Падеј

Падеј
Падеј;
	Православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Чока
Становништво
— 2022.	1.716
— густина	21,9/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 49′ 27″ С; 20° 09′ 42″ И / 45.82425° С; 20.16166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	82 m
Површина	78,3 km2
	Падеј Падеј на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23325
Позивни број	0230
Регистарска ознака	KI

Падеј (мађ. Padé) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1716 становника.

Прошлост

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Паде" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.^[1] Пописани су 1797. године два православна свештеника Поповића. Парох стари поп Василије (рукоп. 1746) имао је помоћника капелана, младог попу Лазара (1795).^[2]

Током 19. века у Падеју је имао посед спахија ("земљедржац") Георгије "от Диван".^[3] Племић Георг је био добротвор велике српске гимназије у Новом Саду.^[4] Финансирао је Господар Георгије 1837. године књижицу (хвалоспев цару аустријском) санадског пароха Тимотеја Илића.

И данас у Падеју постоји његова кућа, у којој сад смештена месна канцеларија.

Овде се налази летњиковац Шулхо Вебера.

Демографија

У насељу Падеј живи 2304 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,0 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 1128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	4.494
1953.	4.610
1961.	4.545
1971.	3.993
1981.	3.465
1991.	3.190	3.158
2002.	2.882	2.910
2011.	2.376
2022.	1.716

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Мађари	1.920	66,62%
Срби	712	24,70%
Роми	119	4,12%
Југословени	48	1,66%
Хрвати	4	0,13%
Македонци	4	0,13%
Бошњаци	3	0,10%
Црногорци	2	0,06%
Словенци	1	0,03%
Русини	1	0,03%
Муслимани	1	0,03%
непознато	4	0,13%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	0	3
80+	25	46
75—79	45	68
70—74	67	108
65—69	97	118
60—64	85	99
55—59	75	100
50—54	107	93
45—49	103	89
40—44	118	95
35—39	116	106
30—34	79	90
25—29	69	65
20—24	94	72
15—19	87	84
10—14	99	103
5—9	90	67
0—4	63	57
Просек :	40,0	43,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.190	1.310	1.384	1.316	1.300	1.224	1.128

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	278	362	204	206	51	15	8	0	0	4	2,55

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.167	319	738	59	49	2
Женски	1.236	173	745	267	49	2
УКУПНО	2.403	492	1.483	326	98	4

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	644	299	3	0	125
Женски	345	179	0	0	77
Укупно	989	478	3	0	202

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	60	44	7	42
Женски	1	0	27	4	2
Укупно	7	60	71	11	44

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	3	14	6	13
Женски	2	1	8	21	20
Укупно	3	4	22	27	33

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	3	0	10
Женски	1	0	0	2
Укупно	9	3	0	12

Референце

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
^ Тимотеј Илић: "Касандра", књига прва, Нови Сад 1840.
^ Јован Поповић: "Србска граматика или писменица", Нови Сад 1843.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

[3] Тимотеј Илић: "Касандра", књига прва, Нови Сад 1840.

[4] Јован Поповић: "Србска граматика или писменица", Нови Сад 1843.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]