Панонски Русини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Панонски Русини
Русини
Укупна популација
16.182 (2011)
Популација
Застава Србије Србија (углавном Војводина) 14.246 (2011)
Застава Хрватске Хрватска 1.936 (2011)
Језици
српски, хрватски и русински
Религија
гркокатоличанство, православље
Етничке групе
Русини
Етнички састав Војводине 2002. године. На карти је приказано подручје на којем етнички Русини чине већинско становништво
Русинска насеља у Војводини

Панонски Русини или Русини су народ источнословенског порекла[1], који претежно живи у Србији (српској покрајини Војводини, у којој је њихов језик један од 6 службених језика) и мањим делом у источној Хрватској. Језик ових Русина се говори углавном на овим просторима, а историјски је настао у карпатском ареалу, где се секу изоглосе источнословенских и западнословенских језика.[2] Према једном мишљењу,[према ком мишљењу?] овај језик се сврстава у западнословенске језике[3] и сличан је словачком језику, док је, према другом мишљењу[чије мишљење?] он дијалекат књижевног руско-украјинског језика.[2][чије мишљење?]

Географија[уреди]

У Србији, Русини чине највећи део становништва у насељима Руски Крстур, Куцура и Бикић До. У Хрватској чине већину у насељима Петровци и Миклушевци. Културни центар Русина у Војводини је Руски Крстур.

Поред тога, Русина у значајнијем броју има и у Новом Саду, Ђурђеву, Врбасу, Шиду, Беркасову и Бачинцима.

Популација[уреди]

Кретање броја Русина у Војводини према различитим пописима:

  • 1948: 22.077
  • 1953: 23.038
  • 1961: 24.548
  • 1971: 20.109
  • 1981: 19.305
  • 1991: 17.652
  • 2002: 15.626
  • 2011: 13.928

Историја[уреди]

Русинско етничко подручје на Карпатима
Гркокатолици у Војводини 1931.

Преци Русина били су православне вере. Крајем 16. века, католички језуити су водили пропаганду и агитацију међу православним верницима Подкарпатске Русије да се прикључе унији. 1590. године. три православна епископа су донела одлуку о прикључењу Католичкој цркви. Језуити су након почетних успеха, покренули кампању завађања и терора над православним верницима и свештеницима Подкарпатске Русије. У тим условима, православни митрополит Подкарпатске Русије, Рагоза, се службено изјаснио за прикључење Православне цркве Католичкој. С обзиром на отпор православног становништва, процес ширења уније у Подкарпатској Русији трајао је дуго, од 1590. до 1665. године, а наставио се чак и до 18. века.

Русини су се на подручје данашње Војводине населили у 18. веку (1750-1784), а потичу из краја који су сами називали "Хорњица" (у значењу "горњи предео"), односно са простора испод Карпата и Карпата. Русински етнички простори на Карпатима данас су административно подељени између Украјине, Словачке, Пољске и Румуније. Русини су насељени у неколико насеља у Бачкој (Дорослову, Кулпину, Крстуру, Куцури, Кули и Новом Саду) и Срему (Петровцима, Миклушевцима, Бачинцима и Шиду).

Поред Русина унијата, на подручје данашње Војводине су се досељавали и православни Русини. У Великом Крстуру је 1757. године било 27,3% домова православне вероисповести.

Име и идентитет[уреди]

Поред овог имена, Русини се у историјским документима помињу и под именима Рутени и Малоруси. Постоје такође и Русини у Украјини, чији језик спада у групу источнословенских језика и сличан је украјинском. Војвођански Русини су у Србији признати као посебна нација, али их неки сматрају делом украјинских Русина, које опет неки сматрају делом украјинског народа. Међутим, за разлику од Украјинаца и украјинских Русина, који говоре источнословенске језике, Русини у Војводини говоре језик, који се може класификовати као западнословенски.[3]

Језик[уреди]

Општине Војводине у којима је русински језик у службеној употреби

Русински језик је један од 6 службених језика АП Војводине. На локалном нивоу, русински је у службеној употреби у општинама Кула, Врбас, Шид, Бачка Топола и Жабаљ, као и у Граду Новом Саду.

Религија[уреди]

Русини су претежно гркокатоличке вероисповести. Мањим делом су православни.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. [1]
  2. 2,0 2,1 Studia Ruthenica. 2005. 
  3. 3,0 3,1 Pregled. 1990. 

Литература[уреди]

  • Pregled. 1990. 
  • Studia Ruthenica. 2005. 
  • Рамач, Янко. Кратка история Руснацох. Нови Сад: Грекокатолїцка парохия Св. Петра и Павла, 1993
  • Жирош, Мирон. Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце (1745–1991) том 1 - 5. Нови Сад: Грекокатолїцкапарохия Св. Петра и Павла 1997 - 2003
  • Лабош, Федор "История Русинох Бачки, Сриму и Славониї 1745-1918”, Нови Сад, 1978
  • Ранко Бугарски, Језици, Нови Сад, 1996.
  • Стеван Константиновић, Приче о Русинима, Шид, 1995.
  • Владимир Кирда Болхорвес, На дебелом леду, Београд, 1996.
  • Владимир Биљна, Русини у Војводини, Нови Сад, 1987.
  • Борислав Јанкулов, Преглед колонизације Војводине у 18. и 19. веку, Нови Сад - Панчево, 2003.

Спољашње везе[уреди]