Паво Нурми

Паво Нурми Паво Нурми 1920. у Антверпену Лични подаци Пуно име Paavo Johannes Nurmi Надимак „Летећи Финац“ Датум рођења (1897-06-13)13. јун 1897. Место рођења Турку Држава рођења Руска Империја Датум смрти 2. октобар 1973.(1973-10-02) (76 год.) Место смрти Хелсинки Држава смрти Финска Држављанство Финска

Успеси и медаље Освојене медаље

Паво Нурми (13. јун 1897 — 2. октобар 1973) је фински атлетичар који је остао познат у историји спорта као „летећи Финац” и највећи дугопругаш свих времена.

Од 1922. до 1931. Паво Нурми побољшао је све свјетске рекорде на стазама од 1.500 до 20.000 метара; укупно је 25 пута рушио свјетске рекорде. Πрви је спортиста коме је за живота подигнут споменик. Био је специфична личност, ћутљив, повучен, ничим се није превише истицао осим својом величином на атлетској стази. Тренирао је трчећи сам, а звали су га „човјек са штоперицом”, јер је — и на тренинзима и на трци — његов главни противник најчешће било вријеме.

Рођен у Турку, у Финској, Нурми је током двадесетих година 20. века — заједно са својим сународницима Ханесом Колемаиненом и Вилеом Ритолом — творио непобједиву групу која је доминирала средње и дугопругашким атлетским такмичењима у склопу Олимпијских игара 1920, 1924. и 1928. године, побјеђујући и декласирајући невјероватном супериорношћу читаву тадашњу међународну конкуренцију.

Споменик Нурмију пред Олимпијским стадионом у Хелсинкију

На Олимпијским играма 1920. у Антверпену, 1924. у Паризу и 1928. у Амстердаму Паво Нурми је освојио укупно девет златних и три сребрне олимпијске медаље. Подвиг који је обиљежио његову каријеру и ушао у олимпијску легенду постигнут је на Играма у Паризу, кад је освојио пет златних медаља, а круна тих Игара су његове антологијске побједе, 10. јула 1924. године, на 1500 и 5000 m, које је остварио (извори се ту разликују) у размаку од, негдје стоји 30-ак, негдје 50, али никако више од 90 минута! Намјеравао се такмичити и на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1932. године, и то у маратону али је одлуком надлежних инстанци МОК-а, у складу с оновременим крутим аматерским начелима, био доживотно дисквалификован јер је установљено да је 1925. године, за 55 наступа у дворанама широм Америке, наплатио више од 250.000 долара, за оно вријеме баснослован новац. Уочи Олимпијских игара у Хелсинкију, 1952 Међународни олимпијски комитет рехабилитовао је Нурмија, а Финци су му додијелили част да запали олимпијски пламен.

Кад је умро 1973. године, у Хелсинкију је овом, можда најпознатијем Финцу у историји, приређен погреб са свим државним почастима. Његов споменик, који доминира пред Олимпијским стадионом у Хелсинкију, заувијек ће остати подсјетник на једног од најзначајнијих и највећих спортиста XX вијека.

Каријера

1920 – ОИ, 3 златне медаље (10,000 m, крос кантри појединачно и крос кантри екипно) и 1 сребрна медаља (5000m)

1924 – ОИ, 5 златних медаља (1500 m, 5000 m, крос кантри појединачно, 3000 m екипно и крос кантри екипно)

1928 – ОИ, 1 златна медаља (10000 m) и 2 сребрне медаље (5000 m и 3000 m са препрекама)

Лични рекорди

(сви лични рекорди били су у тренутку постизања – свјетски рекорди)

1500 m: 3:52,6 (1924.)

2000 m: 5:24,6 (1927.)

3000 m: 8:20,4 (1926.)

5000 m: 14:28,2 (1924.)

10000 m: 30:06,2 (1924.)

15000m: 46:49,6 (1928.)

20000 m: 1.04:38,4 (1930.)

1 сат: 19 210 m (1928.)

Миља: 4:10,4 (1923.)

2 миље: 8:59,6 (1931.)

3 миље: 14:11,2 (1923.)

4 миље: 19:15,4 (1924.)

5 миља: 24:06,2 (1924.)

6 миља: 29:36,4 (1930.)

Штафета 4 × 1500 m: 16:11,4 (1926.)