Падавине
Падавине су сви облици кондензоване и сублимиране водене паре у ваздуху, који се на земљиној површини појаве у течном или чврстом облику.
Падавине се деле у две групе:
- ниске падавине: роса, слана, иње и поледица,
- високе падавине: киша, росуља, ледена киша, снег, суснежица, зрнасти снег, љутина, крупа, суградица и град.
Подела
Падавине из облака могу се обично подјелити на 3 типа: сипеће, фронталне и пљусковите. Сипеће падавине падају из непрекидних, густих облака звани стратуси. То су ситне капљице воде или ситне капљице снијега. Фронталне падавине падају из непрекидних слојева облака, алтостратуса и нимбостратуса. Везана су за ваздужна струјања на топлом фронту. Пљусковите падавине падају из нестабилних облака кумулонимбуса. Ове облаке карактерише краткотрајне, али и јаке падавине, са честим промјенама интензитета. Главне падавине су киша са крупним капима и снијег са крупним пахуљицама.
Мерење падавина
За мерење падавина користи се неколико наменских инструмената:
- кишомер (плехани цилиндрични суд)
- плувиограф (аутоматски бележи количину)
- тотализатор (за тешко приступачне пределе)
Литература
- Дукић, Д. 1967. Климатологија са основама метеорологије. (монографска публикација) Научна књига. Београд.
