Панонски звездан

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Панонски звездан
Panonski zvezdan - Tripolium pannonicum - cvet.jpg
Панонски звездан (Tripolium pannonicum)
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Tripolium pannonicum
Синоними[1]
  • Aster longiculis Desf. ex DC.
  • Aster longicaulis (DC.) Dufour
  • Aster pannonicus Jacq.
  • Aster tripolium subsp. longicaulis (DC.) Nyman
  • Aster tripolium subsp. pannonicus (Jacq.) Soó
  • Aster tripolium var. pannonicus (Jacq.) Sadler
  • Tripolium longicaule Duf.
  • Tripolium pannonicum (Jacq.) Schur
  • Tripolium pannonicum subsp. pannonicum
  • Tripolium vulgare Nees
  • Tripolium vulgare var. longicaule DC.
  • Tripolium vulgare var. vulgare

Панонски звездан (лат. Tripolium pannonicum) двогодишња је зељаста биљка која расте на заслањеном земљишту и типичан је представник слатинских заједница. У Србији је нарочито честа у Војводини.

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Двогододишња је биљка, од 10 до 70 центиметара висока са ваљкастим кореном. Стабљика је често црвено превучена, устајућа или усправна, гола или скоро гола, при основи често граната.

Листови су нешто меснати, голи или по ободу слабо трепљасти; у доњем делу стабљике листови су дугуљасто елиптични, постепено сужени у дршку, са једном до три нерва, а остали су ланцетасти, седећи, јасно са три нерва.

Главица има много, 2—3 центиметра у пречнику, у разређеној гроњастој цвасти. Листићи инволукрума су дугуљасти, поређани као црепови на крову, скоро у два реда, прилегли, голи; спољашњи листићи по ободу су уско кожичасти, зељасти, много краћи од унутрашњих, ови са широким, црвеним кожастим ободом. Средишни цветови су жути. Ободни цветови су женски, љубичасти или светлоплави, ретко бели. Ахенија је 2—3 милиметра дугачка, са дугачким длакама. Биљка цвета од јуна до октобра.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Опште распрострањење: Поред морских обала у Европи, обала Каспијског језера, централна Азија, Сибир, Евроазијски флорни елемент. У Србији је нарочито честа у Војводини.

Станиште[уреди | уреди извор]

Поред обала бара, пресушене баре, поред обала река, влажне ливаде — честа је на заслањеним местима. Карактеристична халофита.

Статус заштите[уреди | уреди извор]

Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива налази се на Прилогу II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Tripolium pannonicum (Jacq.) Dobrocz”. The Plant List. Приступљено 7. 11. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јосифовић, М. (1964—1980). Флора СР Србије VII. САНУ, Београд.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]