Пије XI (итал. Achille Ambrogio Damiano Ratti; Десио, 31. мај 1857 — Ватикан, 10. фебруар 1939) је био префект Ватиканске библиотеке (1912), нунциј у Пољској (1919), надбискуп и кардинал у Милану (1921). За папу је изабран 1922. године.
Биографија[уреди]
Склопио је више споразума о положају Римокатоличке цркве (конкордата) у следећим земљама: Летонија, Баварска, Пољска, Литванија, Чехословачка, Румунија, Баден, Португал, Пруска, Италија и Аустрија. Са Италијом је 11. фебруара 1929. закључио Латерански споразум, којим су регулисани односи између италијанске државе и Свете столице, која од 1870. године није признавала припајање Рима и бивше територије средњовековне Папске државе уједињеној Италији. Уговором је Италија признала папску државу у минијатурним границама од 44 хектара — Ватикан — и папи пун световни суверенитет. Папа се одрекао територијалних претензија на Рим и некадашњу територију Папске државе.
Референце[уреди]
Литература[уреди]
- Dimić, Ljubodrag; Žutić, Nikola (1992). Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
- Griffin, Roger, ур. (2005). Fascism, Totalitarianism and Political Religion. Routledge.
- Griffin, Roger (2007). „The 'Holy Storm': 'Clerical fascism' through the Lens of Modernism”. Totalitarian Movements and Political Religions. 8 (2): 213—227.
- Feldman, Matthew; Turda, Marius; Georgescu, Tudor, ур. (2008). Clerical Fascism in Interwar Europe. Routledge.
- Kertzer, David I. (2014). The Pope and Mussolini: The Secret History of Pius XI and the Rise of Fascism in Europe. Oxford University Press.
- Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske.
- Phayer, Michael (2000). The Catholic Church and the Holocaust, 1930–1965. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press.
Аустријско царство)
Ватикан)
