Паздрен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Паздрен
Illustration of Rhamnus catharticus 63-cropped.png
Паздрен
Таксономија
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiosperms
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Rosids
Ред: Rosales
Породица: Rhamnaceae
Род: Rhamnus
Подрод: Rhamnus
Врста: R. cathartica
Биномијална номенклатура
Rhamnus cathartica
Лине
Синоними[1]

Cervispina cathartica (L.) Moench

Плод

Паздрен или пасјаковина (Rhamnus cathartica), је врста малог дрвета из одељка скривеносеменица и из породице Rhamnaceae. Пореклом је из Европе, северозападне Африке и западне Азије, насељава простор од централних Британских острва на северозападу, до Марока на југу и Киргистана на истоку.[2][3] Увезен је у Северну Америку као украсни грм почетком 19. века, или можда и раније, и натурализован у северној половини континента и класификован као инвазивна врста у неколико држава САД[4][5][6] и у канадској провинцији Онтарио.[7]

Опис[уреди]

Паздрен је мало дрво које расте до 10 метара висине, кора дрвета је сиво-браон боје, а гране су трновите. Лишће је елипсасто или овално, дужине 25-90 мм и ширине 12-35, зелено је и у јесен мења боју у жуту. Цветови су жућкасто-зелени и имају четири латице. Плод је глобуларна црна бобица пречника 6-10 мм и садржи 2-4 семена.

Ову врсту је прво Карл фон Лине назвао Rhamnus catharticus, али овај правопис је исправљен у cathartica, јер је име Rhamnus женског рода.[8]

Токсичност[уреди]

Семе и лишће је умерено отровно за људе и животиње, али птице их једу.[9][10] Токсини изазивају грчеве желуца и имају лаксативни ефекат који можда има функцију у ширењу семена. Хемијска једињења одговорна за овај лаксативни ефекат су антрахинон[11] и емодин. Име врсте cathartica се односи на овај ефекат.

R. cathartica је 1994. била повезана са настанком идиопатичног неуролошког обољења код коња, иако патоген није званично препознат. У тестовима, где су глодари храњени лишћем и стабљикама R. cathartica, метаболисање гликогена је постало абнормално и гликоген се таложио у цитоплазми ћелија јетре. Поремећај метаболисања гликогена доводи до дијабетеса код човека.[12]

Екологија[уреди]

Rhamnus cathartica је толерантна на сеновите пределе и умерено је брзог раста и кратког живота.

Алелопатија[уреди]

Секундарна једињења, конкретно емодин, пронађени су у плодовима, листовима и кори биљаке, и могу је заштити од инсеката, биљоједа и патогена.[13] 

Инвазивне врсте[уреди]

У Северној Америци[уреди]

Паздрен је натурализована и инвазивна у неким деловима Северне Америке.[3][13][14] Rhamnus cathartica има конкурентску предност у односу на локално дрвеће и жбуње у Северној Америци, јер листа пре локалних врста.[15] 

Rhamnus cathartica је такође повезан са инвазивним европским глистама (Lumbricus) у северном делу Средњег запада Северне Америке.[16] Уклањање Rhamnus cathartica довело је до смањења од око 50% популације инвазивних глисти.[17]

Употреба[уреди]

Даска за сечење направљена од Паздрена и Норвешког јавора.

Дрво је чврсто и густо, али се мало користи.

Референце[уреди]

  1. „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. 
  2. Flora Europaea: Rhamnus cathartica
  3. 3,0 3,1 „Rhamnus cathartica”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). 
  4. Torrey, J. (1824) A flora of the northern and middle sections of the United States: or, a systematic arrangement of all the plants hitherto discovered in the United States north of Virginia. vol 1.
  5. Possessky SL, Williams CE, Moriarty WJ (2000). „Glossy Buckthorn, Rhamnus frangula L.: a threat to riparian plant communities of the northern allegheny plateau (USA)”. Natural Areas Journal. 20: 290—292. 
  6. Rhamnus cathartica. County-level distribution map from the North American Plant Atlas (NAPA). Biota of North America Program (BONAP). 2013. 
  7. „Common Buckthorn | Ontario’s Invading Species Awareness Program”. www.invadingspecies.com. Приступљено 2016-09-12. 
  8. Bean, W. J. (1980).
  9. Rushforth, K. (1999).
  10. Flora of NW Europe: Rhamnus cathartica
  11. Gale, Samuel (2000). „Control of the invasive exotic Rhamnus cathartica in temperate North American forests”. Restoration and Reclamation Review. 6: 1—13. 
  12. Lichtensteiger, C; Johnston, N.; Beasley, V. (1997). „Rhamnus cathartica (buckthorn) hepatocellular toxicity in mice”. Toxicologic Pathology. 25: 449—452. doi:10.1177/019262339702500503. 
  13. 13,0 13,1 Kathleen S. Knight; Jessica S. Kurylo; Anton G. Endress; J. Ryan Stewart; Peter B. Reich (2007). „Ecology and ecosystem impacts of common buckthorn (Rhamnus cathartica): a review” (PDF). Biological Invasions. 9: 925—937. doi:10.1007/s10530-007-9091-3. 
  14. Minnesota Department of Natural Resources: Buckthorn – Invasive Species
  15. Barnes, W. J. (1972) The autecology of the Lonicera × bella complex.
  16. Heneghan L, Steffen J, Fagen K (2007). „Interactions of an introduced shrub and introduced earthworms in an Illinois urban woodland: impact on leaf litter decomposition” (PDF). Pedobiologia. 50: 543—551. doi:10.1016/j.pedobi.2006.10.002. 
  17. Madritch, Michael D. & Lindroth, Richard L. (2009). „Removal of invasive shrubs reduces exotic earthworm populations” (PDF). Biological Invasions. 11: 663—671. doi:10.1007/s10530-008-9281-7. 

Спољашње везе[уреди]