Палата Министарства шума и руда и Министарства пољопривреде и вода

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Палата Министарства шумарства и рударства и Министарства пољопривреде и водoпривреде
Ministarstvo spoljnih poslova 12.jpg
Зграда МИП-а Републике Србије
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава Србија
Време настанка1923./1926-1928.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Палата Министарства шумарства и рударства и Министарства пољопривреде и водoпривреде, у улици Кнеза Милоша бр. 24 – 26 у Београду данашња је зграда Министарства спољних послова Републике Србије. Убраја се у антологијска остварења београдске међуратне академске архитектуре. У време када је подизана, била је једна од највећих престоничких грађевина која је својом величином и изгледом требало да репрезентује државу и њене интересе.

Архитектура[уреди]

Године 1923. почиње да се зида по плановима архитектонског бироа „Архитект“, под руководством еминентних аутора, архитекте Драгише Брашована[1] и архитекте Николе Несторивића. Како је будући изглед објекта био инспирасан традиционалним српско – византијским стилом, на иницијативу Министарства грађевинe одустаје се од даље градње како се не би нарушило успостављено стилско јединство амбијента. Даље пројектовање преузима један од најзначјнијих представника академског стила код нас, архитекта руског порекла Николај Петрович Краснов.[2]

Задржавши непромењену основу, израдио је нове нацрте фасада и планове раскошног ентеријера и целокупне опреме. Све до краја градње архитекта Краснов се у сачуваним плановима појављује као једини аутор овог, просторно најобухватнијег архитектонског остварења, у свом целокупном стваралачком опусу.[3]

Монументална зграда налази се на раскршћу прометних саобраћајница кнеза Милоша и Немањине улице. Одликује је изразита динамичност фасада на којима преовлађује богатство архитектонске пластике[4]. Посебан допринос ликовности фасаде допринела су дела истакнутих вајара Петра Палавичинија[5] , Драгомира Арамбашића и Живојина Лукића[6]. Рељефи и слободна скулптура (мушка и женска), симбол су делатности везаних за одређена министарства која су била смештена у овој згради. Куполом доминирају алегоријске фигуре Шумарства и Жетелица, док су Рударство, Сточарство, Виноградарство као и многе друге, композиционо уклопљене на осталим деловима објекта.

Палата Министарства шумарства и рударства и Министарства пољопривреде и водoпривреде је утврђена за културно добро.[7]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ А. Кадијевић: Живот и дело Драгише Брашована, 1887 – 1965, Годишњак града Београда, XXXVII
  2. ^ И. Суботић: Приказ књиге Архитекта двора Његовога величанства Николај Краснов, Наслеђе V, Београд 2004, стр. 193-195; М. Мађановић: Прилог проучавању београдског опуса Николаја Петровича Краснова, Наслеђе XVI, Београд 2015.
  3. ^ Б. Несторовић: Београдски архитекти Андра Стевановић и Никола Несторовић, Годишњак града Београда, књ. XXII, 1975, М; Др Д. Ђурић – Замоло: Градитељи Београда 1815 – 1914, Музеј града Београда, 1981.
  4. ^ Ђ. Сикимић: Фасадна скулптура у Београду, Београд 1965; Емануел Бреон и Станислав Сретеновић: Амбасада Француске у Београду, Београд, 2013.
  5. ^ Галерија РТС-а: Петар Палавичини, Београд, 2010. ; Сликари и вајари: Петар Палавичини, Беогарад, 1964.; В. Грујућ: Српска скулптура од 1882. до 1941., Народни музеј у Београду, 2013.
  6. ^ К. Павловић: Прилог за монографију вајара Живојина Лукића, Зборник Народног музеја, Београд, 1973.
  7. ^ Досије споменика културе, ЗЗСКГБ, Калемегдан Горњи Град 14, Београд.

Спољашње везе[уреди]