Павловац (тврђава)

С Википедије, слободне енциклопедије

Тврђава Павловац је средњовијековна тврђава у месту Павловац у општини Пале, Република Српска, БиХ.

Географија[уреди | уреди извор]

Изграђена изнад лијеве обале ријеке Праче, на стијени, на стрмој висини која прави кањон изнад ријеке дубок 135 метара. Тврђава је на надморској висини од 1074 метара. Плато на коме је смјештена тврђава је ситуиран испод Градског врха који се издиже сјеверозападно од тврђаве (кота 926) и која тврђаву надвисује за око 50 метара.

Улога[уреди | уреди извор]

Улога тврђаве Павловац била је заштита трга Праче који је био смјештен узводно на удаљености од два километра.[1] Прача је подграђе тврђаве Павловац.

Опис и карактеристике[уреди | уреди извор]

Тврђава Павловац има неправилне облике прилагођене терену и времену градње тј. појави опсадне артиљерије. Простире се у најширем обиму 100x50 метара. Прилаз тврђави је са сјеверозападне стране. Сјеверна и сјевероисточна страна заштићене су са четири петоугаоне куле. Тврђава нема типичан донжон, а има бастион умјесто уобичајених кула. На источној страни је квадратна кула са бедемима високим на неким мјестима и до 7 метара, а испред њега је дубок тврђавски ров. У јужном дијелу тврђаве је грађевина 10x9 метара са зидовима дебљине 1,1 метар.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Павловац је изградила властела из породице Павловићи. Вјерује се да је на мјесту Павловца као нове тврђаве и раније постојало утврђење, а да је оно у 15. вијеку поново изграђено. Такођер се претпоставља да је у изградњи нове тврђаве учешћа имао и кнез Павле Раденовић, али да је коначан облик добио у вријеме његових синова. Први пут је забиљежен 11. маја 1423. године (лат. Sotto Noui in Praza). Дубровчани се јављају својим посланицима код војводе Радослава Павловића, Николи Гучетићу и Блажу Ђорђићу да су 15. маја примили њихово писмо које су они послали из Подновог у Прачи – лат. Sotto Noui in Praza – 11. маја 1423. године.[3] У неколико наврата 1447–1449. године у књигама задужења спомиње се Вукашин Милавчић из Праче подграђа Новог (односно Павловца).[4]

Османлије су заузеле Павловац 1463. године. Тврђава је 1489. године сједиште нахије Прача. Већ 1550. године тврђава се спомиње као напуштена.[5] Још увијек су остаци Павловца зарасли у букову шуму и заклоњени од погледа пролазника. Стећци и нишани у околини тврђаве су девастирани.[6] Систематска археолошка истраживања тек предстоје.

Једна модернија легенда, очувана до данашњих дана међу становништвом, а резултат дјеловања модерног учитељског и наставничког кадра из области историје у нововјековној Босни и Херцеговини, казује да је у граду боравила Проклета Јерина, жена деспота Ђурђа Бранковића.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Својевремено је Хамдија Крешевљаковић константовао да "без икаква напора може пјешак доћи из Праче у овај град за 45 минута", Хамдија Крешевљаковић, Стари босански градови, Наше старине 1, Сарајево 1953. година, 11. стр.
  2. ^ Иво Бојановски, Павловац на Прачи, Наше старине 13, Сарајево 1972. година, 71-77. стр.; Срђан Рудић, Павловац, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља - према писаним изворима - , Завод за уџбенике, Београд 2010. година, 209. стр.
  3. ^ лат. “Rector di Ragusa col suo consiglo et de pregadi alli nobili et saui ser Nicola di Ma. de Goze et ser Biagio di Georgio ambassadori nostri a vayuoda Radossauo salute. Noi reciuessimo ad XV di questo una vostra letera data Sotto Noui in Praza adi XI pur de magio la quale auemo ben intesa ...“ (17.5. 1423), Државни архив у Дубровнику, Lettere di Levante, VIII, 56; С. Рудић, Павловац, 209. стр.
  4. ^ лат. „Ego Vuchasinus Milaucich de Praza de Noui” (27.3. 1447), Државни архив у Дубровнику, Debita Notariae, XXIII, 17 verso; лат. „Ego Vochassinus Milauzich de Praza de Sotto Noui” (3.6. 1448), Isto, XXIV, 20; лат. „Ego Vochassin Milauzich de Praza de Soto Noui” (18.4—2.5. 1449), Isto, 162 verso.
  5. ^ Десанка Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978. година, 99. стр.
  6. ^ О томе говори, Х. Крешевљаковић, Стари босански градови, 11. стр.
  7. ^ Мустафа Смајловић, Легенда о проклетој Јерини из Павловац града код Праче.
  8. ^ Легенда о Проклетој Јерини из Павловац града код Праче која се купала у млијеку[мртва веза], на веб-сајту Ауре, www.aura.ba, Приступљено 25. новембра 2017. године (језик: бошњачки)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Павловац_(тврђава)&oldid=26968661”