Павле Радић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Павле Радић
Stjepan i Pavle Radić.JPG
Павле Радић
Биографија
Датум рођења (1880-01-10)10. јануар 1880.(138 год.)
Место рођења Требарјево Десно
Аустроугарска, данас Хрватска
Датум смрти 20. јуна 1928.
Место смрти Београд
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Религија Римокатолик
Политичка
партија
Хрватска сељачка странка

Павле (Павао) Радић (Требарјево Десно, 10. јануар 1880Београд 20. јун 1928), је био хрватски посланик у Народној скупштини Краљевине Југославије. Био је синовац Антуна и Стјепана Радића.

Школовао се у Загребу и Прагу. Након завршене трговачке школе службовао је две године као помоћни учитељ, а затим се бавио задругарством. Прихватио је политичке идеје својих стричева и придружио се њиховој странци, и постао члан њеног руководства.

Као кандидат Хрватске републиканске сељачке странке (ХРСС) први пут је изабран за посланика у Народној скупштини Краљевине СХС, 1923. године у бањолучком округу. Поново је биран за посланика 1925. и 1927. године. Замењивао је стрица Стјепана Радића у вођењу странком, за време његовог боравка у иностранству 1923—1924. године, а затим и док се налазио у затвору 1925. године. По упутству Стјепана Радића, прочитао је у Народној скупштини 27. марта 1925. године, изјаву којом странка прихвата Видовдански устав и монархију. Након договора ХСС-а и Народне радикалне странке, улази у Владу 1925—1926. године као Министар аграрне реформе. Након преласка ХСС у опозицију ради као директор Савеза хрватских сељачких задруга.

Убијен у атентату у Народној скупштини у Београду 20. јуна 1928. године, када је посланик Пуниша Рачић из пиштоља пуцао на посланике ХСС-а.


Литература[уреди]

Reference[уреди]