Папа Анастасије III

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Папа Анастасије III

Папа Анастасије
Папа Анастасије

Место рођења Рим (Папска држава)
Датум смрти јун-август 913. или октобар 913.
Место смрти Рим (Папска држава)
Гроб Базилика Светог Петра
Народност Италијан
Понтификат 911-913
Претходник Папа Сергије III
Наследник Папа Ландо

Папа Анастасије III (умро 913.) је био 120. папа римокатоличке цркве од 911. до 913. године.

Биографија[уреди]

Анастасије је рођен у племићкој породици у Риму[1]. Син је неког Лукијана[2]. Постојале су хипотезе да је Анастасије био син свога претходника, Сергија III. Међутим, доказано је да то није истина. Као и остале папе свога времена, не зна се тачан датум устоличења папе Анастасија. Претпоставке обухватају датуме између априла и 8. септембра 911. године. Овај датум предложио је немачки историчар Јохан Фридрих Бохмер[3]. Недостатак извора, међутим, онемогућује да се ова претпоставка и потруди. Папа Анастасије био је инструмент у рукама Теодоре I (умрла 916) и њеног супруга Теофилакта I од Тускулума. Они су почетком 10. века били неприкосновени господари Рима. Хроничар Флодоард (893-966) пише да је Анастасије био благ, али и пасиван[4]. На захтев италијанског краља Беренгара I (888-924), Анастасије је давао привилегије епископу Павије и Верчелија. Павија и Верчели били су важни градови у држави Беренгара[4]. Претпоставља се да су између папе и краља владали добри односи. Анастасије је 912. године примио писмо од Николе Мистика, цариградског патријарха (912-925). Никола Мистик се жалио на одлуку претходног папе, Сергија III, да византијском цару Лаву VI дозволи склапање петог брака. Није познат одговор папе Анастасија, али је свакако био незадовољавајући јер је патријарх избрисао папино име из диптиха и тиме изазвао погоршање односа између цркви Рима и Цариграда[4]. Иако сам папа није имао главну улогу у споразуму, током понтификата Анастасија је Викинг Ролон, вођа Нормана, прешао у хришћанство[1]. Анастасије је умро између јуна и августа или октобра 913. године. Сахрањен је у базилици Светог Петра у Риму. Изнад гроба је следећи епитаф:

" Vatis Anastasii requiescunt membra sepulcro: / Sed numquam meritum parvula claudit humus. / Rexit apostolicam blando moderamine sedem / Tertius existens ordine Pontificum. / Ad Christum pergens, peccati vincula sperat / Omnia clementer solvere posse sibi. / Undique currentes huius ad limina templi, / Ut praestet requiem poscite corde Deum. "[5]

Папу Анастасија је наследио папа Ландо (913-914).

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Rendina, стр. 313
  2. ^ Baronio, стр. 519
  3. ^ Böhmer, стр. 4
  4. 4,0 4,1 4,2 Bertolini
  5. ^ Moroni 1840, стр. 37

Извори[уреди]

  • Cesare Baronio, Annales ecclesiastici, in: Cesare Baronio, Annales Ecclesiastici Caesaris Baronii, a cura di Augustin Theiner, vol. 15, Torino, Barri-Ducis-Guerin et sociis, 1868, SBN IT\ICCU\PUV\0612486
  • Paolo Bertolini, Anastasio III, in Enciclopedia dei Papi, vol. 2, Roma, Istituto dell'Enciclopedia Italiana, 2000, SBN IT\ICCU\USS\0002453.
  • (DE) Johann Friedrich Böhmer, Papstregesten 911-1024, in Harald Zimmermann (a cura di), Regesta Imperii, II, 5, Wien-Köln-Graz, 1969, DOI:10.1017/S0022046900057912.
  • (FR, LA) Louis Marie Olivier Duchesne, Le Liber pontificalis, vol. 2, Parigi, Ernest Thorin, 1892, SBN IT\ICCU\RMR\0002614. URL consultato il 2 novembre 2015.
  • Moroni, Gaetano (1840). Dizionario di erudizione storico-ecclesiastica da S. Pietro sino ai nostri giorni ... Tip. Emiliana. 
  • Claudio Rendina, I Papi - storia e segreti, Roma, Newton&Compton editori, 2005, SBN IT\ICCU\PAL\0279694.
Претходник:
Папа Сергије III
Папа
911-913
Наследник:
Папа Ландо