Паласова мачка
| Паласова мачка | |
|---|---|
| |
| Otocolobus manul у Ротердамском зоолошком врту | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | Otocolobus Brandt, 1841
|
| Врста: | O. manul
|
| Биномно име | |
| Otocolobus manul (Pallas, 1776)
| |
| |
| Ареал Паласове мачке | |
Паласова мачка или манул (Otocolobus manul) је врста сисара из породице мачака (Felidae). Име је добила по њемачком научнику Петеру Паласу, који ју је у 18. вијеку, открио на обали Каспијског језера.[2] То је мала дивља мачка са дугим и густим свијетло сивим крзном, и заобљеним ушима постављеним ниско са стране главе. Његова дужина главе и тијела креће се од 46 до 65 цм (18 до 26 ин) са 21 до 31 цм (8.3 до 12.2 ин) дугачким чупавим репом. Добро је камуфлиран и прилагођен хладној континенталној клими у свом природном распону, који прима мало падавина и доживљава широк спектар температура.
Паласова мачка је први пут описана 1776. године од стране Петера Симона Паласа. Од тада, забиљежен је у великом региону у средњој Азији, иако на широко распоређеним локацијама од Кавказа, Иранске висоравни, Хиндукуша, дијелова Хималаја, Тибетанске висоравни до Алтај-Сајански региона и Јужно-Сибирских планина. Насељава стјеновите планинске травњаке и шикаре, гдје је сњежни покривач испод 15–20 цм (6–8 ин). Она проналази уточиште у пукотинама стена и јазбинама, и плијени прије свега на двозубце и глодара. Женка у прољеће рађа између два и шест мачића.
Због свог широког распона и претпостављене велике популације, Паласова мачка је од 2020. године наведена као најмање угрожена на Црвеној листи IUCN-а. Неке популацијске јединице су угрожене криволовом, опадањем базе плијена због програма контроле глодара и фрагментацијом станишта као резултат рударских и инфраструктурних пројеката.
Паласова мачка се чува у зоолошким вртовима од раних 1950-их. Од 2018. године, 60 зоолошких вртова у Европи, Русији, Сјеверној Америци и Јапану учествује у Паласовим програмима узгоја мачака у заточеништву.
Врста је присутна у Азербејџану, Авганистану, Индији, Ирану, Јерменији, Казахстану, Кини, Киргистану, Монголији, Пакистану, Русији, Таџикистану, Туркменистану и Узбекистану.[1]
Паласова мачка (Otocolobus manul) има станиште на копну.[1]
Паласова мачка је на нижем степену опасности од изумирања, и сматра се скоро угроженим таксоном.[1] Врста је уписана је у међународну и руску црвену листу.
Паласова мачка је представљена у руском интернетском мему познатом као "Pet the cat" представљеном 2008. године; меме је слика Паласове мачке која позива читаоца да га мази у наслову слике.[3][4] У 2012. години, Паласова мачка постала је маскота московског зоолошког врта.[5]
Таксономија
[уреди | уреди извор]Felis manul је научно име које је користио Петер Симон Палас 1776. године када је први описао Паласову мачку.[6][7][8] Накнадно је описано неколико Паласових зоолошких узорака мачака:
- Felis nigripectus који је предложио Бриан Хоугхтон Ходгсон 1842. године заснован је на три примјерка из Тибета.[9]
- Otocolobus manul ferrugineus који је предложио Сергеј Огњев 1928. године био је еритристички примјерак из планина Копет Даг.[10]
Otocolobus је предложио Јохан Фридрих фон Брандт 1842. године као генеричко име.[11][12] Реџиналд Инес Павкок је 1907. године признао таксономски ранг Otocolobus, детаљно описао неколико Паласових мачјих лобања и сматрао Паласову мачку аберантним обликом Felis.[13]
Године 1951. Џон Елерман и Теренс Морисон-Скот сматрали су
- номинирати подврсту Felis manul manul која ће бити дистрибуирана од Руског Туркестана до Трансбајкалије;[8]
- F. m. nigripecta да се дистрибуира у Тибету и Кашмиру;[8]
- F. m. ferruginea јавља од југозападног Туркестана и планина Копет Даг до Авганистана и Белуџистана.[8]
Од 2017. године, Радна група за класификацију мачака Специјалистичке групе за мачке признаје само двије подврсте као важеће таксоне, и то:[14]
- O. m. manul, синоним O. m. ferrugineus у западном и сјеверном дјелу средње Азије од Ирана до Монголије;
- O. m. nigripectus на Хималајима од Кашмира до Бутана.
Филогенија
[уреди | уреди извор]Филогенетска анализа нуклеарне ДНК у узорцима ткива свих врста Felidae открила је да је еволуционо зрачење Felidae почело у Азији током касног миоцена пре око пре 14,45 до 8,38 милиона година.[15][16] Анализа митохондријске ДНК свих врста Felidae указује на зрачење прије око пре 16,76 до 6,46 милиона година.[17] Процјењује се да је Паласова мачка генетски одступила од заједничког претка са родом Prionailurus између пре 8,55 до 4,8 милиона година на основу анализе нуклеарне ДНК.[15] На основу анализе митохондријске ДНК, она се разишла прије пре 9,4 до 1,46 милиона година од заједничког претка са Felis.[17]
| нуклеарне ДНК:[15] | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| митохондријска ДНК:[17] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Опис и изглед
[уреди | уреди извор]
Паласова мачка је месождер сисар из породице мачака. Паласова мачка је величине домаће мачке (Felis catus).[18][19][9] Његово здепасто држање са дугим и густим крзном чини га чврстим и плишаним. Његова глава до тијела је 46 до 65 cm (18 до 26 in) дугачак са 21 дo 31 cm (8.3 дo 12.2 in) дугачак реп. Тежак је 2.5 дo 4.5 kg (5 lb 8 oz дo 9 lb 15 oz).[20][21][22][23][24] Мужјаци су нешто већи од женки.[25].
Паласова мачка има прилично необичан изглед - има кратке и дебеле ноге, а тијело у цјелини изгледа масивно због бујног крзна. Реп је равномерно широк и пахуљаст, са заобљеним врхом. Глава Паласове мачке је мала, сферичног облика, на образима расту праменови дуге косе, слични "доларима". Уши су мале, заобљене, ниске и широко распоређене.[19][26] Његове очне шупљине су велике и усмјерене напред. Очи су велике, блиске и високо постављене.[25][22] Претпоставља се да ова структура главе даје Паласовој мачки предност приликом лова, омогућавајући јој да се боље сакрије прије напада и покаже само мали дио тијела приликом праћења плијена (види доље).[23] Канџе су оштре, спљоштене са стране и могу се увући.[27]
Ноге су му кратке са кратким и оштрим увлачивим канџама које су смјештене са стране.[28]
Крзно и боја
[уреди | уреди извор]Крзно Паласове мачке је свијетло сиво са блиједо жућкасто-окер или блиједо жућкасто-црвенкастим нијансама.[9] Неки врхови косе су бијели, а неки црнкасти. Крзно му је сиво и гушће са мање ознака видљивих зими него љети.[29]:668–669 Чело и врх главе су свијетло сиви са малим црним тачкама. Има двије црне цик-цак линије на образима које се протежу од угла очију до зглобова вилице.[9] Брада, бркови, доње и горње усне су бијеле.[29]:669 Има уске црне пруге на леђима, које се састоје од пет до седам тамних попречних линија преко доњег дијела леђа.[9] Његов сиви реп има седам уских црних прстенова и црни врх.[29]:669 Подкрзно је 40 mm (1.6 in) дугачак и 19 μм дебљине, а заштитне длаке до 69 mm (2.7 in) дуге и 93 μм дебљине на леђима. Заштитно крзно му је мекано и густо са до 9 .000 длака / cm2 (58.000 длака / in2).[29]:666
Уши Паласове мачке су сиве са жућкастим нијансама на леђима и тамнијим рубом, али са бјеличастом длаком испред и у ушима. Његове заобљене уши су постављене ниско са стране, тако да може да вири преко предмета и показује само релативно мали дио главе изнад очију без притиска ушију. То може дати њеном лицу изглед жестине и немира.[13] Очи су му окружене бијелом бојом. Дужица је жућкаста, а њена зјеница се скупља на мале кружне дискове на сунцу.[13]:301 Међу Felinae, дијели ову особину округлих зјеница са врстама Пума, Јагуарунди и Acinonyx. [30]
Костур
[уреди | уреди извор]
Морфолошке карактеристике скелета значајно се разликују од оних код других малих мачака. С једне стране, костур показује плезиоморфне особине, а с друге стране, на примјер, структура стоматолошког система је више специјализована за једење меса него код других мачака, а структура ушне бешике је више специјализована за живот у пустињи.[31]
лобања му је заобљена кратком носном кости, увећаним кранијалним дијелом и заобљеним зигоматичним луковима. Лобања мужјака је 87–95 mm (3.4–3.7 in) дуга и 66–74 mm (2.6–2.9 in) широка у бази. Женке имају 84–96 mm (3.3–3.8 in) дугу и 65–68 mm (2.6–2.7 in) широку лобању.[29]:671–674 Доњи карнасијални зуби су моћни, а горњи карнасијални су кратки и масивни. Први пар горњих преткутњака је одсутан. Стоматолошка формула је 3.1.2.13.1.2.1 × 2 = 28.[28] Има силу угриза на врху очњака од 155,4 њутна и количник силе угриза на врху очњака од 113,8.[32]
Атлас је веома кратак, има мала крила и има максималну ширину од 36,5 мм. Епистрофеј је висок и кратак. Цјевасте кости су мале и танке. Лопатица је уска. Рамена кост је дугачка око 99–102 мм, а лакатна кост је око 10% дужа. Бутна кост је дугачак 101–108 мм, а голењача је 4% дужа.[31] Бакулум је у облику мале, издужене кости и дугачак је 3 мм.[33] База је благо проширена и има слабо изражену средњу избочину.[31]
Митохондријски геном Паласове мачке састоји се од 16.672 базних парова који садрже 13 протеина за кодирање, 22 трансфер РНК и два рибозомска РНК гена и један некодирајући РНК контролни регион.[34]
Распрострањење и станиште
[уреди | уреди извор]Распон Паласове мачке протеже се од Кавказа на исток до средње Азије, Монголије и сусједних дијелова Џунгарије и Тибетанске висоравни. Насељава планинске шикаре и травњаке, стјеновите изданке, сипарске падине и јаруге у подручјима, гдје је континуирани сњежни покривач испод 15–20 cm (6–8 in).[29] У југозападном дијелу свог опсега, станиште Паласове мачке је под утицајем хладних и сувих зима, и умјерених до ниских падавина у топлим љетима.[35] Типична вегетација у овом дијелу састоји се од малих жбуња, жалфије (Артемисиа), Фестуца и Стипа траве.[29] У централном дијелу свог опсега, насељава брдовите пејзаже, високе висоравни и међупланинске долине које су покривене сувом степском или полу-пустињском вегетацијом, као што су ниске грмље и ксерофитне траве.[36] Континентална клима у овом региону показује распон од 80 °C (140 °F) између највише и најниже температуре ваздуха, пада на −50 °C (−58 °F) зими.[29]:684–688
Регион Великог Кавказа сматра се климатски погодним за Паласову мачку.[35] У Јерменији, јединка је убијен у близини Ведија у планинама провинције Арарат крајем 1920-их.[28] У јануару 2020. године, јединка је виђена око 140 km (90 mi) сјеверније у провинцији Тавуш; станиште на овој локацији прелази из полу-пустиње у планинску степу на надморској висини од око 570 m (1,900 ft).[37] Записи у Азербејџану ограничени су на Паласову мачју кожу пронађену у Карабаху и виђење јединких у Џулфинском рејону, оба крајем 20. вијека.[38]
На иранској висоравни, двије Паласове мачке су наишле у близини ријеке Аракс у сјеверозападном Ирану прије 1970-их година.[29] У том подручју, јединка је заробљена на надморској висини од око 1.500 м (5.000 стопа) у близини Азершахра у провинцији Источни Азербејџан 2008. године.[38] Исте године, скривена камера снимила је Паласову мачку на јужним падинама централних планина Алборз у Националном парку Хојир убрзо након обилних сњежних падавина.[39] Даље источно у планинама Алборз, јединка је забиљежена међу стјенама на надморској висини од 2,441 m (8,009 стопе) у 2016. години. [40] У планинама Аладагх и Копет Даг, Паласова мачка је забиљежена унутар и у близини заштићених подручја.[41] На југу планина Загрос, јединка је ухваћена у заклон који су користили номади у округу Абадех 2012. године. Околина се састоји од стјеновитог степског станишта у којем доминирају планински бадем (Prunus scoparia), Astragalus и пелин.[42] У Хиндукушу, Паласова мачка је примјећена како се сунча на рубу стјеновите равнице на високој надморској висини у близини Дашт-е Навара у авганистанском Кох-и-Баба опсегу у априлу 2007. године. [43] Паласова мачка је такође фотографисана више пута у провинцији Бамјан између 2015. и 2017. године.[35] У пакистанском Националном парку Курумбер у Гилгит-Балтистану, јединка је забиљежена на гребену у шуми којом доминира клека на 3,445 m (11,302 стопа) у јулу 2012. године.[44]
У Транскаспијском региону, присуство Паласове мачке је први пут пријављено у планинама Копет Даг и у близини ријека Теџхен и Мургаб крајем 19. вијека.[45] У резервату природе Синт-Хасардаг у Туркменистану, скривена камера забиљежила је јединку 2019. године. Сматра се да је Паласова мачка присутна и у резервату природе Копетдаг.[46]
Историјски записи о Паласовој мачки познати су у Сурхандаринској области и планинском масиву Гисар дуж границе Таџикистана и Узбекистана.[29] У Киргистану је присутан на високим надморским висинама државног резервата природе Саричат-Ерташ и у подножју планинског масива Алај.[36] У 2013. години пронађена је мртва женка у долини у близини Енгилчека, Киргистан.[47] У Казахстану насељава висоравни и степе централног и источног региона Казахстана, периферију пустиње Бетпак-Дала, сјеверни округ Балкаш и Тарбагатај планине .[36]
У јужно-сибирским планинама насељава травњаке на висоравни Укок и на планинама Алтај, Курај и Сајљугем.[48] Такође је присутан у сливовима ријеке Чаган-Узун и Аргут, Монгун-Тајга, Котлина језера Увс, резерват природе Сајано-Шушенски, Тункиншки национални парк, слив језера Гусиноје и у међурјечју ријека Селенга, Чикој и Хилок.[49] У источним планинама Сајани, његово присуство је документовано по први пут 1997. године.[50] У Забајкајлу, насељава планинске степе на надморским висинама од 600–800 m (2,000–2,600 стопа), гдје се годишња количина падавина креће од 150 to 400 mm (5.9 to 15.7 in). [51] У 2013. години јединка Паласове мачке је примјећена на висоравни Витим.[52]
Паласова мачка настањује полу-пустињску степу Резерват природе Ик Нартин Чулуу у Монголији.[53] У Националном парку Хустајн Нуруу и Националном парку Гоби Гурвансајкан, преферира стјеновита и неравна станишта која пружају покриће и камуфлажу.[54][55] На тибетанској висоравни, двије Паласове мачке су примјећене у таласастим алпским ливадама усред станишта пика (Ochotona curzoniae) колонија на 4,087 m (13,409 стопа) у западној Кини области Чумарлеб у 2001. години. Један од њих је пливао преко канала за наводњавање.[56] У округу Герџе, јединка је виђена у пустињском степском станишту на надморској висини од 5,050 m (16,570 стопе) у 2005. години.[57] У 2011. години, Паласова мачка је фотографисана на алпској ливади у језгру Националног резервата природе Сањиангјуан.[58] У Џоге, примјећено је на неколико мјеста у станишту које су посјећивали пастири и њихова стада стоке.[59]
Присуство Паласове мачке на Хималајима први пут је пријављено у долини ријеке Инд у Ладаку 1991. године.[60] У уточишту за дивље животиње у Чангтану, Паласове мачке су виђене у близини обала ријека на надморским висинама од 4,202 и 4,160 m (13,786 и 13,648 стопа) у 2013. и 2015. години.[61] У Националном парку Ганготри, Паласова мачка фотографисана је у стјеновитом алпском грмљу на 4,800 m (15,700 стопа) 2019. године.[62] У Сикиму, јединка је примјећена на стјеновитој падини на надморској висини од 5,073 m (16,644 стопе) у близини Чоламо језера у 2007. години.[63] У децембру 2012. године, Паласова мачка је први пут забиљежена на Непалским Хималајама. Фотографисан је у долини горње ријеке Маршјангди на алпским пашњацима на надморским висинама од 4,200 m (13,800 стопа) и 4,650 m (15,260 стопа) у Заштићено подручје Анапурна.[64] У Националном парку Шеј-Фоксундо, измет Паласове мачке откривен је на 5,593 m (18,350 стопа) у 2016. години, што је највећи глобални рекорд до сада.[65] У јануару 2012. године, први пут је забиљежен у Бутану, наиме у брдима у којима доминирају глацијалне испирања и алпске степске вегетације у Националном парку стољећа династије Вангчук.[66] У јесен 2012. године, такође је фотографисан на надморској висини од 4,122 m (13,524 стопе) у Националном парку Џигме Дорџи.[67] У 2019. години у Националном парку Сагарматха пронађени су узорци измета двије јединке, пружајући први генетски доказ о присуству Паласове мачке на источним Хималајама.[68]
Понашање и екологија
[уреди | уреди извор]
Паласова мачка је усамљена.[29] Од девет Паласових мачака мачића посматраних у заточеништву, само су два мужјака мирисала обиљежена прскањем урина.[69]
Паласова мачка користи пећине, пукотине стјена и јазбине мрмота као склониште.[29]:690–691 У централној Монголији, 29 Паласових мачака било је опремљено радио огрлицама између јуна 2005. и октобра 2007. године. За то вријеме користили су 101 удубине, укључујући 39 зимских јазбина, 42 љетње јазбине и 20 јазбина за подизање мачића. Љетње и зимске јазбине обично су имале један улаз пречника од 15.6 до 23.4 cm (6.1 до 9.2 инча). Они су боравили у љетњим јазбинама 2-21 дана, а у зимским јазбинама 2-28 дана. Љетње и мајчинске јазбине биле су близу стјеновитих станишта са мало директне сунчеве свјетлости, док су зимске јазбине биле ближе јаругама.[70] Домаћи опсег 16 женки варирао је од 7,4 до 125,2 km2 (2,9 до 48,3 квадратних миља). Домаћи опсег од девет мужјака варирао од 20,9 до 207,0 km2 (8.1 to 79.9 квадратних миља) и преклапају оне од једне до четири жене, а дјелимично и оне других мушкараца. Величине њихових кућних опсега смањиле су се зими.[54]
У незаштићеном подручју у централној Монголији, Палласове мачке су углавном крепускуларне између маја и августа, али активне дању од септембра до новембра.[71] Паласове мачке забележене у четири студијска подручја у западним монголским планинама Алтаја такође су биле активне током дана, али са мањом учесталошћу на локацијама гдје је била присутна стока.[72]
Исхрана и начин живота
[уреди | уреди извор]Паласова мачка је високо специјализовани предатор малих сисара, које хвата ухођењем или засједом у близини излаза из јазбина. Такође извлачи глодаре својим шапама из плитких јазбина. У планинама Алтај, остаци дугорепе вјеверице (Urocitellus undulatus), ровке равне лобање (Sorex roboratus), Паласове пике (Ochotona pallasi) и птичјег перја пронађени су у близини јазбина за размножавање Палласових мачака. У Трансбајкалу плени Даурјанова пика (Ochotona dauurica), степску пику (O. pusilla), дауриан приземну вјеверицу (Spermophilus dauricus) и младе црвенокљуне цхоугх (Pyrrhocorax pyrrhocorax). [29] Скат узорци Паласове мачке прикупљени у тампон зони Националног парка Кхустаин Нуруу у централној Монголији садржавали су прије свега остатке Дауриан пика, монголског скочимиша (Meriones unguiculatus), монголске сребрне волухарице (Alticola semicanus) и остатке птица пјевачица, буба и скакаваца.[73] Брандтова волухарица (Lasiopodomys brandtii) доминирала је у исхрани Паласових мачака у монголској провинцији Сухбатар након неравномјерног раста ове популације волухарица током 2017. до 2020. године.[74] Измет пронађен у Националном парку Шеј-Фоксундо садржавао је остатке врста пике и Тибетанског вунастог зеца (Lepus oiostolus).[75] Остаци рибе шаранке пронађени су у измету Паласове мачке у резервату природе планине Гонга.[76]
Размножавање и животни циклус
[уреди | уреди извор]
Женка Паласове мачке је сексуално зрела у доби од око годину дана.[77] Она је у еструсу 26 до 42 сата.[78] Гастација траје 66 до 75 дана.[77][78]
Заробљен мужјак Паласове мачке смјештен у природним условима освјетљења показао је повећано агресивно и територијално понашање на почетку сезоне парења, која је трајала од септембра до децембра. Његова крв је садржавала три пута више тестостерона него у сезони без размножавања, а његов ејакулат је био концентрисанији са нормалнијим облицима сперматозоида и већом покретљивошћу сперме.[79]
Угроженост
[уреди | уреди извор]
У Кини, Монголији и Русији, Паласова мачка је некада ловљена због крзна у великом броју од више од 10.000 кожа годишње. У Кини и бившем Совјетском Савезу, лов на Паласову мачку смањен је 1970-их када је врста постала законски заштићен. Монголија је извезла 9.185 кожа у 1987. години, али је међународна трговина престала од 1988. године.[80] Међутим, домаћа трговина кожама и дијеловима тела у медицинске сврхе наставља се у земљи, а Паласова мачка може се ловити током цијеле године.[81]
Случајеви пастирских паса који су убили Паласове мачке пријављени су у Ирану, Казахстану и Алтајској Републици.[41][48][36] Паласове мачке су такође постале жртве у замкама постављеним за мале сисаре у Казахстану и Алтајској Републици. У Трансбајкалу, Паласова мачка је угрожена криволовом. У Монголији, употреба родентицида бромадиолона у оквиру мјера контроле глодара почетком 21. вијека отровала је базу плијена месождера и грабљивица.[36] У региону Сањиангиуан на Тибетанској висоравни, 54.147 km2 (20.906 + 1 ⁄ 4 квадратних миља) травњака је отровано између 2005. и 2009. године, што је довело до процјењеног губитка од 50.000–80.000 тона (55.000–88.000 кратких тона) биомасе штуке.[82] Паласова мачка може бити негативно погођена фрагментацијом станишта због рударских и инфраструктурних пројеката.[83]
Популациони тренд
[уреди | уреди извор]Популација Паласове мачке се смањује, судећи по расположивим подацима.[1] У јулу 2020. године у зоолошком врту у Новосибирску названом по Р. А. Шилоу, 3 женке манула донијеле су потомство, 16 младунаца.[84]
Заштита
[уреди | уреди извор]
На Црвеном списку IUCN-а, Паласова мачка је класификована као најмање забрињавајућа од 2020. године због свог широког распона и претпостављене велике глобалне популације. Наведен је у Додатку II Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље флоре и фауне. Лов је забрањен у свим земљама осим Монголије. Од 2009. године законски је заштићен у Авганистану, гдје је забрањен сав лов и трговина дијеловима тијела.[83] На монголској црвеној листи сисара, од 2006. године је наведен као скоро угрожен.[81] У Кини је наведен као угрожен.[85] У Туркменистану се предлаже да буде наведен као критично угрожен због оскудице савремених записа.[86]
Узгој у заточеништву
[уреди | уреди извор]
Између 1951. и 1979. године, Пекиншки зоолошки врт држао је 16 Паласових мачака, али су живјеле мање од три године.[87] Године 1984. Паласова мачка је означена као приоритетна врста за узгој у заточеништву Плана за опстанак врста Америчког удружења зоолошких вртова и акваријума.[88] Скоро половина мачића рођених у зоолошким вртовима члановима умрла је у првих 30 дана, достигавши највишу стопу смртности у заточеништву било које мале дивље мачке.[89]
Зоолошки вртови у бившем Совјетском Савезу примили су већину дивљих Паласових мачака из Трансбајкалске регије и неколико из Монголије. Московски зоолошки врт покренуо је Регистар пасмина за Паласову мачку 1997. године. Од 2004. године, Краљевско зоолошко друштво Шкотске, које такође координира програм узгоја у заточеништву за Паласову мачку у оквиру Европског програма угрожених врста. Од 2018. године, 177 Паласових мачака држано је у 60 зоолошких вртова у Европи, Русији, Сјеверној Америци и Јапану.[90]
У 2011. години, женска Паласова мачка је први пут вјештачки оплођена спермом мужјака у зоолошком врту у Синсинатију. Након 69 дана, родила је четири мачића, од којих је један био мртворођен.[91]
Етимологија
[уреди | уреди извор]'Манул ' је име Паласове мачке на монголском језику. На киргиском језику се зове "манол".[7]
У култури
[уреди | уреди извор]Слике Паласове мачке налазе се на маркама и кованицама разних земаља. На примјер, у 2016. години у Русији су издати комеморативни новчићи у серији Црвене књиге посвећене Паласовој мачки.[92]
Паласова мачка је приказана на грбу и застави Сретенског округа (Забајкалска Покрајина, Русија) одобреном 2022. године.[93][94][95] Паласова мачка је такође симбол московског зоолошког врта;[96] према Светлани Акуловојевој, генералној директорици зоолошког врта, овај избор симбола није случајан: "По први пут у свјетској зоолошкој пракси, овдје [у московском зоолошком врту] успјели смо да постигнемо редован узгој Паласових мачака у заточеништву".[97] Барељеф који приказује Паласову мачку постављен је на улазу у московски зоолошки врт у периоду 1987-2013. године, накнадно је демонтиран ради рестаураторских радова, а сада је обновљен.[97]
Због свог препознатљивог изгледа, Паласова мачка је стекла одређену популарност међу корисницима интернета: постоје заједнице и клубови обожаватеља посвећени Паласовим мачкама.[98][99][100] У прошлости, демотиватор "Погладь кота" са сликом Паласове мачке био је уобичајен у Рунет.[101][102].
Слика мачке Бајуна из руског филма "На команду штуке" из 2023. године у потпуности је заснована на Паласовој мачки.[103]
-
Карнет поштанска марка Азербејџана (2016.) -
Поштанска марка Азербејџана (1994.) -
Поштанска марка Киргизстана (2008.) -
Поштанска марка Русије (2014) -
Поштанска марка Таџикистана (2002.) -
Колекционарски новчић Русије (2016.) -
-
Барељеф на улазу у московски зоолошки врт (стари, прије реконструкције) -
Барељеф Паласове мачке, нови улаз у московски зоолошки врт
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Ross, S.; Barashkova, A.; Dhendup, T.; Munkhtsog, B.; Smelansky, I.; Barclay, D. & Moqanaki, E. (2020). „Otocolobus manul”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.3. International Union for Conservation of Nature. База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ Руска реч: „Један редак степски Рус“, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Roganov, S. (2008). „Кот манул – новая звезда Рунета” [The manul cat is a new star of the Runet]. Argumenty i Facty.
- ^ Giunter, A. (2008). „Манул стал культовым котом Рунета” [The manul has become a cult figure on the Runet]. Postimees. Архивирано из оригинала 2008-10-24. г.
- ^ Администрация Московского зоопарка (2012). „Подведены итоги голосования «Талисман зоопарка»” [The results of the Zoo Mascot voting have been summed up]. Moscow Zoo (на језику: руски). Архивирано из оригинала 9. 10. 2012. г. Приступљено 26. 6. 2024.
- ^ Pallas, P. S. (1776). „Felis manul”. Reise durch verschiedene Provinzen des russischen Reichs. Reise aus Sibirien zurück an die Wolga im 1773ten Jahr. St. Petersburg: Kayserliche Academie der Wissenschaften. стр. 692.
- ^ а б Pallas, P. S. (1811). „Felis Manul”. Zoographia Rosso-Asiatica, sistens omnium Animalium in extenso Imperio Rossico et adjacentibus maribus observatorum recensionem, domicillia, mores et descriptiones, anatomen atque icones plurimorum. 1. Petropoli: Officina Caes. Acadamiae scientiarum. стр. 20—23.
- ^ а б в г Ellerman, J. R.; Morrison-Scott, T. C. S. (1951). „Felis manul Pallas, 1776”. Checklist of Palaearctic and Indian mammals 1758 to 1946 (First изд.). London: British Museum of Natural History. стр. 308. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б в г д Hodgson, B. H. (1842). „Notice of the Mammals of Tibet, with Description and Plates of some new Species: Felis nigripectus Illustration”. Journal of the Asiatic Society of Bengal. 11 (1): 275—289; Plate 333.
- ^ Ognev, S. I. (1928). „On a new form of the steppe cat from the Transcaspian region [Otocolobus manul ferrugineus]”. Doklady Akademii Nauk Soyuza Sovetskikh Sotsialisticheskikh Respublik. Seriya A: 308—310.
- ^ Brandt J. F. (1842). „Observations sur le manoul (Felis manul Pallas)”. Bulletin Scientifique. Académie Impériale des Sciences de Saint Petersbourg. 9: 37—39.
- ^ Severtzow, M. N. (1858). „Notice sur la classification multisériale des Carnivores, spécialement des Félidés, et les études de zoologie générale qui s'y rattachent”. Revue et Magasin de Zoologie Pure et Appliquée. 2 (X): 385—393.
- ^ а б в Pocock, R. I. (1907). „Exhibition of a photograph and the skull of a specimen of the Manul or Pallas' cat (Felis manul) that had recently died in the Society's Menagerie with some remarks on the species”. Proceedings of the Zoological Society of London: 299—306.
- ^ Kitchener, A. C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Eizirik, E.; Gentry, A.; Werdelin, L.; Wilting, A.; Yamaguchi, N.; Abramov, A. V.; Christiansen, P.; Driscoll, C.; Duckworth, J. W.; Johnson, W.; Luo, S.-J.; Meijaard, E.; O'Donoghue, P.; Sanderson, J.; Seymour, K.; Bruford, M.; Groves, C.; Hoffmann, M.; Nowell, K.; Timmons, Z.; Tobe, S. (2017). „A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group” (PDF). Cat News (Special Issue 11): 21—22. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б в Johnson, W. E.; Eizirik, E.; Pecon-Slattery, J.; Murphy, W. J.; Antunes, A.; Teeling, E.; O'Brien, S. J. (2006). „The Late Miocene radiation of modern Felidae: A genetic assessment”. Science. 311 (5757): 73—77. Bibcode:2006Sci...311...73J. PMID 16400146. S2CID 41672825. doi:10.1126/science.1122277. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б в Li, G.; Davis, B. W.; Eizirik, E.; Murphy, W. J. (2016). „Phylogenomic evidence for ancient hybridization in the genomes of living cats (Felidae)”. Genome Research. 26 (1): 1—11. PMC 4691742
. PMID 26518481. doi:10.1101/gr.186668.114. Непознати параметар |name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ БСЭ 1974.
- ^ а б Щипанов 2012.
- ^ Sunquist, M.; Sunquist, F. (2002). „Manul Otocolobus manul (Pallas 1776)”. Wild Cats of the World. Chicago: University of Chicago Press. стр. 219—224. ISBN 978-0-226-77999-7. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ „Pallas's cat”. Cat Specialist Group. Архивирано из оригинала 2018-08-05. г. Приступљено 2022-06-21. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ) - ^ а б Гептнер, Слудский 1972.
- ^ а б „Pallas's cat | mammal”. Encyclopedia Britannica. Архивирано из оригинала 2020-09-25. г. Приступљено 2021-05-28. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ); Непознати параметар|lang=игнорисан [|language=се препоручује] (помоћ) - ^ „Pallas’s Cat”. International Society for Endangered Cats Canada. Архивирано из оригинала 2021-07-13. г. Приступљено 2021-05-28. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ) - ^ а б „О мануле”. Русское географическое общество. Архивирано из оригинала 2021-06-02. г. Приступљено 2021-05-28. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ); Непознати параметар|lang=игнорисан [|language=се препоручује] (помоћ) - ^ „Манул Felis manul”. Красная книга России. 2015-02-03. Архивирано из оригинала 2021-07-13. г. Приступљено 2021-05-28. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ); Непознати параметар|lang=игнорисан [|language=се препоручује] (помоћ) - ^ Огнев 1935.
- ^ а б в Ogneff, S. J. (1930). „Übersicht der russischen Kleinkatzen” [Overview of Russian small cats] (PDF). Zeitschrift für Säugetierkunde. 5 (2): 48—88.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Heptner, V. G.; Sludskii, A. A. (1992) [1972]. „Manul. Felis (Otocolobus) manul Pallas, 1776”. Mlekopitaiuščie Sovetskogo Soiuza. Vysšaia Škola, Moskva [Mammals of the Soviet Union. Volume II, Part 2: Carnivora (Hyaenas and Cats)]. Washington, D.C.: Smithsonian Institution and the National Science Foundation. стр. 665—696. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Kitchener, A.C.; Van Valkenburgh, B.; Yamaguchi, N. (2010). „Felid form and function”. Ур.: Macdonald, D.W.; Loveridge, A.J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford: Oxford University Press. стр. 83—106. ISBN 9780199592838.
- ^ а б в Аристов, Барышников 2001.
- ^ Christiansen, P.; Wroe, S. (2007). „Bite forces and evolutionary adaptations to feeding ecology in carnivores”. Ecology. 88 (2): 347—358. PMID 17479753. doi:10.1890/0012-9658(2007)88[347:bfaeat]2.0.co;2. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Schauenberg P., Jotterand M. (1975-07). „The manul Octocolobus manul (Pallas 1776): its karyotype and position in the classification of the Felidae”. 82 (2) (Revue Suisse De Zoologie; Annales De La Societe Zoologique Suisse Et Du Museum D'histoire Naturelle De Geneve изд.): 425—429. ISSN 0035-418X. Архивирано из оригинала
|archive-url=захтева|archive-date=(помоћ). г. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|year=, |date=(помоћ) - ^ Xu, Y.; Liu, J.; Jiang, E.; Xu, Y.; Ning, F.; Du, Z.; Bai, X. (2019). „The complete mitochondrial genome of Pallas's cat (Otocolobus manul)”. Mitochondrial DNA Part B. 4 (1): 658—659. doi:10.1080/23802359.2019.1568207 . Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б в Moqanaki, E. M.; Jahed, N.; Malkhasyan, A.; Askerov, E.; Farhadinia, M. S.; Kabir, M.; Adibi, M. A.; Ud Din, J.; Joolaee, L.; Chahartaghi, N. R.; Ostrowski, S. (2019). „Distribution and status of the Pallas's cat in the south-west part of its range” (PDF). Cat News (Special Issue 13): 24—30. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б в г д Barashkova, A.; Smelansky, I.; Kirilyuk, V.; Naidenko, S.; Antonevich, A.; Gritsina, M.; Zhumabai uulu, K.; Koshkin, M.; Battogtokh, N.; Otgonbayar, B.; Grachev, A.; Lissovsky, A. (2019). „Distribution and status of the manul in Central Asia and adjacent areas”. Cat News (Special Issue 13): 14—23. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Khorozyan, I.; Ananian, V.; Malkhasyan, A. (2020). „No longer regionally extinct: a review of Pallas's Cat Otocolobus manul records from the Caucasus with a new record from Armenia (Mammalia: Felidae)”. Zoology in the Middle East. 67: 12—18. ISSN 0939-7140. S2CID 231929008. doi:10.1080/09397140.2020.1865663. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б Aghili, A.; Masoud, R.; Murdoch, J. D.; Mallon, D. P. (2008). „First Record of Pallas's Cat in Northwest Iran”. Cat News (49): 8—9. CiteSeerX 10.1.1.568.144 . Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Chalani, M.; Ghoddousi, A.; Ghadirian, T.; Goljani, R. (2008). „First Pallas's Cat Photo-trapped in Khojir National Park, Iran”. Cat News (49): 7. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Otaghvar, Y. T.; Chahartaghi, N. R.; Sepahvand, P.; Kazari, M.; Khayat, A. S. (2017). „First record of Pallas's cat in Kavdeh No-hunting Area, Iran”. Cat News (65): 27. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б Farhadinia, M. S.; Moqanaki, E. M.; Adibi, M. A. (2016). „Baseline information and status assessment of the Pallas's cat in Iran” (PDF). Cat News (Special Issue 10): 38—42. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Joolaee, L.; Moghimi, B.; Ansari, M.; Ghoddousi, A. (2014). „First record of Pallas's Cat from Fars Province, Southern Iran”. Cat News (60): 18—19. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Ostrowski, S.; Rajabi, A. M.; Noori, H. (2008). Birds and mammals in Dash-e Nawar, Afghanistan: occurrence and hunting pressure, 2007 surveys (PDF) (Извештај). New York: Wildlife Conservation Society. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Hameed, S.; Ud Din, J.; Shah, K. A.; Kabir, M.; Ayub, M.; Khan, S.; Bischof, R.; Nawaz, D. A.; Nawaz, M. A. (2014). „Pallas's cat photographed in Qurumber National Park, Gilgit-Baltistan, Pakistan”. Cat News (60): 21—22. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Radde, G.; Walter, A. (1889). „Die Säugethiere Transkaspiens” [The mammals of the Transcaspian Region]. Zoologische Jahrbücher. IV: 993—1094. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Kaczensky, P.; Rustamov, E.; Karryeva, S.; Iankov, P.; Hudaykuliev, N.; Saparmyradov, J.; Veyisov, A.; Shestopal, A.; Mengliev, S.; Hojamyradov, H.; Potaeva, A.; Kurbanov, A.; Amanov, A. (2019). Rapid assessments of wildlife in Turkmenistan 2018 (Извештај). Trondheim: Norwegian Institute for Nature Research. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Heddergott, M.; Zhumabai uulu, K.; Barashkova, A. N.; Frantz, A. C. (2016). „First record and molecular identification of Toxocara cati in a Pallas' cat Otocolobus manul from Kyrgyzstan”. Helminthologia. 53 (3): 281—284. doi:10.1515/helmin-2016-0015 . Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б Barashkova, A.; Smelansky, I. (2011). „Pallas's cat in the Altai Republic, Russia”. Cat News (54): 4—7. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Barashkova, A. N.; Kirilyuk, V. E.; Smelansky, I. E. (2017). „Significance of Protected Areas for the Pallas's Cat (Otocolobus manul Felidae) Conservation in Russia”. Заповедная наука [Nature Conservation Research]. 2 (Supplement 1): 113—124. doi:10.24189/ncr.2017.019 . Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Koshkarev, E. (1998). „Discovery of manul in eastern Sayan”. Cat News (29): 12—13.
- ^ Naidenko, S. V.; Pavlova, E. V.; Kirilyuk, V. E. (2014). „Detection of seasonal weight loss and a serologic survey of potential pathogens in wild Pallas's cats (Felis [Otocolobus] manul) of the Daurian steppe, Russia”. Journal of Wildlife Diseases. 50 (2): 188—194. PMID 24484481. S2CID 23627705. doi:10.7589/2013-03-068 . Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Moroldoev, I. V. (2019). „New findings of the Pallas's cat in Vitim Plateau (Transbaikalia)”. Mongolian Journal of Biological Sciences. 17 (1): 73—75. doi:10.22353/mjbs.2019.17.09 .
- ^ Murdoch, J. D.; Munkhzul, T.; Reading, R. P. (2006). „Pallas' Cat ecology and Conservation in the Semi-desert Steppes of Mongolia”. Cat News (45): 18—19. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б Ross, S.; Munkhtsog, B.; Harris, S. (2012). „Determinants of mesocarnivore range use: relative effects of prey and habitat properties on Pallas's cat home-range size”. Journal of Mammalogy. 93 (5): 1292—1300. doi:10.1644/11-MAMM-A-060.1 . Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Chimed, O.; Alexander, J. S.; Samelius, G.; Lkhagvajav, P.; Davaa, L.; Bayasgalan, N.; Sharma, K. (2021). „Examining the past and current distribution of Pallas's cat in Southern Mongolia”. Mammalian Biology. 101 (6): 811—816. S2CID 236375513. doi:10.1007/s42991-021-00132-3. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Mallon, D. (2002). „Manul sighting in Qinghai”. Cat News (36): 18.
- ^ Fox, J. L.; Dorji, T. (2007). „High elevation record for occurrence of the manul or Pallas' Cat on the northwestern Tibetan plateau, China”. Cat News (46): 35. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Li, J.; Schaller, G. B.; McCarthy, T. M.; Wang, D.; Jiagong, Z.; Cai, P.; Basang, L.; Lu, Z. (2013). „A communal sign post of Snow Leopards (Panthera uncia) and other species on the Tibetan Plateau, China” (PDF). International Journal of Biodiversity. 2013: 370905. doi:10.1155/2013/370905 . Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Li, J.; Schaller, G. B.; McCarthy, T. M.; Wang, D.; Jiagong, Z.; Cai, P.; Basang, L.; Lu, Z. (2013). „A communal sign post of Snow Leopards (Panthera uncia) and other species on the Tibetan Plateau, China” (PDF). International Journal of Biodiversity. 2013: 370905. doi:10.1155/2013/370905 . Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Mallon, D. P. (1991). „Status and Conservation of Large Mammals in Ladakh”. Biological Conservation. 56: 101—119. doi:10.1016/0006-3207(91)90092-N.
- ^ Mahar, N.; Shrotriya, S.; Habib, B.; Singh, S.; Takpa, J.; Hussain, S. A. (2017). „Recent records of the Pallas's Cat in Changthang Wildlife Sanctuary, Ladakh, India”. Cat News (65): 36—37. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Pal, R.; Bhattacharya, T.; Sathyakumar, S. (2019). „First record of Pallas's cat in Uttarakhand, Nelang valley, Gangotri National Park, India”. Cat News (69): 24—26. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Chanchani, P. (2008). „Sighting of a Manul or Pallas Cat in North Sikkim, India”. Cat News (48): 18—19.
- ^ Shrestha, B.; Ale, S.; Jackson, R.; Thapa, N.; Gurung, L. P.; Adhikari, S.; Dangol, L.; Basnet, B.; Subedi, N.; Dhakal, M. (2014). „Nepal's first Pallas's cat”. Cat News (60): 23—24. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Shrestha, B.; Ale, S.; Jackson, R.; Thapa, N.; Gurung, L. P.; Adhikari, S.; Dangol, L.; Basnet, B.; Subedi, N.; Dhakal, M. (2014). „Nepal's first Pallas's cat”. Cat News (60): 23—24. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ WWF Bhutan (2012). Near threatened Pallas' Cat found in WCP (Извештај). Wangchuck Centennial Park and WWF.
- ^ Thinley, P. (2013). „First photographic evidence of a Pallas's cat in Jigme Dorji National Park, Bhutan”. Cat News (58): 27—28.
- ^ Seimon, T.; Lim, M.; Nightingale, B.; Elvin, S.; Elmore, A.; Seimon, A. (2022). „First report of Pallas's cat in Sagarmatha National Park – Mount Everest Region, Nepal”. Cat News (76): 41—42. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Wemmer, C.; Scow, K. (1977). „Communication in the Felidae with emphasis on scent marking and contact patterns” (PDF). Ур.: Sebeok, T. A. How animals communicate. Bloomington: Indiana University Press. стр. 749—766. ISBN 0253328551. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Ross, S.; Kamnitzer, R.; Munkhtsog, B.; Harris, S. (2010). „Den-site selection is critical for Pallas's cat (Otocolobus manul)”. Canadian Journal of Zoology. 88 (9): 905—913. doi:10.1139/Z10-056. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Anile, S.; Augugliaro, C.; Munkhtsog, B.; Dartora, F.; Vendramin, A.; Bombieri, G.; Nielsen, C.K. (2021). „Density and activity patterns of Pallas's cats, Otocolobus manul, in central Mongolia”. Wildlife Research. 48 (3): 264—272. S2CID 234058227. doi:10.1071/WR20061. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Greco, I.; Oberosler, V.; Monti, I.E.; Augugliaro, C.; Barashkova, A.; Rovero, F. (2022). „Spatio-temporal occurrence and sensitivity to livestock husbandry of Pallas's cat in the Mongolian Altai”. The Journal of Wildlife Management. 86 (1): e22150. doi:10.1002/jwmg.22150 . hdl:2158/1269515 . Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Ross, S.; Munkhtsog, B.; Harris, S. (2010). „Dietary composition, plasticity, and prey selection of Pallas's Cats”. Journal of Mammalogy. 91 (4): 811—817. doi:10.1644/09-MAMM-A-342.1 . Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Baatargal, O.; Suuri, B. (2021). „Diet of the Pallas's cat (Otocolobus manul) in Mongolian steppe habitat during a population peak of Brandt's voles”. Journal of Arid Environments. 193: 104583. Bibcode:2021JArEn.193j4583B. doi:10.1016/j.jaridenv.2021.104583. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Werhahn, G.; Kusi, N.; Karmacharya, D.; Man Sherchan, A.; Manandhar, P.; Manandhar, S.; Bhatta, T. R.; Joshi, J.; Bhattarai, S.; Sharma, A. N.; Kaden, J.; Ghazali, M.; Senn, H. (2018). „Eurasian lynx and Pallas's cat in Dolpa district of Nepal: genetics, distribution and diet”. Cat News (67): 34—36. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Zhao, D.; Yang, C.; Ma, J.; Zhang, X.; Ran, J. (2020). „Vertebrate prey composition analysis of the Pallas's cat (Otocolobus manul) in the Gongga Mountain Nature Reserve, based on fecal DNA”. Mammalia. 84 (5): 449—457. S2CID 213813640. doi:10.1515/mammalia-2018-0144. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б Mellen, J. (1989). Reproductive behavior of small captive cats (Felis ssp.) (PhD thesis). Davis: University of California.
- ^ а б Schauenberg, P. (1978). „Note sur la reproduction du manul Otocolobus manul (Pallas, 1776)” [Note on the reproduction of the manul]. Mammalia. 42 (3): 355—358. S2CID 83986577. doi:10.1515/mamm.1978.42.3.355.
- ^ Swanson, W. F.; Brown, J. L.; Wildt, D. E. (1996). „Influence of seasonality on reproductive traits of the male Pallas' cat (Felis manul) and implications for captive management” (PDF). Journal of Zoo Wildlife Medicine. 27 (2): 234—240. JSTOR 20095570. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Nowell, K.; Jackson, P. (1996). „Manul Octobulus manul (Pallas, 1776)” (PDF). Wild Cats: status survey and conservation action plan. Gland, Switzerland: IUCN/SSC Cat Specialist Group. стр. 97—99. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б Wingard, J.R.; Zahler, P. (2006). Silent steppe: the illegal wildlife trade crisis in Mongolia (Извештај). Mongolia Discussion Papers, East Asia and Pacific Environment and Social Development Department. Washington, DC: World Bank and Wildlife Conservation Society. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Wu, L.; Wang, H. (2017). „Poisoning the pika: Must protection of grasslands be at the expense of biodiversity”. Science China Life Sciences. 60 (5): 545—547. PMID 28074383. S2CID 1958298. doi:10.1007/s11427-016-0222-0. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б Ross, S.; Barashkova, A.; Dhendup, T.; Munkhtsog, B.; Smelansky, I.; Barclay, D.; Moqanaki, E. (2020). „Otocolobus manul”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T15640A180145377. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-2.RLTS.T15640A180145377.en . Приступљено 20. 11. 2021. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ „16 ГОЛУБОГЛАЗЫХ МАНУЛОВ”, Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ Wozencraft, W. C. (2008). „Pallas' cat”. Ур.: Smith, A. T.; Xie, Y. A Guide to the Mammals of China. Princeton: Princeton University Press. стр. 395. ISBN 978-1400834112.
- ^ Rustamov, E. A.; Belousova, А. В. (2020). „O mlekopitayushchikh, predlagayemykh dlya zaneseniya v novoye izdaniye Krasnoy Knigi Turkmenistana (2021) [About mammals proposed for inclusion in the new edition of the Red Book of Turkmenistan (2021)]” (PDF). Ур.: Bannikov, A. G. Aktual'nyye voprosy zoologii, ekologii i okhrany prirody [Topical issues of zoology, ecology and nature protection]. Moscow: ЗооВетКнига. стр. 147—154. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Jutzeler, E.; Xie, Y.; Vogt, K. (2010). „The smaller felids of China. Pallas's cat”. Cat News (Special Issue 5): 37—39. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Wildt, D. E.; Mellen, J. D. (1984). Felid Action Plan. Washington, DC: Felid Taxon Advisory Group, National Zoological Park. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Bray, S. (2010). „Pallas' Cat PMP” (PDF). Felid TAG Times. 3. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-05-14. г. Приступљено 2013-02-08.
- ^ Barclay, D.; Nygren, E.; Alekseicheva, I.; Nelson, A.-L.; Swanson, B. (2019). „Ex-situ conservation of manul”. Cat News (Special Issue 13): 41—45. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Oyuntuya, B.; Swanson, W.; Campbell, M.; Bateman, H.; Herrick, J.; Lambo, C.; Brown, M.; Fine, A.; Ross, S.; Munkhtsog, B.; Kreider, C.; Travis, E.; Beyea, L.; Barrie, M.; Samiya, R. (2012). „Creating Gene Flow between wild and captive Pallas Cats (Otocolobus manul) through assisted Reproduction with frozen Semen”. Proceedings of the Annual Meeting of the American Association of Zoo Veterinarians. Yulee: American Association of Zoo Veterinarians. стр. 168—169. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ „Выпускаются новые памятные монеты”. Банк России. 2016-04-28. Архивирано из оригинала 2021-07-13. г. Приступљено 2021-06-01. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ) - ^ „Манул появится на гербе и флаге района”. Официальный сайт Администрации Сретенского района. 2022-06-24. Архивирано из оригинала 2022-07-31. г. Приступљено 2022-07-30. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ) - ^ „Герб Сретенского района”. geraldika.ru. Геральдика.ру. Архивирано из оригинала 2022-08-11. г. Приступљено 2022-07-30. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ) - ^ „Флаг Сретенского района”. geraldika.ru. Геральдика.ру. Архивирано из оригинала 2022-07-30. г. Приступљено 2022-07-30. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ) - ^ „Пушистый символ: в Московском зоопарке вновь появился зверь-талисман”. Сайт Москвы. 2020-08-03. Архивирано из оригинала 2021-06-06. г. Приступљено 2021-06-06. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ); Непознати параметар|lang=игнорисан [|language=се препоручује] (помоћ) - ^ а б „На арку главного входа Московского зоопарка к весне вернут барельеф с манулом”. ТАСС. 2019-02-12. Архивирано из оригинала 2022-07-16. г. Приступљено 2022-07-16. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ) - ^ „Манул: степной отшельник”. National Geographic. Архивирано из оригинала 2021-06-02. г. Приступљено 2021-05-30. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ); Непознати параметар|lang=игнорисан [|language=се препоручује] (помоћ) - ^ „Манулов много не бывает: в Новосибирском зоопарке родилось 16 манулят”. National Geographic. 2020-07-20. Архивирано из оригинала 2021-06-02. г. Приступљено 2021-05-30. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ); Непознати параметар|lang=игнорисан [|language=се препоручује] (помоћ) - ^ Moss L. (2018-01-19). „Why Is the Face of the Pallas' Cat So Expressive?”. Treehugger. Архивирано из оригинала 2021-06-02. г. Приступљено 2021-06-01. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ); Непознати параметар|lang=игнорисан [|language=се препоручује] (помоћ) - ^ „Жительница Забайкалья спасла кошачий символ Рунета”. Lenta.ru. 2011-01-14. Архивирано из оригинала 2014-04-19. г. Приступљено 2021-06-01. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ) - ^ „Приносить удачу в московский зоопарк назначили манула”. РБК. 2012-10-05. Архивирано из оригинала 2021-06-02. г. Приступљено 2021-06-01. Непознати параметар
|deadlink=игнорисан [|dead-url=се препоручује] (помоћ); Непознати параметар|lang=игнорисан [|language=се препоручује] (помоћ) - ^ „Появились первые кадры фильма «По щучьему велению», в котором Кот Баюн говорит голосом Сергея Бурунова, а Никита Кологривый уводит у Юрия Колокольникова невесту”. Вокруг ТВ. 2023-09-13. Архивирано из оригинала 2023-10-23. г. Приступљено 2023-10-14.
Литература
[уреди | уреди извор]- IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)
- Аристов А. А., Барышников Г. Ф. Млекопитающие фауны России и сопредельных территорий. Хищные и ластоногие. — СПб.: Наука, 2001. — 560 с.
- Барашкова А. Н., Кирилюк В. Е., Смелянский И. Э. Манул — Otocolobus manul // Красная книга Российской Федерации : животные / отв. ред. К. Б. Гонгальский, Т. А. Бритаев, Д. С. Павлов, В. В. Рожнов. — 2-е изд. — М. : Изд-во ВНИИ Экология, 2021. — С. 989—991. — 1128 с. — 2000 экз. — ISBN 978-5-6047425-0-1.
- Гептнер В. Г., Слудский А. А. Млекопитающие Советского союза. — М.: Высшая школа, 1972. — Т. II, ч. 2. Хищные (гиены и кошки). — 552 с.
- Манул // Ломбард — Мезитол. — М. : Советская энциклопедия, 1974. — С. 340. — (Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров ; 1969—1978, т. 15).
- Манул : [арх. 29 декабря 2022] / Н. А. Щипанов // Маниковский — Меотида. — М. : Большая российская энциклопедия, 2012. — С. 42. — (Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов ; 2004—2017, т. 19). — ISBN 978-5-85270-353-8.
- Огнев С. И. Звери СССР и прилежащих стран. — М.—Л.: Государственное издательство биологической и медицинской литературы, 1935. — 752 с.
- Kristin Nowell, Peter Jackson: Status Survey and Conservation Action Plan. Wild Cats. IUCN - The World Conservation Union, 1996, ISBN 2-8317-0045-0, S. 97–98. (PDF-Download; 23,4 MB)
- John Seidensticker, Susan Lumpkin: Große Katzen. Jahr-Verlag, Hamburg, ISBN 0-86438-233-2, S. 50.
- D. E. Wilson, D. M. Reeder: Mammal Species of the World. Johns Hopkins University Press, Baltimore 2005, ISBN 0-8018-8221-4.
- Heptner Vladimir Georgievič, Bannikov Andrej Grigorʹevič, red (1992). Mammals of the Soviet Union. Vol. 2, P. 2 Carnivora. Leiden: Brill. Libris 7214400. ISBN 90-04-08876-8
- Jutzeler, E., Xie, Y., Vogt, K. (2010). ”The smaller felids of China: Pallas’s cat”. Cat News (IUCN/SSC Cat Specialist Group) Special Issue 5: sid. 37–39. ISSN 1027-2992. OCLC 31050555.
- Nowell, K., Jackson, P. (1996). ”Manul Octobulus manul (Pallas, 1776)”. Wild Cats: Status Survey and Conservation Action Plan. Gland, Switzerland: IUCN/SSC Cat Specialist Group. sid. 97–99. ISBN 2831700450
- Ross S, Kamnitzer R, Munkhtsog B, Harris S (2010). ”Den-site selection is critical for Pallas's cats (Otocolobus manul)” (på engelska). Canadian Journal of Zoology 88 (9): sid. 905–913. doi:10.1139/Z10-056. Läst 26 januari 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Један редак степски Рус
- „Pallas's cat Otocolobus manul”. IUCN/SSC Cat Specialist Group.
- „Manul Working Group”.
- „Pallas's Cat Working Group (outdated)”.
- Wildlife Instincts: Pallas's Cat – Master of the Plains. Free Documentary Nature. 2020. Архивирано из оригинала 2021-12-12. г.
- Artenprofil Manul; IUCN/SSC Cat Specialist Group catsg.org in Englisch
