Пантелија Јуришић

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Павле Јуришић Штурм.
Пантелија Јуришић
Pantelija Jurišić armijski general.jpg
Пантелија Јуришић
НадимакПанта
Датум рођења(1881-06-26)26. јун 1881.
Место рођењаЦрна Бара
Кнежевина Србија
Датум смрти28. децембар 1960.(1960-12-28) (79 год.)
Место смртиБеоград
ФНР Југославија
ШколаВојна академија у Београду
Године службе18991940.
1941.
ЧинАрмијски генерал
Битке/ратовиПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
Други светски рат
ОдликовањаОрден Карађорђеве Звезде са мачевима
Орден Светог Саве
Орден Југословенске круне
Орден светог Михаила и светог Ђорђа
Орден Савоје

Пантелија Јуришић – Панта (Црна Бара, 26. јун 1881Београд, 28. децембар 1960) је био високи официр српске и армијски генерал Војске Краљевине Југославије.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Црној Бари од оца Живка и мајке Маре.[2] Гимназију је завршио у Београду, а затим 30. класу Ниже школе 1897—1899 и 13. класу Више школе 1903—1905 Војне академије у Београду. Усавршавао се у Немачкој 1906. године, завршио је припрему за генералштабну струку 1910—1912. године.[3]

У чин генералштабног капетана унапређен је 1910. године. У чин пуковника 1. октобра 1915. године, дивизијског генерала 1923. и армијског генерала фебруара 1936. године.[3]

Био је командир вода Моравског артиљеријског пука у Нишу од 1905. до 1911. године, затим помоћник начелника Штаба Дринске дивизијске области у Ваљеву 1912. године. У Балканским ратовима био је помоћник начелника Штаба Дринске дивизије 2. позива у Штабу Приморског кора под Скадром, а затим начелник Штаба Дринске дивизије 1. позива у бици на Брегалници. После демобилизације 1913. године био је начелник Штаба Дринске дивизијске области у Ваљеву.[3]

Током Првог светског рата био је начелник Штаба Дринске дивизије 1. позива, начелник Штаба Моравске дивизије 1. позива 1916—1917, командант коњичке бригаде (1917), начелник Штаба Моравске дивизије.[3]

После рата је између осталог био начелник Обавештајног одељења Главног генералштаба од априла 1921. године и предавао Тактику на Нижој школи Војне академије до краја 1921. године, био војни изасланик у Италији 1921—1923, командант Дунавске дивизијске области у Београду 1929, командант 4. армијске области у Загребу од фебруара 1936. године. Пензионисан је марта 1940. године.[3]

У Априлском рату је реактивиран из резервног састава војске и постављен за команданта ратне 4. армијске области у Загребу. Усташе су га заробиле у Петрињи 10. априла 1941. године. Предат је немачкој војсци и одведен у заробљеништво у логоре Варбург и Нирнберг. Због болести је пуштен у лето 1942. године.[3]

Носилац је више одликовања међу којима су две Карађорђеве звезде са мачевима четвртог степена, Орден Таковског крста, Орден Белог орла, Орден румунске круне, Легије части, Орден италијанске круне и Орден југословенске круне.[4]

Био је ожењен Аном, ћерком Михаила Јовановића, државног саветника.[3] Имали су ћерку Олгу (1909—1993) и сина Михаила (1922—1991).[2]

Преминуо је у Београду 1960. године и сахрањен на Новом гробљу.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бјелајац 2004, стр. 177–178.
  2. ^ а б Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941—1944, „Јуришић, Пантелија—Панта Ж.“, pp. 251—252, изд. Просвета, Београд 2009.COBISS.SR 170123788
  3. ^ а б в г д ђ е Српски биографски речник, том 4, одредница „Пантелија Ж. Јуришић“, pp. 765, Матица српска, Нови Сад, 2009. године
  4. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 568. 
  5. ^ „Јуришић Ж. Пантелија - Панта (voa.mod.gov.rs)”. Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2013. Приступљено 18. 07. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]