Павле Радић
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Павле Радић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. јануар 1880. |
Место рођења | Требарјево Десно, Аустроугарска, данас Хрватска |
Датум смрти | 20. јун 1928.48 год.) ( |
Место смрти | Београд, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
Народност | Хрват |
Религија | Римокатолик |
Политичка каријера | |
Политичка странка | Хрватска сељачка странка |
Павле (Павао) Радић (Требарјево Десно, 10. јануар 1880 — Београд 20. јун 1928) био је хрватски посланик у Народној скупштини Краљевине Југославије. Био је синовац Антуна и Стјепана Радића.
Биографија
[уреди | уреди извор]Школовао се у Загребу и Прагу. Након завршене трговачке школе службовао је две године као помоћни учитељ, а затим се бавио задругарством. Прихватио је политичке идеје својих стричева и придружио се њиховој странци, и постао члан њеног руководства.
Као кандидат Хрватске републиканске сељачке странке (ХРСС) први пут је изабран за посланика у Народној скупштини Краљевине СХС, 1923. године у бањолучком округу. Поново је биран за посланика 1925. и 1927. године. Замењивао је стрица Стјепана Радића у вођењу странком, за време његовог боравка у иностранству 1923—1924. године, а затим и док се налазио у затвору 1925. године. По упутству Стјепана Радића, прочитао је у Народној скупштини 27. марта 1925. године, изјаву којом странка прихвата Видовдански устав и монархију. Након договора ХСС-а и Народне радикалне странке, улази у Владу 1925—1926. године као Министар аграрне реформе. Након преласка ХСС у опозицију ради као директор Савеза хрватских сељачких задруга.
Убијен у атентату у Народној скупштини у Београду 20. јуна 1928. године, када је посланик Пуниша Рачић из пиштоља пуцао на посланике ХСС-а.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.