Пређи на садржај

Падеј

Координате: 45° 49′ 27″ С; 20° 09′ 42″ И / 45.82425° С; 20.16166° И / 45.82425; 20.16166
С Википедије, слободне енциклопедије
Падеј
Православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаЧока
Становништво
 — 2022.Пад 1.716
 — густина30/km2
Географске карактеристике
Координате45° 49′ 27″ С; 20° 09′ 42″ И / 45.82425° С; 20.16166° И / 45.82425; 20.16166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина82 m
Површина78,3 km2
Падеј на карти Србије
Падеј
Падеј
Падеј на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23325
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Падеј (мађ. Padé) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1716 становника.

Прошлост

[уреди | уреди извор]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Паде" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1] Пописани су 1797. године два православна свештеника Поповића. Парох стари поп Василије (рукоп. 1746) имао је помоћника капелана, младог попу Лазара (1795).[2]

Током 19. века у Падеју је имао посед спахија ("земљедржац") Георгије "от Диван".[3] Племић Георг је био добротвор велике српске гимназије у Новом Саду.[4] Финансирао је Господар Георгије 1837. године књижицу (хвалоспев цару аустријском) санадског пароха Тимотеја Илића.

И данас у Падеју постоји његова кућа, у којој сад смештена месна канцеларија.

Овде се налази летњиковац Шулхо Вебера.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Падеј живи 2304 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,0 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 1128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Католичка Црква
График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.494
1953. 4.610
1961. 4.545
1971. 3.993
1981. 3.465
1991. 3.190 3.158
2002. 2.882 2.910
2011. 2.376
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Мађари
  
1.920 66,62%
Срби
  
712 24,70%
Роми
  
119 4,12%
Југословени
  
48 1,66%
Хрвати
  
4 0,13%
Македонци
  
4 0,13%
Бошњаци
  
3 0,10%
Црногорци
  
2 0,06%
Словенци
  
1 0,03%
Русини
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
непознато
  
4 0,13%
Становништво према полу и старости[7]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.190 1.310 1.384 1.316 1.300 1.224 1.128


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 278 362 204 206 51 15 8 0 0 4 2,55
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.167 319 738 59 49 2
Женски 1.236 173 745 267 49 2
УКУПНО 2.403 492 1.483 326 98 4
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 644 299 3 0 125
Женски 345 179 0 0 77
Укупно 989 478 3 0 202
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 6 60 44 7 42
Женски 1 0 27 4 2
Укупно 7 60 71 11 44
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 3 14 6 13
Женски 2 1 8 21 20
Укупно 3 4 22 27 33
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 8 3 0 10
Женски 1 0 0 2
Укупно 9 3 0 12

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ Тимотеј Илић: "Касандра", књига прва, Нови Сад 1840.
  4. ^ Јован Поповић: "Србска граматика или писменица", Нови Сад 1843.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]