Папа Гргур I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.


Чланак је означен овим шаблоном 17.01.2012. и налази се у категорији Биографије.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Григорије Велики Двојеслов

Папа Гргур I или Гргур Велики (око 540604), је био римски епископ од 3. септембра 590. до своје смрти 12. марта 604. На православном истоку је познат као Григорије Велики или Григорије Двојеслов (дијалогичар), због дијалога које је писао.

Био је син сенатора Гордијана, а и он је потом био сенатор и начелник града Рима. Али чим му је отац умро, он се предао духовном животу. Од свог великог богатства сазидао је шест манастира у Сицилији и седми у Риму у част апостола Андреје, у коме се и он постриже. Силвија, мајка његова, такође се замонашила у једном женском манастиру. По смрти папе Пелагија Григорије је изабран за папу. Хришћани верују да он није хтео да прихвати то, али да га је Господ проказао онима који су га тражили на тај начин што се појавио стуб огњени од земље до неба на оном месту где се Григорије крио. Био је необично милосрдан. Сав свој доходак употребљавао је на прављење склоништа беднима и на гостопримство. Често је призивао бедне људе и служио им око трпезе. Бавио се и писањем корисних књига. Двојеслов, или Сабеседник, назива се јер је написао књигу под тим именом, у којој је изнео врлине и чуда италијских светитеља. Саставио је и свету Литургију Пређеосвећених Дарова, која се служи средом и петком за време Часнога поста. Хришћани верују да је његов архиђакон Петар виђао је голуба да лети изнад његове главе кад је седео и писао. Преминуо је 604. године.

Српска православна црква слави га као светог Григорија Двојеслова 12. марта по црквеном, а 25. марта по грегоријанском календару.

Биографија[уреди]

У периоду од 476. до 554. године Италијом су владали Германи, најпре Одоакар, касније Теодорих и његови наследници. Након четрнаестогодишње византијске владавине, године 568. Лангобарди започињу освајање Италије. Византијско царство сачувало је само приобалне енклаве од којих су најважнији били Рим, Напуљ и Равена. Гргур се родио још у време германске владавине, године 540. До 573. године вршио је функцију перфекта Рима. Потом је напустио световну каријеру и, користећи се богатством своје породице, основао неколико манастира на Сицилији и манастир Светог Андрије у Риму. Од 578. године је у служби папе као представник у Константинопољу (579-585). Године 590. постао је епископ Рима.

Италија је у то време била захваћена ратом између Византије и Лангобарда. Због тога је Гргур често предузимао одбрану и управу над Римом. Био је његов најзначајнији становник, морални вођа и најбогатији грађанин. Прихватио је на хиљаде избеглица са лангобардске територије, плаћао милицију, бринуо се о снабдевању града, преговарао са Лангобардима и сл.

Гргур је био први монах који је постао папа. Наставио је да живи монашким животом и током понтификата. Први је од папа који се заинтересовао за варваре. Неговао је односе са лангобардским, франачким и визиготским краљевима. Организовао је експедицију за покрштавање Англосаксонаца.

Извори[уреди]

  • Историја средњовековне цркве - Џозеф Линч, Клио, 1999. година, стр: 39-46

Спољашње везе[уреди]