Павле Милекић

С Википедије, слободне енциклопедије
Павле Милекић
Павле Милекић
Лични подаци
Датум рођења(1924-10-06)6. октобар 1924.
Место рођењаКрагујевац, Краљевина СХС
Датум смрти14. јануар 1977.(1977-01-14) (51 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ

Павле Милекић (Крагујевац, 6. октобар 1924Београд, 14. јануар 1977) био је српски неуропсихијатар, доктор медицинских наука, преводилац и аутор. 

Др Милекић је био пионир адолесцентне психијатрије у СФРЈ разврставајући психо сексуални развој младих у више фаза које могу да помогну родитељима да боље разумеју своју децу.[1] Такође је у недељном листу Младост у оквиру рубрике Интимни разговори одговарао на писма читалаца или објављивао текстове о сексу, преседан у пуританској комунистичкој Југославији крајем 50-тих година. Учествовао је на многобројним трибинама на Радио Београду и држао предавања о адолесценцији и сексуалном образовању на Коларчевом народном универзитету.

Био је ожењен Десанком Милекић са којом има четворо деце. Заједно са супругом Десом превео је многобројна дела, укључујући Сигмунда Фројда и Карла Густава Јунга

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Као ученик крагујевачке гимназије, игром је случаја преживео Крагујевачки масакр, октобра 1941. године, када су немачки војници у току наставе извели професоре и ђаке.

Књижевник Иван Ивањи у свом говору приликом отварања изложбе „Крагујевачка трагедија 1941.” у меморијалном центру Бухенвалд код Вајмара 25. марта 2011. је рекао:[2]

“Мој, нажалост, рано преминули пријатељ, психијатар Павле Милекић, само случајно није стрељан у Крагујевцу. Био је гимназијалац и налазио се међу ученицима и осталим људима које су водили у правцу Шумарица. Један немачки официр га је извео из колоне одређене за погубљење, вероватно због тога што је изгледао детињасто и ставио га у групу коју су послали на рад у Немачку...”

Норвешки књижевник Пер Хансон је написао књигу o овом догађају „Октобар 1941”, (српско издање у преводу Љубише Рајића, 1977) где је објавио интервјуе преживелих са стрељања, укључујући и разговор са Павлом Милекићем. Павле је био у логору у Немачкој од 1941. до 1945. године где је научио руски и немачки језик.

Студије и каријера[уреди | уреди извор]

Павле Милекић је уписао медицину на Медицинском факултету у Београду, где је и дипломирао. Специјализацију из неуропсихијатрије је почео у Специјалној болници за психијатријске болести у Ковину а касније се запослио у Неуропсихијатријској клиници у Београду под руководством проф. др Уроша Јекића и академика др Јована Ристића. Током специјализације радио је код проф. Кречмера на Универзитетскoj клиници за неурологију у Тибингену, Немачка. 

Докторску дисертацију под називом „Феномени такозване кризе у адолесценцији” одбранио је на Универзитету у Београду 1965. године после усавршавања у Немачкој (стипендија Александар фон Хумболт) и Совјетском Савезу (стипендија Академије наука СССР).   

Дела (библиографија)[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Интимни разговори, 1958.[3]
  • Сексуално васпитање, 1961.
  • Моје дете и љубомора, 1962.
  • Адолесценција: медицинско-психолошки проблеми сазревања човека, 1965.
  • Душевне болести и неурозе, 1967, 1968.
  • Здравље младих и алкохолизам, 1970.
  • Сексуално сазревање младих, 1971.

Преводи[уреди | уреди извор]

  • Фројд, Сигмунд: О сексуалној теорији; Тотем и табу, 1969, 1970,1973, 1976, 1979, 1981,

1984, 2009.

  • Конрад: О агресивности, 1970, 1981. 
  • Јунг, Карл Густав: Динамика несвесног, 1977, 1978, 1984, 1990, 1996, 2016.
  • Јунг, Карл Густав: Дух и живот, 1977, 1978, 1984.
  • Јасперс, Карл: Општа психопатологија, 1978, 1990.
  • Јунг, Карл Густав: О психологији несвесног, 1977, 1978, 1984.
  • Кемпе, Хенри Ц: Савремена дијагностика и лечење у педијатрији, 1974.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Пубертет”. Политика. Приступљено 25. 9. 2020. 
  2. ^ „Ispred i iza puščane cevi”. Vreme. Приступљено 25. 9. 2020. 
  3. ^ „Intimni razgovori Pavle Milekić”. Kuća za Sunce. Приступљено 25. 9. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]