Пантина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Пантина
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Вучитрн
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1.422
Географске карактеристике
Координате 42°50′02″ СГШ; 20°54′09″ ИГД / 42.8339° СГШ; 20.9025° ИГД / 42.8339; 20.9025Координате: 42°50′02″ СГШ; 20°54′09″ ИГД / 42.8339° СГШ; 20.9025° ИГД / 42.8339; 20.9025
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 521 м
Пантина на мапи Србије
Пантина
Пантина
Остали подаци
Поштански број 42000
Позивни број +383 (0)28
Регистарска ознака 02

Пантина (алб. Pantinë) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Пантина површине 484 ha. Налази се на левој обали реке Ситнице. Село је добило име по познатој историјској бици код Пантина 1173. године, у којој се борио Стефан Немања, касније српски велики жупан и родоначелник највеће српске династије — Немањића. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1.422 становника, већину становништва чинили су Албанци.[a]

Село је повезано са градским водоводом и системом за наводњавање. У селу ради здравствена амбуланта и основна школа. До 1999. у селу је радила српска четвороразредна основна школа.

Географија[уреди]

Село је на падини Чичавице у долини Пантинског потока, нешто више средокраће друма Косовска МитровицаВучитрн. Пантина је на равничарском земљишту, разбијеног типа, оранице смоничаве и са растреситом земљом, на којима успевају све житарице и воће. Удаљено је на 7 km северозападно од Вучитрна. Осим растурених колонистичких кућа, има четири махале: две српске (Рајетића и Млађовића) и четири албанска (Сејдијовића, Смаљовића, Арифовића и Планалија). Куће у српским махалама су на окупу а у албанским растурене. Удаљења између махала износе 200-400 м. Називи махала су по већим и угледнијим родовима који у њима живе.

Историја[уреди]

Село је познато по историјској битки која се одиграла око 1173. године између Стефана Немање и његовог брата Тихомира, који је ту био поражен и погинуо. Цар Душан је 1348. године село приложио својој задужбини манастиру св. Арханђела код Призрена. У турском попису области Бранковића 1455. године у Доњој Пантини било је уписаних 45 српских кућа. Уписани су и поп Стефан и његов син Никола. Испод села, на главици која се зове Вериште, налазе се остаци старе српске цркве са прилично очуваним зидовима. Око цркве је старо и ново српско гробље. Село је крајем 17. и почетком 18. века опустело, а обновили су га Албанци у другој половини 18. века доласком из Северне Албаније, топличких и јабланичких села.

Средином 19. века село насељавају Срби из суседног Свињара и Ибарског Колашина. Неки су дошли те радили као чифчије а неки су куповали земљу од Албанаца и остали на њему све до рата 1999. Од 1921. до 1925. године у ово село се доселило 10 српских домаћинстава из разних крајева Краљевине Југославије на добијену земљу.[1]

Порекло становништва по родовима[уреди]

Албански родови:

  • Сејдијовић (10 кућа.) и – Смаљовић (9 кућа.), од фиса (племе) Краснића. Постали од двојице досељене браће из Скадарске Малесије у другој половини 18. века. Не наводе имена досељеног претка и његовог сина, јер су „католичка“. Муслимански појасеви за Сејдијовиће гласе: Сејдија, Салија, Имер, Рамадан (70 година). Ово су два најстарија рода у селу и обновљачи села. Кажу да су купили земљу.
  • Исеновић (5 кућа.), од фиса (племе) Краснића. Досељени из Малесије после првих. И ови су имали своју земљу.
  • Арифовић (3 куће.), од фиса (племе) Краснића. Доселили се из Малесије кад и Исеновићи.
  • Шегачан (1 кућа.), од фиса (племе) Шаље. Као и Шегачани у Свињару живели у Сегачу (Лаб), по чему им је настало презиме. У Пантину досељени из Кутловца (Копаоничка Шаља) око 1865.
  • Витак (1 кућа.), од фиса (племе) Гаша. Доселио се око 1830. из Витака (Дреница) и био чифчија у Сејдијовића.
  • Меленица (1 кућа.), од фиса (племе) Шаље. Доселио се око 1875. из Мељенице (Копаоничке Шаља) на купљено имање.
  • Стантрк (1 кућа.), од фиса (племе) Шаље. Досељен из Старог Трга (Копаоничка Шаља) 1928.

Српски родови:

Колонисти:

Учесници ослободилачких ратова (1912—18)[уреди]

У логорима и заробљеништву (1941—45)[уреди]

Учесници Другог светског рата (1941-47)[уреди]

  • Васић Слободан
  • Грујић Божо
  • Грујић Драган
  • Живковић Ратомир
  • Лекић Ђоко
  • Миленковић Борисав
  • Миленковић Љубиша
  • Миленковић Петар
  • Марковић Никола
  • Ракић Милан

Жртве Другог светског рата и појединачних злочина[уреди]

Одсељени 1941-93[уреди]

Свега 34 домаћинстава са 132 члана. До 1999. године у овом селу живело је 24 српских домаћинстава са 76 чланова, а од тога 7 домаћинстава су старачка са 11 чланова.

Демографија[уреди]

Историјска популација: Пантина
Година 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2011
Становништво 866 936 1.086 1.364 1.699 1.855 1.422
Еволуција становништва

Становништво[уреди]

Етнички састав према попису из 1961.[3]
Албанци
  
797 73,39 %
Срби
  
276 25,41 %
Црногорци
  
11 1,01 %
Муслимани
  
1 0,09 %
Укупно: 1.086
Етнички састав према попису из 1971.[4]
Албанци
  
1.081 79,25 %
Срби
  
266 19,50 %
Црногорци
  
12 0,88 %
Укупно: 1.364
Етнички састав према попису из 1981.[5]
Албанци
  
1.563 92 %
Срби
  
132 7,77 %
Црногорци
  
1 0,06 %
Муслимани
  
1 0,06 %
Укупно: 1.699
Етнички састав према попису из 2011.[6]
Албанци
  
1.112 99,82 %
Бошњаци
  
1 0,09 %
Укупно: 1.114

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

Литература[уреди]