Пређи на садржај

Папа Лав XIV

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Лав XIV
Папа Лав XIV 2025.
Лични подаци
Име по рођењуРоберт Франсис Привоуст
НадимакБоб
Датум рођења(1955-09-14)14. септембар 1955. (69 год.)
Место рођењаЧикаго, Илиноис, САД
Држављанство
НародностАмериканац
РелигијаКатолицизам
ОбразовањеУниверзитет Виланова, Католички теолошки савез у Чикагу
Средња школаШкола Реда Светог Августина, Чикаго
РодитељиЛуис Маријус Привоуст
Милдред Мартинез
ЗанимањеСвештеник, мисионар, бискуп, папа
ПребивалиштеВатикан
Папа
Редослед267.
Понтификатод 8. маја 2025.
ПретходникПапа Фрања

Потпис

Папа Лав XIV (лат. Papa Leo XIV; Чикаго, 14. септембар 1955), рођен као Роберт Франсис Привоуст[1] (енгл. Robert Francis Prevost), често правописно неправилно као „Превост”,[1] јесте поглавар Римокатоличке цркве и суверен Ватиканске државе од 8. маја 2025. године. Он је и први папа из Северне Америке у историји Католичке цркве.[2][3]

Рођен у Чикагу, у Илиноју, Привоуст је рани део своје каријере провео радећи за августинце. Служио је у Перуу од 1985. до 1986. и од 1988. до 1998. године као парохијски свештеник, дијецезански званичник, професор семинарије и администратор. Године 2023. Папа Фрања га је прогласио кардиналом. Служио је као префект Дикастерија за бискупе и председник Папске комисије за Латинску Америку од 2023. године. Био је епископ Чиклаја у Перуу од 2015. до 2023. године, као и генерал Реда Светог Августина од 2001. до 2013. године. Године 2023, папа Фрања је именовао Привоуста за префекта Дикастерија за бискупе, што је истакнута улога која је подигла његов профил као потенцијалног кандидата за папу.[4][5][6]

Дана 8. маја 2025. године изабран је за папу, узевши папско име Лав XIV.[3] Рођен у Сједињеним Америчким Државама, такође је држављанин Перуа.[6]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Роберт Франсис Привоуст је рођен у Чикагу 14. септембра 1955. године, као син Луиса Маријуса Привоуста и Милдред Мартинез.[7] Његов отац био је ветеран Морнарице Сједињених Америчких Држава из Другог светског рата и школски администратор.[8] Отац му је био француско-италијанског порекла, док је његова мајка била шпанског порекла.[9] Средње образовање завршио је 1973. године у школи Реда Светог Августина.[9] Привоуст је 1977. године стекао диплому из математике на Универзитету Виланова.[10]

Одлучивши да постане свештеник, придружио се Реду Светог Августина у септембру исте године. Прве завете у реду положио је у септембру 1978, а свечане завете у августу 1981.[11] Наредне године стекао је мастер диплому из теологије на Католичком теолошком савезу у Чикагу.[12]

Свештеничка и мисионарска служба

[уреди | уреди извор]

Након завршетка теолошких студија, Привоуст је започео своју свештеничку службу у оквиру Реда Светог Августина. Његова прва значајна мисионарска активност била је у Перуу, где је служио од 1985. до 1986. и поново од 1988. до 1998. године. Током овог периода, радио је као парохијски свештеник, дијецезански званичник, професор у семинарији и администратор, фокусирајући се на подршку сиромашним заједницама и образовање младих.[13] Његов рад у Латинској Америци дубоко је утицао на његов поглед на социјалну правду и улогу цркве у друштву.[14]

Генерал Реда Светог Августина

[уреди | уреди извор]

Од 2001. до 2013. године, Привоуст је обављао дужност генерала Реда Светог Августина, водећи овај монашки ред у периоду глобалних изазова. Под његовим вођством, ред је појачао мисионарске активности у земљама у развоју и радио на унапређењу сарадње са другим црквеним телима.[11][15]

Епископска служба у Перуу

[уреди | уреди извор]

Године 2015, папа Фрања именовао је Привоуста за епископа Чиклаја у Перуу, где је служио до 2023. године. Током овог периода, фокусирао се на јачање локалне цркве, подршку социјалним програмима и заштиту права миграната и маргинализованих група.[10][16] Његов рад у Перуу додатно је учврстио његову репутацију као пастира блиског сиромашнима.[5]

Префект Дикастерија за бискупе

[уреди | уреди извор]

Године 2023, Привоуст је именован за префекта Дикастерија за бискупе, једног од кључних ватиканских тела задужених за избор епископа широм света. Истовремено је постао и председник Папске комисије за Латинску Америку. Ова улога га је позиционирала као једног од водећих кандидата за будућег папу.[4][17]

Избор за папу

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Папска конклава из 2025.

Након смрти папе Фрање 21. априла 2025. године од последица можданог удара и срчаног колапса, папска конклава започела је 7. маја 2025. Првог дана није било избора, што је означено црним димом из Сикстинске капеле. Већ наредног дана, 8. маја, кардинали су постигли консензус и изабрали Роберта Франсиса Привоуста за новог папу, што је обележено белим димом. Он је узео име Лав XIV и појавио се на балкону базилике Светог Петра, где је верницима упутио први благослов: „Мир свима вама!“.[13]

Погледи и приоритети

[уреди | уреди извор]

Лав XIV је у првим данима понтификата нагласио важност мира, дијалога и солидарности у свету пуном подела. Његово искуство у Латинској Америци обликовало је његову посвећеност социјалној правди, заштити миграната и борби против сиромаштва. Очекује се да ће наставити реформе започете од стране папе Фрање, укључујући већу транспарентност у цркви и децентрализацију управљања.[13][14]

Лични живот и интересовања

[уреди | уреди извор]

Познат као скроман човек, Лав XIV је полиглота који течно говори енглески, шпански, италијански и француски. Ужива у књижевности, музици и спорту, а његова духовност дубоко је укорењена у августинској традицији, са нагласком на заједништво и служење.[16]

Наслеђе и значај

[уреди | уреди извор]

Избор Лава XIV за папу представља историјски тренутак за Католичку цркву, с обзиром на то да је први папа из Северне Америке. Његов понтификат се доживљава као наставак реформског пута папе Фрање, али и као прилика за изградњу мостова између различитих култура и континената.[13][16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Old Video of New Pope Leo XIV- Greeting from Bishop of Chiclayo, Mons. Robert Prevost Martínez (OSA) (Video). Chalice Canada. 8. 5. 2025. Приступљено 9. 5. 2025 — преко YouTube.  Звучни запис
  2. ^ „Najmanje Amerikanac: Ko je papa Lav XIV, novi poglavar Rimokatoličke crkve? - Svet - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2025-05-09. Приступљено 2025-05-10. 
  3. ^ а б „Izabran je novi papa: Mir i mostovi, ili... - Radar” (на језику: српски). 2025-05-09. Приступљено 2025-05-10. 
  4. ^ а б „Who Could Be the Next Pope? These Are the Names to Know”. Time. 6. 5. 2025. Архивирано из оригинала 06. 05. 2025. г. Приступљено 6. 5. 2025. 
  5. ^ а б „U.S. cardinal's résumé, demeanor land him on 'papabile' lists”. Angelusnews. 30. 4. 2025. Приступљено 6. 5. 2025. 
  6. ^ а б „The first American pope? This cardinal has the best chance of making history in this conclave”. National Catholic Registry Online. 30. 4. 2025. Архивирано из оригинала 09. 05. 2025. г. Приступљено 6. 5. 2025. 
  7. ^ „Démission du cardinal Ouellet : un évêque américain placé à la tête du dicastère pour les évêques”. La Croix. 30. 1. 2023. Архивирано из оригинала 08. 05. 2025. г. Приступљено 08. 05. 2025. 
  8. ^ „Obituaries”. Chicago Tribune. 10. 11. 1997. стр. 6. Архивирано из оригинала 08. 05. 2025. г. Приступљено 8. 5. 2025. 
  9. ^ а б „Leo XIV is the new Pope”. Vatican News. 8. 5. 2025. Архивирано из оригинала 08. 05. 2025. г. Приступљено 8. 5. 2025. 
  10. ^ а б „Rinunce e nomine, 26.09.2015” (Саопштење) (на језику: италијански). Holy See Press Office. 26. 9. 2015. Архивирано из оригинала 08. 05. 2025. г. Приступљено 21. 11. 2020. 
  11. ^ а б „Robert Francis Cardinal Prevost [Catholic-Hierarchy]”. www.catholic-hierarchy.org. Архивирано из оригинала 25. 01. 2025. г. Приступљено 21. 3. 2025. 
  12. ^ „Bishop Robert Francis Prevost, OSA”. Catholic Theological Union. 1. 2. 2023. Архивирано из оригинала 22. 03. 2023. г. Приступљено 2. 2. 2023. 
  13. ^ а б в г „Новым папой римским избран Роберт Превост из США”. Liga.net. 8. 5. 2025. Приступљено 8. 5. 2025. 
  14. ^ а б „БИОГРАФИЈА: Ево ко је нови папа - Лав XIV из САД”. Nportal.rs. 8. 5. 2025. Приступљено 8. 5. 2025. 
  15. ^ „Démission du cardinal Ouellet : un évêque américain placé à la tête du dicastère pour les évêques”. La Croix. 30. 1. 2023. Архивирано из оригинала 08. 05. 2025. г. Приступљено 8. 5. 2025. 
  16. ^ а б в „КО ЈЕ ПАПА ЛАВ 14: Американац августинац на трону Светог Петра”. Novosti.rs. 8. 5. 2025. Приступљено 8. 5. 2025. 
  17. ^ „Bishop Robert Francis Prevost, OSA”. Catholic Theological Union. 1. 2. 2023. Архивирано из оригинала 22. 03. 2023. г. Приступљено 2. 2. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Папа католичке цркве

2025—сада

на функцији
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папа_Лав_XIV&oldid=30034962”