Пређи на садржај

Пад беспилотне летелице у Загребу 2022.

С Википедије, слободне енциклопедије
Тупољев ТУ-141

Дана 10 марта. 2022. године у 23:01 по средњеевропском времену у Загребу, главном граду Хрватске, срушила се извиђачка беспилотна летелица Тупољев Ту-141, совјетске производње.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Тупољев Ту-141, беспилотна летелица (БПЛ) совјетске производње, првобитно је развијена касних 1970-их.[1] Тешка је готово шест тона, а лансира се из камиона, из чије се кабине програмира и путања лета.[2] Аналитичари прецизирају да се након лансирања Ту-141 понаша више као модерна крстарећа ракета него традиционална беспилотна летелица. Када се лет заврши, летелица се спушта падобраном како би се поново користила.[2] Поседује домет од око 1000 километара.[3]

Летелица је ушла у румунски ваздушни простор око 23:23, где га је приметило румунско ваздухопловство. Летела је кроз румунски ваздушни простор 3 минута.[4] Потом је наставила да лети кроз мађарски ваздушни простор наредних 40 минута, где ју је посматрало и мађарско ратно ваздухопловство.[5] На крају је ушла у хрватски ваздушни простор, летећи брзином од 700 километара на сат, при висини од 1.300 метара,[6] где ју је уочио хрватски војни радар.[7] Након седам минута проведених у ваздушном простору Хрватске, срушила се у загребачком насељу Хорвати, 50-ак метара од Студентског дома Стјепан Радић. Удар летелице о земљу оборио је једног човека са бицикла и оштетио 40 аутомобила паркираних у близини.[8] Удар је такође пробудио и узнемирио ученике у дому.[9]

Хрватска цивилна и војна полиција брзо је обележила место несреће. Следећег јутра, амерички аналитичар Тајлер Роговеј идентификовао је летелицу и изјавио да се највероватније ради о совјетском Тупољеву Ту-141,[10] тврдња је била подржана ћириличним натписима и ознакама црвене звезде пронађене на разбацаним остацима олупине у близини места удара. Са оближњег дрвећа висило је неколико падобрана.[11] Током 12. марта Хрватска војска је наставила са ископавањем преосталих делова олупине, који су били забијени у земљу.[12] Остаци су однети на тајну локацију.[13] Истог дана, бригадир Владо Ковачевић , начелник Главног штаба Хрватске копнене војске, навео је да је у летелици пронађена црна кутија, као и да поједини фрагменти упућују на могућност да се у летелици налазила експлозивна направа.[14]

Реакције

[уреди | уреди извор]

У Хрватској

[уреди | уреди извор]

Спор или непостојећи одговор снага противваздушне одбране изазвао је забринутост у хрватској јавности,[15][16] а неки су инцидент упоредили са слетањем Матијаса Руста на Црвени трг 1987.[17]

Хрватски председник Зоран Милановић несрећу је описао као "озбиљан инцидент" и додао „да у таквим ситуацијама зависимо од западних савезника [...] док је очигледно дошло до неуспеха“.[18]

Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је 12. марта да је[то]" чиста и јасна претња и на њу се морало реаговати и у НАТО-у и у ЕУ. Овакву ситуацију не можемо да толеришемо, нити би она смела да се догоди". Ово је могло да падне на нуклеарну електрану у Мађарској" Он је навео и да је о ситуацији написао писмо генералном секретару НАТО-а.[8]

Градоначелник Загреба Томислав Томашевић одржао је конференцију за новинаре на којој је навео да нема страдалих, али да је начињена материјална штета.[19] Дана 12. марта 2022. Томашевић је критиковао поједине неименоване стране медије због наводног лажног представљања места несреће. Он је изјавио: „Морам признати да ме прилично муче информације у страним медијима где сам прочитао да се тако велика војна летелица срушила у предграђу Загреба или да се срушила поред Загреба. Не, није се срушила поред Загреба, срушила се усред Загреба, у густо насељеном подручју, и није се срушила ни у једном приградском насељу. То је нешто што никада не би требало да се деси, институције треба да дају одговор како се то уопште десило и како се то никада више не би поновило."[20][21][22]

Пилот Хрватског ратног ваздухопловства Иван Селак критиковао је спору реакцију Командног центра НАТО-а у Торехону у Шпанији.[23]

Јутарњи лист је 12. марта 2022. објавио да би Хрватска могла да затражи од Сједињених Америчких Држава да у земљу пребаце свој ракетни систем Патриот.[24]

Међународне

[уреди | уреди извор]
  • Украјина Саветник украјинског министра одбране Маркијан Бувиски је у изјави за хрватске медије негирао припадност беспилотне летелице Украјини.[25] У накнадном одговору на писање руске новинарске агенције ТАСС, Државна служба за специјалне комуникације Украјине такође је тврдила како дотичну БПЛ поседују и руска и украјинска војска. Међутим, према њима, украјинске летелице су означене украјинским грбом, док се на руским налази црвена звезда.[26]
  • Русија Руска амбасада у Загребу негирала је руског власништво над летелицом, изјавивши да је "дрон произведен на подручју Украјине" и да руске снаге летелице тог типа не користе од 1991. године.[27]
  • Мађарска Мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто изјавио је да се мађарска влада укључила у истрагу о паду летелице.[28]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Rogoway, Tyler. „Tu-141 "Strizh" Missile-Like Drone From The War In Ukraine Looks To Have Crashed In Croatia (Updated)”. The Drive (на језику: engleski). Архивирано из оригинала 14. ožujka 2022. г. Приступљено 2022-03-12.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  2. ^ а б „Je li dron promašio koordinate i pao u pogrešan Jarun, stručnjak otkriva jesu li ga slali u Yarun kod Žitomira”. www.vecernji.hr (на језику: hrvatski). Приступљено 2022-03-12. 
  3. ^ Munson Air International August 1997, p. 101.
  4. ^ „Rumunji objasnili zbog čega nisu srušili dron: 'Velika brzina, mala visina, vremenski uvjeti...'. tportal.hr. Приступљено 2022-03-11. 
  5. ^ „Mađari o dronu koji je pao u Zagrebu: Pratili smo ga dok nije napustio naš prostor”. www.index.hr (на језику: hrvatski). Приступљено 2022-03-11. 
  6. ^ Telegram.hr. „Vlada se konačno oglasila: dron je stigao preko Mađarske, letio je 700 km/h, na visini od 1300 m”. Telegram.hr (на језику: hrvatski). Приступљено 2022-03-11. 
  7. ^ „Uočili smo letjelicu čim je ušla u Hrvatsku, nadležni saznali tek nakon pada: "To je ozbiljan incident". Dnevnik.hr (на језику: hrvatski). Приступљено 2022-03-11. 
  8. ^ а б „VIDEO Plenković: Ovo je čista prijetnja. NATO nije reagirao, nećemo to tolerirati”. www.index.hr (на језику: hrvatski). Приступљено 2022-03-12. 
  9. ^ „Jutarnji list - ‘Strašno je smrdjelo, čovjeku je pozlilo‘; ‘Načuo sam razgovor policajaca, evo što su rekli...‘”. www.jutarnji.hr (на језику: hrvatski). 2022-03-11. Приступљено 2022-03-11. 
  10. ^ Rogoway, Tyler. „Tu-141 "Strizh" Missile-Like Drone From The War In Ukraine Looks To Have Crashed In Croatia (Updated)”. The Drive (на језику: engleski). Архивирано из оригинала 14. ožujka 2022. г. Приступљено 2022-03-11.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  11. ^ „Jutarnji list - Pogledajte kako izgleda područje na koje su padali dijelovi letjelice, padobran visi sa stabla”. www.jutarnji.hr (на језику: hrvatski). 2022-03-11. Приступљено 2022-03-11. 
  12. ^ „Plenković o padu drona u Zagrebu: Lansiran je iz Ukrajine, ali ne znamo čiji je. Ovakvu situaciju ne možemo tolerirati. Ovo je bila prijetnja na koju treba reagirati”. tportal.hr. Приступљено 2022-03-12. 
  13. ^ „Prvi rezultati istrage srušenog drona: Ipak greška u navigaciji? Banožić: 'U subotu ćemo rutu...”. Net.hr (на језику: hrvatski). 2022-03-11. Приступљено 2022-03-12. 
  14. ^ „Pronađena crna kutija. Brigadir: Pretpostavljamo da je letjelica nosila bombu”. www.index.hr (на језику: hrvatski). Приступљено 2022-03-12. 
  15. ^ Telegram.hr. „Skandalozna reakcija NATO saveza na pad drona u Zagrebu: 'Pratili smo putanju objekta'. Telegram.hr (на језику: hrvatski). Приступљено 2022-03-11. 
  16. ^ „Pad drona u Zagrebu velika blamaža NATO-a: "Ako vam se to dogodi u ratu nemate pojma što radite". Novi list (на језику: hrvatski). 2022-03-11. Приступљено 2022-03-11. 
  17. ^ „Slobodna Dalmacija - Blamaža NATO-a, ali i naših Oružanih snaga, ravna je slijetanju Mathiasa Rusta na Crveni trg! A što bi tek bilo da nam je doletio moćni ruski Kalibr?!”. slobodnadalmacija.hr (на језику: hrvatski). 2022-03-11. Приступљено 2022-03-11. 
  18. ^ „VIDEO Milanović: Letjelica je došla iz Ukrajine, ima šest tona. Ozbiljan incident”. www.index.hr (на језику: hrvatski). Приступљено 2022-03-11. 
  19. ^ „Tomašević: Ovo je događaj bez presedana, tako nešto se nikad nije dogodilo u Zagrebu” (на језику: hrvatski). Приступљено 2022-03-11. 
  20. ^ „VIDEO Tomašević o letjelici: Jako mi smeta ono što vidim u stranim medijima”. www.index.hr. 
  21. ^ „Tomašević oštro kritizirao strane medije zbog izvještavanja o padu letjelice”. N1. 12. ožujka 2022.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  22. ^ „Tomašević komentirao pad drona: 'Očekujem odgovore NATO-a. Ali, smetaju me napisi nekih medija...'. Net.hr. 12. ožujka 2022.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  23. ^ „'Za sporu reakciju nisu krivi ni Mađari ni Hrvati. Ovo je neobjašnjivi veliki propust NATO-a'. www.vecernji.hr (на језику: hrvatski). Приступљено 2022-03-11. 
  24. ^ „Jutarnji list - Od SAD-a ćemo zahtijevati da kod nas razmjesti jedan od najboljih protuzračnih sustava”. www.jutarnji.hr (на језику: hrvatski). 2022-03-12. Приступљено 2022-03-12. 
  25. ^ „Savjetnik ukrajinskog ministra obrane: "To nije naša letjelica, istražite čija je". Novi list (на језику: hrvatski). 2022-03-11. Приступљено 2022-03-11. 
  26. ^ „Ruska agencija: Dva ukrajinska drona su za probu lansirana na Krim, jedan je skrenuo s puta... Ukrajina: To je lažnjak!. Dnevnik.hr (на језику: hrvatski). Приступљено 2022-03-11. 
  27. ^ vijesti, R. T. L. „I Rusi peru ruke od letjelice koja je pala u Zagrebu. Rusko veleposlanstvo: 'Taj dron proizveden je na teritoriju Ukrajine'. Vijesti.hr (на језику: hrvatski). Архивирано из оригинала 13. ožujka 2022. г. Приступљено 2022-03-11.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  28. ^ „Szijjarto: Mađarske vlasti surađuju u istrazi o dronu”. Hrvatska radiotelevizija. Приступљено 2022-03-12.