Пређи на садржај

Папа Стефан V

С Википедије, слободне енциклопедије
Папа Стефан V
Папа Стефан V
Лични подаци
Место рођењаРим, Папска држава
Датум смрти14. септембар 891.
Место смртиРим, Папска држава
Место укопаБазилика Светог Петра
Папа
Понтификатсептембар 885—14. септембар 891.
ПретходникПапа Хадријан III
НаследникПапа Формоз

Папа Стефан V (латински: Stephanus V; умро 14. септембра 891) је био 110. папа од септембра 885. године до своје смрти[1].

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Стефан је рођен у Риму који је тада био део Папске државе. Отац Хадријан припадао је римској аристократији. Стефан је образовање стекао код Захарија, папског библиотекара. Пре ступања на папску столицу, Стефан је био кардинал манастира Кватро Коронати[2]. На то место поставио га је папа Марин I.

Понтификат

[уреди | уреди извор]

Након смрти свога претходника, папе Хадријана III, Стефан је септембра 885. године освећен за папу[3][2]. Није се чекала потврда каролиншког цара Карла Дебелог[4]. Током Стефановог понтификата, Папску државу погодила је глад изазвана сушом и најездом скакаваца. Папски трезор остао је празан те се Стефан морао користити богатством свога оца како би помагао сиромашнима, откупљивао заробљенике и поправљао цркве.

Стефан је усвојио Гаја III од Сполета и крунисао га је за цара 891. године[5]. Луја III Слепог поставио је за краља Провансе. Са Византијским царством био је у добрим односима. Од цара Лава VI тражио је помоћ за борбу против Сарацена на мору[6]. Византинци су се одазвали позиву и у периоду од 885. до 886. године преотели Сараценима јужну Италију[7]. Византинци су се одазвали позиву и у периоду од 885. до 886. године преотели Сараценима јужну Италију[7].

Папа Стефан је умро 14. септембра 891. године. Сахрањен је у Базилици Светог Петра у данашњем Ватикану[8]. Наследио га је папа Формоз.

Однос према словенском богослужењу

[уреди | уреди извор]

Након смрти панонско-моравског архиепископа Методија Солунског (6. априла 885. године), немачко свештенство на челу са бискупом Вихингом извршило је утицај на папу Стефана V, што је довело до издавања папске буле под називом: Quia te zelo fidei. Тим документом, забрањено је вршење литургије и светих тајни на словенском језику, зарад промовисања латинског као обедног језика, док је употреба словенског била сведена само на област тумачења и проповедања пред народом.[9][10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Pope Stephen (V) VI". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 1913.
  2. ^ а б Ilaria Bonaccorsi, Stefano V nell'Enciclopedia dei Papi, Treccani, 2000. URL consultato il 2/1/2015.
  3. ^ Claudio Rendina, I Papi. Storia e segreti, Ariccia, Newton&Compton Editori. (2005). pp. 296.
  4. ^ Cfr. Adriano III
  5. ^ Tommaso Di Carpegna Falconier, Guido di Spoleto in Dizionario Biografico degli Italiani, vol. 61, Treccani, URL consultato il 2/1/2015
  6. ^ Collins 2009, стр. 170.
  7. ^ а б Greville Stewart Parker Freeman-Grenville; Stuart Christopher Munro-Hay. Islam: An Illustrated History. Bloomsbury Publishing USA. 2006. 2004. ISBN 978-1-4411-6533-6. стр. 46.
  8. ^ C. Rendina, I Papi. pp. 298.
  9. ^ Duthilleul 1935, стр. 287-294.
  10. ^ Duthilleul 1963, стр. 7-11.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Папа
885-891


Папа Стефан V на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папа_Стефан_V&oldid=30647104”