Панчево (Украјина)

Координате: 48° 44′ 21″ СГШ; 31° 51′ 20″ ИГД / 48.739303° СГШ; 31.855633° ИГД / 48.739303; 31.855633
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Панчево (вишезначна одредница).
Панчево
укр. Панчеве
Административни подаци
Држава Украјина
ОбластКировоградска област
Становништво
Становништво
 — 1.844
Географске карактеристике
Координате48° 44′ 21″ СГШ; 31° 51′ 20″ ИГД / 48.739303° СГШ; 31.855633° ИГД / 48.739303; 31.855633
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Панчево на мапи Украјине
Панчево
Панчево
Панчево на мапи Украјине

Панчево (укр. Панчеве) село је у Кировоградској области у Украјини.

Историја[1][2][уреди | уреди извор]

Пре колонизације Срба граничара ту је постојало село Вилховатка (1702).

Положај Панчева у Новој Србији

Због великих промена у политичкој администрацији Баната 1751. године, као и због разграничења Потиско-Поморишке војне границе, велики број српских породица је почело да се исељава из те Границе и Баната одлазећи у Русију. Царица Јелисавета је населила Србе на некадашњу територију запорошких козака и ту је организована провинција Нова Србија. У њој су образована два дистрикта, један за коњанике а други за пешаке. Српски колонисти су сваком свом насељу дали име места из којег су дошли, тако да је једно насеље на реци Синуса, у коњаничком дистрикту, добило назив Панчево. Из тога се може закључити да је један део колониста дошао из Панчева, насеља из Баната.

У Панчеву су се 1753. године населиле 220 српских граничарских породица. Место је имало милитарски статус; било у склопу 9. чете (Роте) Новосербског хусарског граничарског пука.[3] Њен стари назив је био Олховаткуја.

Православни храм Св. Николе је подигнут 1757. године[4], а при њему је служио 1772. године парох поп Јован Васиљев.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Срећко Микелер, Историја града Панчева, штампарија и комисиона продаја „Напредак”, Панчево 1925.
  2. ^ др Миховил Томандл, Историја Панчева, Историјски архив Панчево, Панчево. 2004. ISBN 978-86-83347-10-0.
  3. ^ "Гласник Српског географског друштва", Београд 1971.
  4. ^ Zapisi odesskago obscestva istoriji i drevnosti. (Commentarii odessanae societatis historicae et archaeologicae.) Odessae: Typr. civitatis, 1848