Пад Београда 1915.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пад Београда 1915.
Део Српске кампање
Odbrana Beograda 1915.jpg
Време: 5. октобар8. октобар 1915.
Место: Београд, Краљевина Србија
Резултат: Победа Аустроугарске и Немачког царства.
Сукобљене стране
 Краљевина Србија  Аустроугарска
 Немачко царство
Команданти и вође
Краљевина Србија Михаило Живковић
Краљевина Србија Драгутин Гавриловић
Аустроугарска Алфред Краус
Јачина
јединице одређене за одбрану Београда 3. аустроугарска армија
22. немачки корпус
Гробница бранилаца Београда у зиду калемегданске тврђаве, иза Цркве Свете Петке

Аустроугарска је после пораза у Колубарској бици, планирала нову офанзиву против Србије. Иако су Србија и Црна Гора однеле победе у борби против Аустроугара, биле су материјално и физички истрошене. Савезници су обећали помоћ, али је она била незнатна, а додатни проблем је представљао трбушни тифус, који су у Србију донели заробљени аустроугарски војници.

Ширина фронта који су браниле српске јединице је био 50 километара, и то између Винче и Остружнице, а по дубини до Торлака. Фронтовски положаји нису имали заштиту од непријатељског бомбардовања, као ни неке сложеније одбрамбене системе. Снага јединица које су чиниле одбрану Београда су се састојале од 20 батаљона пешадије, 2 ескадрона коњице и 77 топова различитих калибара. Те јединице су једва биле довољне да покрију ширину фронта, а резерве су биле малобројне.

Снаге које су нападале Београд су биле сачињене од Треће аустроугарске армије, као и 22. немачког корпуса. Трећа аустроугарска армија се састојала од 130 пешадијских батаљона, 136 артиљеријских батерија, 4 авионска одељења, као и од речне флотиле са 9 монитора и 20 других бродова.

Циљ аустроугарских јединица је био да пређу Дунав и Саву и заузму линију Кнежевац - Ритопек - Авала. Тиме би се навукле веће Српске јединице на ту линију, што би омогућило удар 11. немачке армије на железнички пут Београд - Софија. За то време, Бугарска армија би наступала према Нишу, и одсекла повлачење Српске војске ка Солуну.

Напад аустроугарских и немачких јединица је почео 5. октобра 1915. године. Београд је бомбардован током целог дана и ноћи тешком артиљеријском ватром. По неким подацима, на Београд је ток дана испаљено 30 хиљада граната. Непријатељ је почео да прелази Дунав 7. октобра. На дунавском кеју, браниоци су их дочекали јаком пешадијском и артиљеријском ватром. Војске су се сукобиле у десетак јуриша, што непријатеља није нимало омело, јер је користио све предности јаке артиљеријске подршке. Престоницу су осим војника, бранили и цивили, жене, деца и старци, који су узимали оружје од погинулих војника.

Очајничка борба је трајала три дана, при чему су браниоци морали прво да се повуку у Душанову улицу, а затим у Васину. У исто време, браниоци су потиснути са Аде Циганлије и Бановог брда, одакле су се повукли ка Звездари и данашњем Правном факултету. Када су немачке јединице заузеле Дедиње, браниоци су се повукли на Авалу, а након тога на линију Брестовик - Парцански висови. У том тренутку је Бугарска напала Србију, и због тога је Моравска дивизија другог позива пребачена на тај фронт. Тиме су окончане борбе око Београда 1915. године.

Након завршетка борби у граду је остао мањи део становништва - око 8 хиљада, док се већи део повукао са војском. Међутим, пошто их је непријатељ сустигао, били су принуђени да се врате у Београд.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]