Палеозоик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Поједностављена геолошка табела
ЕРА ПЕРИОД
Кенозоик Квартар
Неоген
Палеоген
Мезозоик Креда
Јура
Тријас
Палеозоик Перм
Карбон
Девон
Силур
Ордовицијум
Камбријум

Палеозоик је дуга геолошка ера у развоју Земље која је почела пре око 542 а трајала је до пре око 251 милиона година, рачунајући од садашњег времена. Назив потиче од грчких речи „палео“ (стари) и „зооик“ (живот). Палеозоик је прва (најстарија) ера еона фанерозоика.

Подела[уреди]

Дели се на периоде, идући од најстарије ка најмлађој:

Живи свет[уреди]

Камбријумска периода представља периоду зачетка живота. У камбријуму, пре око 540 милиона година, на копну није било никаквог живота, али су зато у мору живеле разноврсне биљке и животиње меког тела: мекушци, медузе, сунђери. Познато је да су трилобити имали велико хоризонтално распрострањење али и да је велики број родова изумро крајем камбријума. Током наредних 160 милиона година појавиле су се нове морске животиње: корали и морски љиљани, као и необичне рибе без чељусти зване агнати или „округлоусташи“. Оне су уједно и први кичмењаци. Убрзо су мора и океане настаниле разне врсте риба које су потом кренуле и у слатку воду — језера и реке.

На копну, на обалама мочвара, почеле су да расту биљке. Тиме се појавила храна на копну, па су настали и инсекти. Почетком карбона, пре 360 милиона година, биљке су мало помало освојиле обале. Први кичмењаци су изашли из водеводоземци који су научили удисати ваздух и имају 4 ноге за ходање. Постају све бројнији, а из њих се развијају гмизавци (Naosaurus) који су у стању да се ван воде легу из љуске.

Копно[уреди]

Током перма окончало се стварање Лауразије, а Гондвана се увећала чијим спајањем се формирала Пангеа.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Британски палеозоички фосили (енгл. British Palaeozoic Fossils), 1975, Музеј природњачке историје, Лондон.

Спољашње везе[уреди]

Ера:
Палеозоик
Периоде:
Камбријум
Ордовицијум
Силур
Девон
Карбон
Перм