Пансловенске боје
Пансловенске боје, црвена, плава и бела, боје су које се налазе на заставама већине словенских држава и народа. Оне симболизују заједничко порекло словенских народа.
Порекло ових боја је у пансловенском покрету који је настао у 19. веку у Европи.
Застава Бугарске је такође настала од панславистичких боја, али је плава боја замењена са зеленом, јер се Бугарска развијала као пољопривредна земља после стицања независности 1878. године. Застава Источне Румелије, бивше турске провинције, данас дела Бугарске, такође је имала панславистичке боје.
Бивша застава Црне Горе (до 2004) је исто имала ове боје (постављене истоветним редом као и код заставе Србије, с тим да је средња боја била плаветна).
У Русији, многе аутономне републике и аутономне области користе заставе које садрже варијације на руску националну заставу, иако су титуларни народи несловенског порекла. Ово се објашњава приврженошћу уставном поретку и самој земљи Русији.
Ове три боје се користе, без истог значења, и на неким заставама несловенских држава, као што су заставе САД, УК, Холандије и Француске.
Садржај
Модерне заставе словенских земаља са панслoвенским бојама[уреди]
Заставе словенских ентитета и покрајина са пансловенским бојама[уреди]
Застава Аутономног Округа Чукотка у Русији
Застава Аутономног Округа Коми-Перма у Русији
Бивше заставе са панславенским бојама[уреди]
Застава Државе Словенаца, Хрвата и Срба (1918. године)
Застава некадашње Републике Српске Крајине
Једна од пољских застава коришћених у Јануарском устанку
Застава Руског царства од 1914. до 1917. године
Застава Источне Румелије, касније уједињене са Кнежевином Бугарском
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg){kind=small}
.svg)
.svg)
