Паваши

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Паваши
Felicola subrostris.jpg
Felicola subrostratus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Mallophaga

Nitzsch, 1818

Паваши или пероједи и длакоједи. су бескрилни инсекти, припадници три фамилије из реда Малофага (лат. Mallophaga). Хране се паперјем, перјем, длаком, излучевинама коже и перути. Изазивају болести под називом малофагоза или павашљивост.[1]

Начин преношења[уреди | уреди извор]

Паваши се преносе са једне на другу животињу директним додиром. Најбројније су на младим животињама. Малофагоза је једна од карактеристика лоших зоохигијенских услова држања животиња.

Морфолошке и биолошке одлике[уреди | уреди извор]

Паваши имају спљоштено тело, покривено длачицама. По свом изгледу сличне су вашима, од којих се разликују по усном апарату, који је прилагођен за дробљење. Величине су од 2 до 6 mm, међутим женке су веће од мужјака.

Паваши као стални паразити карактеришу се тиме што женка полаже јаја на бази перја и длаке домаћина. Након 5 до 6 дана јаја ембрионирају и из њих излазе ларве, које се разликују од одраслих искључиво по величини и боји. После неколико пресвлачења, током 3-4 недеље, од ларви настају одрасли паразити.[2]

Класификација[уреди | уреди извор]

Представника у овом реду има око 3.000 врста.[3] Паваши као паразити различитих врста птица и сисара приказани су на на следећим табелама:

Подразред Amblycera
Породица Род Домаћин
Somaphantidae Bonomiella Голубови
Menoponidae Menopon Голубови
Eomenacanthus Голубови
Menacanthus Голубови
Hohorstiella Кокоши
Uchida Голуб
Trinotonidae Trinoton Домаћа гуска
Colpocephalidae Neocolpocephalum Голубови
Gyropidae Gyropus Морско прасе
Gliricolidae Trimenopon
Gliricola Морско прасе


Подразред Ischnocera
Породица Род Домаћин
Gonioidae Oulocrepis Голубови
Goniocotes Голубови
Campanulotes Кокоши
Chelopistes
Stenocrotaphus Бисерка
Coloceras Кокоши
Lipeuridae Lipeurus Голубови
Cuclotogaster Голубови
Esthiopteridae Anatoecus Пловке и патке
Columbicola Кокошка
Anaticola Пловке и патке
Trichodectidae Trichodectes Пас
Felicola Домаћа кокошка
Bovicolidae Bovicola Домаће говедо (B. bovis)
Коза (B. caprae)
Овца (B. ovis)
Holakartikos Коза
Werneckiella Коњ

Штетно деловање[уреди | уреди извор]

Паваши не сишу крв домаћина, већ се хране длаком, перјем, и епидермисом животиња. Код сисара секу, ломе и оштећују длаке, што има за последицу њихово испадање, а код перади оштећују младо перје.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ D.E. Bay & R.L. Harris . Introduction to Veterinary Entomology (A Guide to Livestock Insects). Robert Harris Publisher. 1988. ISBN 978-0-9624083-0-4.
  2. ^ Séguy E. - Insectes ectoparasites, in L. Chopard (dir.), Faune de France, 43, Lechevalier. Paris, 1944.
  3. ^ П. Камбуров, И. Василев, Д. Георгиева, Й. Каменов, В. Койнарски, Ветеринарно-медицинска паразитология, Агропрес. 1994. ISBN 978-954-467-001-6. стр. 446-447.