Павле Јулинац

С Википедије, слободне енциклопедије
Павле Јулинац
Рођење(1730-00-00)1730.
Сегедин, Хабзбуршка монархија
Смрт25. фебруар 1785.(1785-02-25) (54/55 год.)
Беч, Хабзбуршка монархија

Павле Јулинац (1730, 1731 или 1732Беч 25. фебруар 1785) био је писац прве објављене историје Срба на српском језику.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Не зна се где је рођен (вероватно у Сегедину, али може бити и Чуругу). Пореклом је из племићке граничарске породице, син официра Арсенија Јулинца а унук мајора Василија из Сегедина. Завршио је лицеј у Пожуну[1]. 1753. га је у Русију повео потпуковник Јован Шевић, један од предводника српске сеобе у Нову Сербију, где је започео каријеру војника.

"Краткоје в'веденије в историју происхожденија славено-сербскаго народа" издато је у Венецији 1765. и ослања се на дело словачког историографа и његовог пожунског професора Јана Томке-Саског[1].

Насловна страна прве објављене историје српског народа Краткое введение в историју происхожденија славено-сербскаго народа (1765) Павла Јулинца

У складу са традицијама пожунског лицеја где је за Јулинчевог школовања уведен изузетно популарни француски језик, огледао се и у превођењу са француског. Превео је Ролана и Мармонтеловог „Велизара“ (Беч, 1776)[1] у тренутку када је овај роман доживљавао своју славу широм Европе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 306—307. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]