Паневропски идентитет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Застава Европе

Паневропски идентитет је осећај личне идентификације са Европом и родном државом. Пример оваквог идентитета су чланице Савета Европе, Европска унија или обе. Другим речима, државе које имају већину становништва који подржавају сарадњу између европских држава и интеграцију. Европска унија (ЕУ) већ дуже време подржава даљу интеграцију иако су 500 милиона европљана (70%) држављани ЕУ. Префикс пан значи да се идентитет примењује широм Европе.

Сличан концепт Европеизма је тврдња да народи Европе имају препознатљиву целину политичких, економских и друштвених норми и вредности.[1]

Историјски гледано, европска култура није довела до геополитичког уједињења. Ово је зато што да би дошло до уједињена, државе морати да створе осећај колективне идентификације, а не државне.[2] У овом тренутку, Европска интеграција коегзистира са патриотизмом.[3]

Присталице европских интерграција сматрају европски идентитете као део тежње за политичко, економско и војно уједињене Европе.[4] Присталице тврде да је идентитет кључ за стварање заједничких европских вредности, као што су основна људска права. Идентитет по њима ојачава демократске и друштвене институције Европске уније.[5] Концепт јединственог европског идентитета се сматра и као нуспроизвод интеграција, радије него као његов циљ. У сваком случају, Европски идентитет подстичу бројне невладине организације и иницијативе у Европи.[6] Супротно од њих су евроскептици који су против таквог концепта заједничког идентитета и промовишу национални идентитет различитих држава Европе.

Историја[уреди]

Осећај Европског идентитета традиционално полази од идеје заједничке Европске историје, за коју се сматра да је извор већине основних европских вредности. Ова историја укључује комбинацију античке Грчке и античког Римафеудализма у средњем векуХанзу, доба ренесансееру просветитељства и различитих облика социјализма, хришћанства и секуларизма, колонијализма и светских ратова.

Данас Европски идентитет подстичу многе организације, укључујући Европску комисију. Они промовишу овај идентитет и идеологију кроз финансирање образовних програма размене, реновирање главних историјских места, као и кроз подстицање политичке интеграције.

Најранији покушај уједињена Европе је Паневропска унија основана 1923. издање Рихард фон Куденхов-Калергијеве књиге Паневропа. Рихард је био први председник уније (1926—1972), а након њега долазе Ото фон Габсбург (1973—2004) и Ален Тереноар (2004). Иако овај унија није успела да спречи настанак Другог светског рата, помогла је европским земљама у мировним преговорима након рата, што је довело до формирања Европске уније. Оци Европске уније су били убеђени Паневропљани, попут Конрада Аденауера и Алчидеа Де Гасперија. Покрет је и данас веома активни у промовисању Европског идентитета и заједничких европских вредности, принципа солидарности, као и политичких, економских и културних интеграција Европе.

Симболи[уреди]

Следећи симболи се углавном користе у Европској унији:

  • Застава, застава Европске уније – званично се користи од стране Савета Европе и Европске уније.
  • Химна "Ода радости" – званична химна свих чланова Савета Европе и Европске уније.
  • Дан државности, Дан Европе (9. мај).
  • Јединствена валута, евро – евро су усвојиле и неке земље изван ЕУ, а неке које јесу чланице га нису усвојиле. У 2015. години 19 од 28 држава чланица су усвојиле евро као своју званичну валуту.
  • Аутомобилске регистрацијске ознаке - све таблице користе слични ЕУ дизајн од 1998. године.
  • Возачке дозволе су од 1980. до 2013. имале јединствени општи дизајн, а од 2013. године постоји јединствена пластична картица као возачка дозвола унутар ЕУ.
  • Држављанство Европске уније даје право да сваки грађанин уније има право да се креће, да живи и ради слободно на територији било које државе чланице ЕУ.
  • Државе чланице ЕУ да користе један дизајн пасоша.
  • Европска здравствена картица проширује зону бесплатне основне здравствене заштите и доступности у све земље чланице ЕУ за оне који су осигурани у својој земљи.
  • Шенген зона омогућава грађанима да путују по земљама чланицама без потребе за пасошом.
  • Друго: еразмус програм размене студената и професора.

Интернет домен .еу је уведен 2005. године као нови симбол идентитета Европске уније на вебу. Слоган кампање увођења домена је гласио "Ваш Европски идентитет" .

Види такође[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ John McCormick, Europeanism (Oxford University Press, 2010)
  2. ^ Ernest Gellner, Nations and Nationalism, 1983
  3. ^ "The supranational prospect held out by the EU appears to be threatened.... by a deficiency of European identity, in striking contrast to the continuing vigour of national identities, .
  4. ^ European identity: construct, fact and fiction Dirk Jacobs and Robert Maier Utrecht University [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (март 19, 2009) (језик: енглески)
  5. ^ „Crowdfunding and Civic Society in Europe: A Profitable Partnership?”. Open Citizenship Journal. Приступљено 29. 4. 2013. 
  6. ^ Pinterič, Uroš (2005). „National and supranational identity in context of the European integration and globalization”. Društvena istraživanja. 14 (3): 401—402.