Панта Срећковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Панта Срећковић
Srpski istoricar Pantelija-Panta S. Sreckovic (1834-1903), akademik Srpske kraljevske akademije.jpg
Пантелија-Панта С. Срећковић
Датум рођења (1834-11-15)15. новембар 1834.
Место рођења Велико Крчмаре
Кнежевина Србија
Датум смрти 21. јул 1903.(1903-07-21) (68 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Србија

Пантелија Панта Срећковић (Велико Крчмаре, 15. новембар 1834Београд, 21. јул 1903) је био српски историчар и академик.

Биографија[уреди]

Панта Срећковић

Рођен је 3/15. новембра 1834. године у Великим Крчмарима код Крагујевца, од оца Славка (рођеног 1788) и мајке Марије-Бебе (1793—1878), ћерке Проке Ивановића из Забојнице који је учествовао у Првом и Другом српском устанку, као и у Ђаковој буни, на Милошевој страни. Деда по оцу, Срећко Стефановић, био је учесник Кочине крајине 1788-91. и у току Првог српског устанка био је бимбаша у Лепеници.

Школовао се у Малим Крчмарима, Драчи, Београду (Богословија) и Кијеву (Духовна академија). Од 1859. до 1894. радио је као професор историје на Лицеју (од 1863. у Великој школи). Водећа личност романтичарске историографије, са Милошем Милојевићем. Ушао у сукоб са Иларионом Руварцем и следбеницима позитивистичке, критичке историографије и из њега изашао скоро потпуно заборављен.

Потпредседник Народне скупштине, посланик, академик од 1886, ректор Велике школе, пиротски окружни начелник 1878. Био је веома активан у „Македонском одбору“ и у „Друштву Светог Саве“.

Умро је 8/21. јула 1903. године и сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Био је ожењен Анком, ћерком Маринка Радовановића, министра правде и Јелене Спужић.

Важнији радови[уреди]

  • Историја српског народа од 600—1367 I—II (1884, 1888)
  • Стефан Немања; Нејаки Урош, други српски цар; Цар Синиша Палеолог Немањић и јањински деспот Тома; Вукашин (Гласник Српског ученог друштва, 27)
  • Стање и однос српских архонтија према Угарској и Византији у половини XII века (Гласник Српског ученог друштва 54)
  • Творенија Доментијана и Теодосија (Споменик 33)
  • Преглед историјских извора о кнезу Лазару и Краљевићу Марку (Споменик 36)

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Димитрије Нешић
ректор Велике школе
18841885

Наследник:
Коста Алковић
Претходник:
Светомир Николајевић
ректор Велике школе
1890
Наследник:
Сима Лозанић