Павле Милекић

Павле Милекић
Павле Милекић
	Павле Милекић
Лични подаци
Датум рођења	6. октобар 1924.
Место рођења	Крагујевац, Краљевина СХС
Датум смрти	14. јануар 1977. (51 год.)
Место смрти	Београд, СФРЈ

Павле Милекић (Крагујевац, 6. октобар 1924 — Београд, 14. јануар 1977) био је српски неуропсихијатар, доктор медицинских наука, преводилац и аутор.

Др Милекић је био пионир адолесцентне психијатрије у СФРЈ разврставајући психо сексуални развој младих у више фаза које могу да помогну родитељима да боље разумеју своју децу.^[1] Такође је у недељном листу Младост у оквиру рубрике Интимни разговори одговарао на писма читалаца или објављивао текстове о сексу, преседан у пуританској комунистичкој Југославији крајем 50-тих година. Учествовао је на многобројним трибинама на Радио Београду и држао предавања о адолесценцији и сексуалном образовању на Коларчевом народном универзитету.

Био је ожењен Десанком Милекић са којом има четворо деце. Заједно са супругом Десом превео је многобројна дела, укључујући Сигмунда Фројда и Карла Густава Јунга.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Као ученик крагујевачке гимназије, игром је случаја преживео Крагујевачки масакр, октобра 1941. године, када су немачки војници у току наставе извели професоре и ђаке.

Књижевник Иван Ивањи у свом говору приликом отварања изложбе „Крагујевачка трагедија 1941.” у меморијалном центру Бухенвалд код Вајмара 25. марта 2011. је рекао:^[2]

“Мој, нажалост, рано преминули пријатељ, психијатар Павле Милекић, само случајно није стрељан у Крагујевцу. Био је гимназијалац и налазио се међу ученицима и осталим људима које су водили у правцу Шумарица. Један немачки официр га је извео из колоне одређене за погубљење, вероватно због тога што је изгледао детињасто и ставио га у групу коју су послали на рад у Немачку...”

Норвешки књижевник Пер Хансон је написао књигу o овом догађају „Октобар 1941”, (српско издање у преводу Љубише Рајића, 1977) где је објавио интервјуе преживелих са стрељања, укључујући и разговор са Павлом Милекићем. Павле је био у логору у Немачкој од 1941. до 1945. године где је научио руски и немачки језик.

Студије и каријера[уреди | уреди извор]

Павле Милекић је уписао медицину на Медицинском факултету у Београду, где је и дипломирао. Специјализацију из неуропсихијатрије је почео у Специјалној болници за психијатријске болести у Ковину а касније се запослио у Неуропсихијатријској клиници у Београду под руководством проф. др Уроша Јекића и академика др Јована Ристића. Током специјализације радио је код проф. Кречмера на Универзитетскoj клиници за неурологију у Тибингену, Немачка.

Докторску дисертацију под називом „Феномени такозване кризе у адолесценцији” одбранио је на Универзитету у Београду 1965. године после усавршавања у Немачкој (стипендија Александар фон Хумболт) и Совјетском Савезу (стипендија Академије наука СССР).