Павел Јаблочков

С Википедије, слободне енциклопедије
Павел Јаблочков
Датум рођења(1847-09-14)14. септембар 1847.
Место рођењаСердобск, Руска Империја
Датум смрти19. март 1894.(1894-03-19) (46 год.)
Место смртиСаратов, Руска Империја

Павел Николајевич Јаблочков (рус. Павел Николаевич Яблочков, 14. септембар 1847 – 31. март 1894) био је руски инжењер електротехнике, бизнисмен и проналазач.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јаблочков је дипломирао 1866. године као војни инжењер на Николајевском инжењерском институту, садашњем Војном инжењерско-техничком универзитету (Военный инженерно-технический университет), а 1869. године на Техничкој галванској школи у Санкт Петербургу. После одслужења војног рока, Јаблочков се настанио у Москви 1873, где је постављен за шефа Телеграфске канцеларије на железничкој прузи Москва- Курск. Отворио је радионицу за експерименте у електротехници, која је поставила темеље за његове будуће проналаске у области електричног осветљења, електричних машина, галванских ћелија и акумулатора.

Јаблочковљев главни проналазак био је први модел лучне лампе који је елиминисао механичку сложеност конкурентских светала која су захтевала регулатор за управљање напонским луком. Исте године је отишао у Париз где је направио индустријски узорак „електричне свеће“ (француски патент № 112024, 1876). У Паризу је своју идеју лучног светла развио у комплетан систем електричног осветљења[1] који је покретао динамо једносмерне струје опремљен инвертором за снабдевање једнофазном наизменичном струјом. Прва јавна употреба Јаблочковљевог система била је у октобру 1877. године у Паризу. До 1880. године, систем је нарастао на 120 лампи са 84 упаљене истовремено покретане парном машином од 100 коњских снага и радио је сваке ноћи две и по године.[2]

Изложба у Паризу 1878. године пружила је Јаблочкову јединствену прилику да направи спектакуларну демонстрацију за светску публику, а због промоције коју је радио Граме,[3] успео је да постави 6 лучних светала дуж 0,8 km Avenue de l'Opéra. Први пут је упаљен у фебруару 1878.[2][4] Утицај демонстрација у Паризу 1878. био је пад вредности акција гасних компанија које се нису опоравиле све до 1880. Француски, енглески и амерички бизнисмени брзо су основали компаније које су лиценцирале Јаблочковове патенте.

Од средине 1880-их, Јаблочков се углавном бавио проблемима производње електричне енергије. Конструисао је такозвану „магнетну динамо електричну машину“, која је имала већину карактеристика савременог индуктора. Јаблочков је извршио опсежна истраживања о трансформацији енергије горива у електричну енергију, предложио је галванску ћелију са алкалним електролитом и направио регенеративну ћелију (тзв. аутоакумулатор).

Јаблочков је учествовао на изложбама електротехнике у Русији (1880. и 1882.), Паризу (1881. и 1889.) и Првом међународном конгресу електричара (1881).

За учешће на изложби и конгресу одликован је француским Орденом Легије части.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Јаблочков је био активни масон.[5] Инициран је 1876. у Врховни савет Француске шкотског обреда. Основао је нову ложу под Врховним саветом познату као „Космос“ 25. јуна 1887. Тиме се надао да ће привући младе и богате руске емигранте у Париз. Један од чланова његове ложе био је Максим Ковалевски, који ће касније помоћи да се масонство врати у Русију.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

СССР је 1947. увео Јаблочковову награду за најбољи рад у области електротехнике.

По њему је назван кратер Јаблочков на Месецу.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ W. de Fonveille (1880-01-22). „Gas and Electricity in Paris”. Nature. 21 (534): 283. doi:10.1038/021282b0 Слободан приступ. Приступљено 2009-01-09. 
  2. ^ а б Berly (1880-03-24). „Notes on the Jablochkoff System of Electric Lighting”. Journal of the Society of Telegraph Engineers. IX (32): 143. Приступљено 2009-01-07. 
  3. ^ David Oakes Woodbury (1949). A Measure for Greatness: a short biography of Edward Weston. McGraw-Hill. стр. 83. Приступљено 2009-01-04. 
  4. ^ John Patrick Barrett (1894). Electricity at the Columbian Exposition. R. R. Donnelley & sons company. стр. 1. Приступљено 2009-01-04. 
  5. ^ „Noteworthy members of the Grand Orient of France in Russia and the Supreme Council of the Grand Orient of Russia's People”. Grand Lodge of British Columbia and Yukon. 15. 10. 2017. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Биографско истраживање о животу Павла Николајевича Јаблочкова проф. Лев Давидович Белкинд
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Павел_Јаблочков&oldid=26088348”