Палета

С Википедије, слободне енциклопедије

Палета за сликање

Палета је танка равна површина коју сликари користе за мешање боја. Углавном се прави од дрвета, пластике, кермаике или другог инертног непорозног материјала који се може лако обликовати. Ређе се могу видети палете направљене од стакла, али бројни сликари наводе да су им такве омиљене.[1] Најпознатији тип палете је танка дрвена палета, дизајнирана тако да је сликар може лако држати у руци, као и одложити на страну. Палете за водене боје[2][3] се најчешће праве од пластике са удубљењима у којима сликари могу мешати боје.

Оригинално значење израза је означавало одабир боја. Палете су такође универзални симбол сликарства и уметности уопште, поред четкица, на пример у симболу Microsoft Paint.[4][5] У дигиталној ери израз палета је добио и друго значење и често се користи у рачунарској графици.[6][7][8] Осим тога, израз се користи и за кутију са сенкама за очи.[9][10][11][12]

Мокре палете[уреди | уреди извор]

Мокре палете су посебна врста палета код којих је боја стално влажна како не би дошло до сасушења боје. Састоје се из сунђера, папира отпорног на воду (нпр. папир за печење, силиконски папир или пергамент) и посуде у коју се све смешта. Боја се ставља на папир и стално је мокра због осмозе.[13][14] Мокре палете се лако праве, али се могу и купити.

Историја[уреди | уреди извор]

Древни египатски уметници мешали су боје на малим даскама.[15] У европском сликарству палета је била позната тек у 15. веку. На цртежу из 9. века приказан је апостол Лука који слика Богородицу, држећи у руци посуду са бојом. Ченино Ченини, у својој расправи „Ккњига о уметности”, не помиње ово прилагођење, иако је детаљно анализирао питање мешања боја за приказ различитих предмета. Стари мајстори, све до ренесансе, при раду у уљу, претходно су мешали боје на исти начин као и при сликању темперама. Ђорђо Вазари[16][17] прича да је болоњски уметник Аспертини[18][19][20] држао посуде са бојама за појасом док је радио. На слици из 1519. године апостол Лука је приказан са веома малом палетом, како примећује Д. Киплик, тада су палете биле намењене нијансираним унапред мешаних боја.[21]

Временом су изабрана два оптимална облика за палете - правоугаони и овални, палета је добила отвор за прст у углу ради лакшег држања при раду. Рад Теодора Мајерна (рукопис де Мајерна, 1620. – састављен из Мајернових разговора са уметницима) даје упутства за прављење палете импрегниране лепком. Дрвена даска би се патапала у посуду са раствором лепка на ватри, а затим је држана под притиском како би се избегло савијање. Како аутор напомиње, таква палета постаје „веома добра“ након што уметник неко време ради на њој. Најпогоднијим материјалом за дрвену палету сматрало се да је дрво које има два битна квалитета – густину и лакоћу (јавор, буква, шимшир, крушка, јабука).[15].

Сам распоред боја на палети и њихов избор могу помоћи у откривању особина индивидуалног стила уметника, детаља процеса рада. Понекад се на личним изложбама мајстора, уз њихове радове, излажу и палете.[15] Најчешће је било постављање боја дуж горње ивице палете према њиховом редоследу у спектру боја[22][23][24][25] и кретање од светле ка тамнијој боји.[15] Након рада, палета се мора очистити лопатицом и насуво обрисати, остављајући на њој само чисте боје.[26].

Материјал[уреди | уреди извор]

Дрво за палету може бити било шта осим четинара, које се не залама и не ломи се. Најбоље врсте дрвета су лагане: крушка, јавор, орах. Да палета не црпи уље из боја, импрегнира се уљем, врућим воском или прекрива уљним лаком. Ово последње је пожељно, јер се лак током рада не раствара бојама.[21] Удобне палете су дебеле близу отвора за држач прста и тање према горњој и левој ивици. Палете од шперплоче су јаке, али пошто су свуда исте дебљине, веома су тешке.[27]

За рад са акварелом,[28][29] тако да уметник види боју без изобличења како ће бити постављена на папир, палета мора бити бела и непрозирна. Палете за аквареле су направљене од порцелана или фајанса, пластике са отворима за разблажене боје. Погодна је метална палета у облику кутије, чија је унутрашњост прекривена белим емајлом. Најлакша и најприступачнија опција за палету акварела је обичан лист белог папира. За гваш[30][31] се користе палете истих материјала. Такве палете се могу користити за причвршћивање сунђера на влажни папир, фарбање у плочицама, папир за упијање.[32][33]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: енглески) „Палете”. www.art-is-fun.com. Приступљено 19. фебруар 2020. 
  2. ^ Vloothuis, Johannes (2017-07-14). „Understanding the Different Grades of Watercolor Paper” (на језику: енглески). Artists Network. Приступљено 2018-10-03. 
  3. ^ „Watercolor Paper: How to Choose the Right Paper for Use with Watercolors”. art-is-fun.com. Art Is Fun. Архивирано из оригинала 2015-10-07. г. Приступљено 2015-10-06. 
  4. ^ Davison, Patrick (16. 12. 2014). „Because of the Pixels: On the History, Form, and Influence of MS Paint”. Journal of Visual Culture. 13 (3): 280. doi:10.1177/1470412914544539Слободан приступ. 
  5. ^ Smith, Ernie (15. 11. 2021). „10 Image File Formats That Time Forgot”. Vice. Архивирано из оригинала 10. 3. 2022. г. Приступљено 10. 3. 2022. 
  6. ^ „Graphics/vision publications acceptance rates statistics”. vrlab.epfl.ch. Приступљено 2014-05-01. 
  7. ^ An extensive history of computer graphiacs can be found at this page Архивирано април 5, 2007 на сајту Wayback Machine.
  8. ^ „Aspiring A Career In Computer Graphics Programming? Know The Basics Now”. Washington Independent. Приступљено 12. 2. 2022. 
  9. ^ Goins, Liesa. „The Makeup of Makeup: Decoding Eye Shadow”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-07. 
  10. ^ „Cleopatra's Eye Makeup Warded Off Infections?”. Science (на језику: енглески). 2010-01-15. Приступљено 2022-06-07. 
  11. ^ „Ophthalmology of the Pharaohs: Antimicrobial Kohl Eyeliner in Ancient Egypt”. Discover Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-07. 
  12. ^ Young, Molly (23. 5. 2016). „The Subtle Appeal of Glossy, Nearly Naked Eyelids”. The New York Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-03. 
  13. ^ Kramer, Eric; Myers, David (2013). „Osmosis is not driven by water dilution”. Trends in Plant Science. 18 (4): 195—197. PMID 23298880. doi:10.1016/j.tplants.2012.12.001. 
  14. ^ Kramer, Eric; Myers, David (2012). „Five popular misconceptions of osmosis”. American Journal of Physics. 80 (694): 694—699. Bibcode:2012AmJPh..80..694K. doi:10.1119/1.4722325. 
  15. ^ а б в г ЭЮХ 1983, стр. 255.
  16. ^ „Art in Tuscany | Giorgio Vasari and Italian Renaissance painting | Podere Santa Pia, Holiday house in the south of Tuscany”. www.travelingintuscany.com. Приступљено 1. 10. 2017. 
  17. ^ Zarucchi, Jeanne Morgan (2015). „Vasari's Biography of Bazzi as 'Soddoma:' Art History and Literary Analysis”. Italian Studies. 70 (2): 167—190. S2CID 191976882. doi:10.1179/0075163415Z.00000000094. 
  18. ^ Quintavalle, Augusta Ghidiglia (1962). „Aspertini, Amico”. Dizionario Biografico degli Italiani (на језику: италијански). 4. 
  19. ^ „Amico Aspertino”. www.basilicadisanpetronio.org (на језику: италијански). Приступљено 20. 2. 2019. 
  20. ^ Francis P. Smyth and John P. O'Neill (Editors in Chief) (1986). National Gallery of Art, Washington DC, ур. The Age of Correggio and the Carracci: Emilian Painting of the 16th and 17th Centuries. стр. 56—61. 
  21. ^ а б Киплик Д. (2019). Техника живописи. Учебник для СПО. Москва: Юрайт. 
  22. ^ Morton, J.L. „Basic Color Theory”. Color Matters. 
  23. ^ Simon Jennings (2003). Artist's Color Manual: The Complete Guide to Working With ColorНеопходна слободна регистрација. Chronicle Books. стр. 26. ISBN 0-8118-4143-X. „color-wheel color-circle. 
  24. ^ Faber Birren (1934). Color Dimensions: Creating New Principles of Color and a Practical Equation in Color Definition. Chicago: The Crimson Press. ISBN 1-4286-5179-9. [мртва веза]
  25. ^ Joseph Anthony Gillet and William James Rolfe (1881). Elements of Natural Philosophy: For the Use of Schools and Academies. New York: Potter, Ainsworth. стр. 186. „color-disc. 
  26. ^ Фёдор Рерберг. Художник о красках. 2021. с. 160
  27. ^ Фёдор Рерберг. Художник о красках. 2021. с. 159—160
  28. ^ Vloothuis, Johannes (2017-07-14). „Understanding the Different Grades of Watercolor Paper” (на језику: енглески). Artists Network. Приступљено 2018-10-03. 
  29. ^ „Watercolor Paper: How to Choose the Right Paper for Use with Watercolors”. art-is-fun.com. Art Is Fun. Архивирано из оригинала 2015-10-07. г. Приступљено 2015-10-06. 
  30. ^ Doerner, Max (1977). Schilderkunst — materiaal en techniek. Amerongen: Gaade. стр. 113. ISBN 9060178289. 
  31. ^ Cohn, Marjorie (1977). Wash and GouacheНеопходна слободна регистрација. Cambridge: Center for Conservation and Technical Studies, Fogg Art Museum. ISBN 0916724069. 
  32. ^ Ревякин П. (1959). Техника акварельной живописи. Москва: Книга по требованию. стр. 74. 
  33. ^ ЭЮХ 1983, стр. 12, 100.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]