Падеј

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Падеј
Padej.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаЧока
Становништво
 — 2011.Пад 2.376
 — густина30/км2
Географске карактеристике
Координате45°49′27″ СГШ; 20°09′42″ ИГД / 45.82425° СГШ; 20.16158° ИГД / 45.82425; 20.16158Координате: 45°49′27″ СГШ; 20°09′42″ ИГД / 45.82425° СГШ; 20.16158° ИГД / 45.82425; 20.16158
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина82 м
Површина78,3 км2
Падеј на мапи Србије
Падеј
Падеј
Падеј на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23325
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Падеј (мађ. Padé) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2376 становника.

Прошлост[уреди]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Паде" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1] Пописани су 1797. године два православна свештеника Поповића. Парох стари поп Василије (рукоп. 1746) имао је помоћника капелана, младог попу Лазара (1795).[2]

Током 19. века у Падеју је имао посед спахија ("земљедржац") Георгије "от Диван".[3] Племић Георг је био добротвор велике српске гимназије у Новом Саду.[4] Финансирао је Господар Георгије 1837. године књижицу (хвалоспев цару аустријском) санадског пароха Тимотеја Илића.

И данас у Падеју постоји његова кућа, у којој сад смештена месна канцеларија.

Овде се налази Летњиковац Шулхо Вебера.

Демографија[уреди]

У насељу Падеј живи 2304 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,0 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 1128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.494
1953. 4.610
1961. 4.545
1971. 3.993
1981. 3.465
1991. 3.190 3.158
2002. 2.882 2.910
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Мађари
  
 1.920 66,62 %
Срби
  
 712 24,70 %
Роми
  
 119 4,12 %
Југословени
  
 48 1,66 %
Хрвати
  
 4 0,13 %
Македонци
  
 4 0,13 %
Бошњаци
  
 3 0,10 %
Црногорци
  
 2 0,06 %
Словенци
  
 1 0,03 %
Русини
  
 1 0,03 %
Муслимани
  
 1 0,03 %
непознато
  
 4 0,13 %


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 0
  
  
 3
80+ 25
  
  
 46
75—79 45
  
  
 68
70—74 67
  
  
 108
65—69 97
  
  
 118
60—64 85
  
  
 99
55—59 75
  
  
 100
50—54 107
  
  
 93
45—49 103
  
  
 89
40—44 118
  
  
 95
35—39 116
  
  
 106
30—34 79
  
  
 90
25—29 69
  
  
 65
20—24 94
  
  
 72
15—19 87
  
  
 84
10—14 99
  
  
 103
5—9 90
  
  
 67
0—4 63
  
  
 57
Просек : 40,0 43,7
Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.190 1.310 1.384 1.316 1.300 1.224 1.128

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 278 362 204 206 51 15 8 0 0 4 2,55
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.167 319 738 59 49 2
Женски 1.236 173 745 267 49 2
УКУПНО 2.403 492 1.483 326 98 4
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 644 299 3 0 125
Женски 345 179 0 0 77
УКУПНО 989 478 3 0 202
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 6 60 44 7 42
Женски 1 0 27 4 2
УКУПНО 7 60 71 11 44
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 3 14 6 13
Женски 2 1 8 21 20
УКУПНО 3 4 22 27 33
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 8 3 0 10
Женски 1 0 0 2
УКУПНО 9 3 0 12

Галерија[уреди]

  • Католичка црква у селу

  • Православна црква у селу

Референце[уреди]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ Тимотеј Илић: "Касандра", књига прва, Нови Сад 1840.
  4. ^ Јован Поповић: "Србска граматика или писменица", Нови Сад 1843.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Падеј&oldid=22836427”