Падина (Ковачица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
За другу употребу, погледајте страницу Падина.
Падина
Padina, Slovak Evangelical church.jpg
Словачка евангелистичка црква
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Ковачица
Становништво
Становништво ‍
 — (2011) Пад 5531
 — густина 106/км2
Географске карактеристике
Координате 45°07′03″ СГШ; 20°43′23″ ИГД / 45.1175° СГШ; 20.723° ИГД / 45.1175; 20.723Координате: 45°07′03″ СГШ; 20°43′23″ ИГД / 45.1175° СГШ; 20.723° ИГД / 45.1175; 20.723
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 105 м
Површина 54,1 км2
Падина на мапи Србије
Падина
Падина
Остали подаци
Поштански број 26215
Позивни број 013
Регистарска ознака PA

Падина (свк. Padina) је насеље у Србији у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 5531 становника.

Историја[уреди]

Падина је основана 1806. године, а основале су је словачке породице из централне Словачке.

Мапа општине Ковачица

Пре него што су Словаци населили Падину 1806. године, на овом простору се налазило насеље са истим именом “Падина”. У овом насељу су најпре живели Румуни, а потом Срби. И само име “Падина” је српског порекла. Али живот на овом простору није био лак и зато су се становници одселили.

У том периоду Војводина је припадала Аустроугарској и на том простору се налазила војна граница Османског царства. Падина је била основана као граничарско насеље са циљем да се ојача војна граница. Ситуација се на овом простору кроз први српски устанак против Османског царства 1804. године дестабилизовала. Војне власти Хабсбуршке монархије су морале брзо да реагују и одлучиле су да ојачају границу. Да би границу могли боље да контролишу одлучили су да Падину населе словачким, а Самош српским становништвом.

Војне власти су измериле 83 земљишта и саградиле мале куће од блата, како би ново становништво могло да се насели. Саграђене су биле и општинске зграде од квалитетног материјала. Тек после две године, Падина је могла да прими ново становништво, али под веома тешким условима. Словаци у Падину долазе у две групе. Прва група је дошла кад је Падина била основана, 1806. године, а друга 1808. године. Свака група се састојала од 80 породица. То су биле породице из жупанија Новохрадскеј, Пештианскеј и Гемерскеј. Само мањи број породица дошло је из жупанија Липтовскеј и Нитранскеј.

За другу групу Словака одговоран је био Мартин Хамалиар (први свештеник). Мартин Хамалиар је овај предлог дао надвојводи Лудвигу, који је био управник војне границе. Број становника није одговарао величини атара, те је било потребно населити још више становника. Надвојвода Лудвиг је обећао да ће ископати и саградити нове бунаре. Због тога је Хамалиар предложио да село добије име по надвојводи Лудвигу „Ludwigsdorf“ (Лудвигово село). Касније је то на мађарском језику било Лајошфалва. Ипак, становници су село звали Падина.

Живот првих словачких породица није био нимало лак. Борили су се против недостатка воде и против пешчаних ветрова. На овом простору се налазила Делиблатска пешчара и због тога је било много пешчаних ветрова. У првим годинама од основања, становници Падине су стално имали проблема са недостатком воде. Један бунар није био довољан за пијаћу воду, те су становници морали да одлазе у Ковачицу по воду. Због тога су Падинци воду ценили и штедели. Како 1814. године још увек нису саграђени нови бунари, становници одлучују да напусте Падину. Власти војне границе то нису дозволиле. Захваљујући молби свештеника Јана Стехла, Падина је 1817. године добила пет бунара.

Када је укинута банатска војна граница пописано је 1873. године становништво. Тада је у "Лудвигсдорфу" (немачки назив за Падину) било 30 Шваба, три Србина и 3722 Словака. Укупно је у то време било у месту 3755 становника.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Падина живе 4442 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,8 година (36,9 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 2048 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.

Ово насеље је великим делом насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 5.309
1953. 5.654
1961. 6.197
1971. 6.362
1981. 6.367
1991. 6.076 5.941
2002. 5.760 6.009
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Словаци
  
 5.575 96,78 %
Срби
  
 55 0,95 %
Југословени
  
 26 0,45 %
Роми
  
 11 0,19 %
Чеси
  
 4 0,06 %
Украјинци
  
 3 0,05 %
Румуни
  
 3 0,05 %
Македонци
  
 3 0,05 %
Хрвати
  
 2 0,03 %
Руси
  
 2 0,03 %
Мађари
  
 2 0,03 %
Црногорци
  
 1 0,01 %
Муслимани
  
 1 0,01 %
Бошњаци
  
 1 0,01 %
непознато
  
 9 0,15 %


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 8
  
  
 5
80+ 34
  
  
 44
75—79 56
  
  
 105
70—74 124
  
  
 145
65—69 139
  
  
 164
60—64 120
  
  
 158
55—59 164
  
  
 163
50—54 204
  
  
 186
45—49 224
  
  
 216
40—44 220
  
  
 199
35—39 212
  
  
 170
30—34 233
  
  
 203
25—29 208
  
  
 177
20—24 225
  
  
 184
15—19 183
  
  
 187
10—14 168
  
  
 196
5—9 182
  
  
 182
0—4 193
  
  
 179
Просек : 36,9 38,7

Знамените личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Застава", Нови Сад 1873. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Падина_(Ковачица)&oldid=20870692“