Палестра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Палестра у саставу римских терми

Палестра (лат. palaestra) у античком Риму је отворено двориште покривено песком или, ређе, патосано, а понекад је могло да буде и део парка, са или без базена за пливање у саставу римских терми или купатила.[1]

Историја[уреди]

Иако овај архитектонски облик у античком свету порекло води из грчког класичног и хеленистичког периода, од речи гимназијума, палестру не треба увек поистовећивати са гимназијумом (као посебним објектом јер у античком Риму), јер су палестра у античком Риму најчешће била саставни део купатила или терми.

Порекло назива[уреди]

Палестра или лат. рalаestra је латинизовани облик грчке речи παλαίστρα настале од глагола παλαίω — рвати се.

Конструкција и намена[уреди]

Иако је палестра најчешће била отворено двориште покривено песком или, ређе, патосано, понекад је могло да буде и део и парка. Палестре су обично биле окружене портицима на једној или више бочних страна, где су се налазиле клупе.

Садржавала је стазе за трку и камене коморе за одлагање спортске опреме.

Веће грађевине имале су палестре са базенима за пливање на отвореном (лат. natatio). Из палестре се улазило у аподитеријум и фригидаријум.

У великим термама палестре су биле повезане са култним просторијама, библиотекама, слушаоницама, табернама, нимфеумима, а у понеким случајевима и са позориштем или амфитеатром.[2]

У римском свету појављују се од 1. века (прво у западним провинцијама царства и Риму), а на Истоку нешто касније.

Палестре су служиле су за игре лоптом, дизање терета или гимнастичке вежбе.[3]

Палестра са базеном (у средини) у Помпеји

Извори[уреди]

  1. ^ Inge Nielsen, Thermae et Balnea. The Architecture and Cultural History of Roman Public Baths , Vols. I-II, 2 nd edition, Aarhus University Press, Aarhus. (1993). стр. 114.
  2. ^ Inge Nielsen, Thermae et Balnea. The Architecture and Cultural History of Roman Public Baths , Vols. I-II, 2 nd edition, Aarhus University Press, Aarhus. (1993). стр. 163.
  3. ^ Inge Nielsen, Thermae et Balnea. The Architecture and Cultural History of Roman Public Baths , Vols. I-II, 2 nd edition, Aarhus University Press, Aarhus. (1993). стр. 164.

Литература[уреди]

  • Лаловић, Јовановић и Ружић 1997 - Анка Лаловић, Светозар Јовановић, Мира Ружић, Ромулијана - Гамзиград. Касноантичка утврђена палата. Терме, Старинар н. с. 48, Београд, 199-208.
  • Glass, Stephen Lloyd Palaistra and gymnasium in Greek architecture Ann Arbor : University Microfilms, (1988). XII p. 269

Спољашње везе[уреди]