Палата Рајхл
| Палата Рајхл у Суботици | |
|---|---|
Палата Рајхл у Суботици | |
| Опште информације | |
| Место | Суботица |
| Општина | Суботица |
| Држава | |
| Време настанка | 1904. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Међуопштински завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Палата Рајхл у Суботици подигнута 1904. године као породична палата архитекте Ференца Рајхла, за становање и пројектни биро.[1] Грађевина представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Архитектура
[уреди | уреди извор]Палата као једно од најмаркантнијих остварења мађарске сецесије представља животно ремек дело архитекте Рајхла. Прочељем доминира централни део са улазним репрезентативним порталом, по замисли аутора, а по ободу уоквиреном жолнаи керамиком и кованим гвожђем. Са сваке стране лође постављени су дрвени еркери, са декоративним зтакама мурано мозаика. Керамички украси на фасади су израђени у Печујум а допуњавају их мурански мозаици.[2] Разноврсност и богатство материјала који су се користили на фасадама пренели су се и на ентеријер. За сваку просторију посебно су пројектовани плафонски гипсани ба-рељефи и рељефни фризови у горњој партији зидова.
На спрату су се, поред велике трпезарије, која је служила и као балска дворана, налазили мушки салон за пушење и билијар сала, а одмах до њих музички салон. Иза мушког салона били су смештени женски салон и спаваћа соба, која је била повезана са купатилом, гардеробом и дечијом собом. Ова палата је још имала и просторију за породични доручак, која је била повезана са кухињом у приземљу. Зграда поседује 35 соба од којих су све сачуване у аутентичном стилу. Фасада дворишног дела је стилски изведена у складу са зачељем палате Рајхл, мада их је ипак дискретно делила ограда од кованог гвожђа као и тераса са држачима за цвеће, а са улице је парк Рајхлове палате био скривен високом оградом са малом дрвеном и великом колском капијом.
1904. године је почела градња овог здања где је почетна идеја била две зграде као два одвојена дела, стамбени дом и простор за изнајмљивање. Финансијски проблеми породице Рајхл су довели до обуставе радова и банкрота 1908. године након чега је зграда више пута мењала власнике, све до национализације 1948. године.
Од 1970. године се у Палати Рајхл налази Галерија модерне уметности „Ликовни сусрет“, а од 1979. године је уписана у регистар заштићених добара као споменик културе.
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Алфиревић, Ђорђе: Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.
- Списак споменика културе у Севернобачком округу