће, а у исхрани су, сходно томе заступљени дивљи плодови локалних биљних врста[29]. Међу локалним специјалитетима издвајају се млечни производи „хајак“ и „кјорчех“, који су слични путеру и сладоледу, као и најпознатије ојмјаконско јело — „строганина“ (остругана свеже залеђена риба)[30]. Захваљујући чистом ваздуху, здравој исхрани и чистој води, становници Ојмјакона су познати по дуговечности[31]. Управница села је Розалија Петровна Кондакова.

Привреда[уреди]

Становништво Ојмјакона се највећим делом бави сточарством, тачније гајењем ирваса и дивљих коња. Осим тога заступљен је и риболов на реци Индигирки[32]. Околина места богата је налазиштима и рудницима злата који се експлоатишу[33]. Услед ниских температура у Ојмјакону нема мобилне телефоније и сигнала[34]. Туризам је развијен на бази климатске специфичности (најниже температуре), што је разлог доласка туриста[35]. Током 2012. године Ојмјакон је посетило 57 туриста од чега највише из Немачке и Енглеске[36]. Сваки посетилац у оквиру организоване туре добија „сертификат за боравак на Полу хладноће“[37].

Инфраструктура[уреди]

Ојмјакон је мало место повезано локалним путевима са суседним насељима — Хара-Тумул и Терјут на северозападу, Очјугеј на југу и Томтор и Берег-Јурдја на југоистоку. У селу се налазе школе и обданиште, затим дом културе и спортски центар[38]. У источном делу се налази локална млекара и пилана. Јужно од села Томтор налази се аеродром Ојмјакон (ICAO код — UEMJ[39]), који је саграђен током Другог светског рата, а затворен је 1970-их година[40]. Има једну земљану писту дужине 1,9 километара[41]. Општинска зграда се налази у центру Ојмјакона[42].

Ојмјакон у медијима[уреди]

Грб Ојмјаконског округа

Ојмјакон се спомиње и појављује у бројним телевизијским серијама и емисијама:

  • У епизоди „The Winter's Tale“ документарне серије Savage Skies из 1996. године метеоролог Ал Рокер посетио је Сибир и Ојмјакон[43][44].
  • У првој епизоди друге сезоне (епиз. Сибир[45]) документарне серије „Најопаснији путеви на свету“ Ед Бирн и Енди Парсонс путују кроз Сибир[46].
  • Оксфордски географ Ник Мидлтон у својој телевизијској серији „Going to Extremes“ посетио је село и представио како мештани живе и преживљавају екстремне хладноће.[47]
  • Камерман Џоф Мекли снимио је епизоду телевизијске серије „Dangerman“ (за Дискавери канал), у којој је провео ноћ у шатору и водио бика до извора по воду[48][49].
  • У епизоди „Hot and Cold“ Би-Би-Си-јеве серије Екстремни свет приказан је Ојмјакон као најхладније стално насељено место на свету[50]
  • У епизоди „Chilling Out“ аустралијске ТВ серије 60 минута водитељ Лајам Бартлет представља начин живота у Ојмјакону[51].
  • У епизоди „Russia: The Bull of Winter“ путописне ТВ серије Departures, путници Скот Вилсон и Џастин Лукач посетили су село, јахали ирвасе и до Пола хладноће[52].

Познати становници[уреди]

За историју Ојмјакона важан је Николај Јосипович Кривошапкин (1832 — 1926), трговац, хуманиста и филантроп. Родио се у Тарин-Јурјахском округу (данас Ојмјаконски) 1832. године. Током живота и школовања стекао је богатство које је уложио у свој родни крај. Николај је био ктитор две цркве, дома културе, основне школе и библиотеке у Ојмјакону и околини. Умро је 1926. у 95 години живота[53][54][55].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ОЙМЯКОН- ПОЛЮС ХОЛОДА, Приступљено 26. 12. 2013.
  2. The coldest inhabited place on Earth, Приступљено 26. 12. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 Ојмјакон: живот у најхладнијем насељу на планети, Приступљено 20. 2. 2013.
  4. Е. М. Поспелов. „Географические названия мира“. Москва, 1998. pp. 307.
  5. Tsintsius, V. I. (1977), Сравнительный словарь тунгусо-маньчжурских языков : материалы к этимологическому словарю, 2, Leningrad: Nauka, pp. 361
  6. Энциклопедический словарь Яно-Оймяконское нагорье, Приступљено 20. 2. 2013.
  7. Энциклопедический словарь Тас-Кыстабыт, Приступљено 20. 2. 2013.
  8. „Полюса холода“. Газета „География“ Приступљено 20. 2. 2013.. 
  9. Природа, Приступљено 30. 12. 2013.
  10. Погодка и Климат pogoda.ru.net, Приступљено 22. 2. 2013.
  11. Northern Hemisphere: Lowest Temperature, Приступљено 22. 2. 2013.
  12. Climate of the USSR, issue 24, part I, Leningrad, 1956
  13. КЛИМАТ ОЙМЯКОНА Осадки, Приступљено 22. 2. 2013.
  14. КЛИМАТ ОЙМЯКОНА Повторяемость различных направлений ветра, %, Приступљено 22. 2. 2013.
  15. КЛИМАТ ОЙМЯКОНА Влажность воздуха, %, Приступљено 22. 2. 2013.
  16. КЛИМАТ ОЙМЯКОНА Снежный покров, Приступљено 22. 2. 2013.
  17. КЛИМАТ ОЙМЯКОНА Облачность, баллов, Приступљено 22. 2. 2013.
  18. Географическая энциклопедия Индигирка, Приступљено 20. 2. 2013.
  19. Топограгска мапа Ојмјакона и околине, Приступљено 04. 01. 2014.
  20. Енциклопедијски атлас света, (2006), Моно и Мањана, Београд, pp. 125
  21. 21,0 21,1 Oymyakon, the Coldest Inhabited Place on Earth, Приступљено 20. 2. 2013.
  22. 22,0 22,1 История, Приступљено 29. 12. 2013.
  23. Lebedev, Igor Aviation Lend-Lease to Russia Nova Publishers (1997) pp. 44–49
  24. Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  25. Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  26. ВПН-2010. Якутия. Таб. 5. Численность населения по районам, городским и сельским населенным пунктам
  27. Всероссийская перепись населения 2002 года. Национальный состав населения по регионам России, Приступљено 20. 2. 2013.
  28. Oymyakonsky, vt.Ust-Nera, Приступљено 20. 2. 2013.
  29. Returning to Siberia, part 2 - Oymyakon, Приступљено 17. 4. 2013.
  30. Ојмјакон: живот у најхладнијем насељу на планети; Приступљено 04. 03. 2014.
  31. Welcome to the coldest village on Earth where the temperature can hit -71.2C, mobiles don't work... but homes still have outside toilets, Приступљено 20. 2. 2013.
  32. Natural resources, Приступљено 20. 2. 2013.
  33. Minerals, Приступљено 20. 2. 2013.
  34. The Coldest Inhabited Place on Earth: Oymyakon, Russia, Приступљено 26. 12. 2013.
  35. Oymyakon – General Information, Приступљено 20. 2. 2013.
  36. Foreignerv visited Pole of Cold - Oymyakon, Приступљено 20. 2. 2013.
  37. What is the standard tour to the Pole of Cold?, Приступљено 27. 12. 2013.
  38. БОРОГОНСКИЙ 1-й наслег, Приступљено 20. 2. 2013.
  39. Oymyakon Airport profile, Приступљено 4. 1. 2014.
  40. UEMJ, Приступљено 4. 1. 2014.
  41. Oymyakon (UEMJ)Sakha, Russian Federation, Приступљено 4. 1. 2014.
  42. Oymyakon – General Information (See plan), Приступљено 20. 2. 2013.
  43. Savage Skies: The Winter's Tale (1996), Приступљено дана 26. 12. 2013. године
  44. Savage Skies, Приступљено дана 26. 12. 2013. године
  45. World's Most Dangerous Roads imdb, Приступљено дана 26. 12. 2013. године
  46. Siberia Series 2 Episode 1 of 3, Приступљено дана 26. 12. 2013. године
  47. Going to Extremes: Cold, Приступљено дана 26. 12. 2013. године
  48. Expedition to Oymyakon, Siberia - Russia January 2004, Приступљено дана 26. 12. 2013. године
  49. Cold Pole of North, Yakutia Travel, retrieved February 2010.
  50. Extreme World: Hot and Cold, Приступљено дана 26. 12. 2013. године
  51. Channel Nine Australia - 60 Minutes - Chilling Out, Приступљено дана 26. 12. 2013. године
  52. Departures Season 3 Episode 2, Приступљено дана 26. 12. 2013. године
  53. Купец – меценат Н. О. Кривошапкин, Приступљено 30. 12. 2013.
  54. Николай Осипович Кривошапкин, Приступљено 30. 12. 2013.
  55. Информация о с. Оймякон, Приступљено 30. 12. 2013.

Литература[уреди]

  • „Енциклопедијски атлас света“, (2006), Моно и Мањана, Београд (ISBN 978-86-84413-43-9)
  • Е. М. Поспелов, (1998) „Географические названия мира“, Москва (ISBN 978-5-17-001389-0)
  • Tsintsius, V. I. (1977), „Сравнительный словарь тунгусо-маньчжурских языков : материалы к этимологическому словарю“, 2, Leningrad: Nauka (ISBN 978-0-7522-2016-1)
  • Lebedev, Igor (1997) „Aviation Lend-Lease to Russia“, Nova Publishers (ISBN 978-1-56072-417-9)

Спољашње везе[уреди]


Oymyakonsky ulus location.PNG Насеља Ојмјаконског рејона

Уст-Нера | Артик | Јучјугеј | Ојмјакон | Ољчан | Орто-Балаган | Сарилах | Терјут | Томтор
(бивша): Ељгински | Нељкан | Предпорожни


Сјајни чланак Чланак Ојмјакон је пример међу сјајним чланцима.
Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.