Падеј

Падеј
Падеј;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Чока
Становништво
— 2011.	2.376
— густина	30/км2
Географске карактеристике
Координате	45°49′27″ СГШ; 20°09′42″ ИГД / 45.82425° СГШ; 20.16158° ИГДКоординате: 45°49′27″ СГШ; 20°09′42″ ИГД / 45.82425° СГШ; 20.16158° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	82 м
Површина	78,3 км2
	Падеј Падеј на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	23325
Позивни број	0230
Регистарска ознака	KI

Падеј (мађ. Padé) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2376 становника.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Паде" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.^[1] Пописани су 1797. године два православна свештеника Поповића. Парох стари поп Василије (рукоп. 1746) имао је помоћника капелана, младог попу Лазара (1795).^[2]

Током 19. века у Падеју је имао посед спахија ("земљедржац") Георгије "от Диван".^[3] Племић Георг је био добротвор велике српске гимназије у Новом Саду.^[4] Финансирао је Господар Георгије 1837. године књижицу (хвалоспев цару аустријском) санадског пароха Тимотеја Илића.

И данас у Падеју постоји његова кућа, у којој сад смештена месна канцеларија.

Овде се налази Летњиковац Шулхо Вебера.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Падеј живи 2304 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,0 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 1128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	4.494
1953.	4.610
1961.	4.545
1971.	3.993
1981.	3.465
1991.	3.190	3.158
2002.	2.882	2.910

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Мађари	1.920	66,62 %
Срби	712	24,70 %
Роми	119	4,12 %
Југословени	48	1,66 %
Хрвати	4	0,13 %
Македонци	4	0,13 %
Бошњаци	3	0,10 %
Црногорци	2	0,06 %
Словенци	1	0,03 %
Русини	1	0,03 %
Муслимани	1	0,03 %
непознато	4	0,13 %

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	0	3
80+	25	46
75—79	45	68
70—74	67	108
65—69	97	118
60—64	85	99
55—59	75	100
50—54	107	93
45—49	103	89
40—44	118	95
35—39	116	106
30—34	79	90
25—29	69	65
20—24	94	72
15—19	87	84
10—14	99	103
5—9	90	67
0—4	63	57
Просек :	40,0	43,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.190	1.310	1.384	1.316	1.300	1.224	1.128

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	278	362	204	206	51	15	8	0	0	4	2,55

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.167	319	738	59	49	2
Женски	1.236	173	745	267	49	2
УКУПНО	2.403	492	1.483	326	98	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	644	299	3	0	125
Женски	345	179	0	0	77
УКУПНО	989	478	3	0	202
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	60	44	7	42
Женски	1	0	27	4	2
УКУПНО	7	60	71	11	44
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	3	14	6	13
Женски	2	1	8	21	20
УКУПНО	3	4	22	27	33
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	3	0	10
Женски	1	0	0	2
УКУПНО	9	3	0	12

Галерија[уреди | уреди извор]

Католичка црква у селу
Православна црква у селу

Референце[уреди | уреди извор]

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
^ Тимотеј Илић: "Касандра", књига прва, Нови Сад 1840.
^ Јован Поповић: "Србска граматика или писменица", Нови Сад 1843.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

[3] Тимотеј Илић: "Касандра", књига прва, Нови Сад 1840.

[4] Јован Поповић: "Србска граматика или писменица", Нови Сад 1843.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Претрага

Мени за навигацију