Папа Стефан V
| Папа Стефан V | |
|---|---|
.jpg) Папа Стефан V | |
| Лични подаци | |
| Место рођења | Рим, Папска држава |
| Датум смрти | 14. септембар 891. |
| Место смрти | Рим, Папска држава |
| Место укопа | Базилика Светог Петра |
| Папа | |
| Понтификат | септембар 885—14. септембар 891. |
| Претходник | Папа Хадријан III |
| Наследник | Папа Формоз |
Папа Стефан V (латински: Stephanus V; умро 14. септембра 891) је био 110. папа од септембра 885. године до своје смрти[1].
Детињство и младост[уреди | уреди извор]
Стефан је рођен у Риму који је тада био део Папске државе. Отац Хадријан припадао је римској аристократији. Стефан је образовање стекао код Захарија, папског библиотекара. Пре ступања на папску столицу, Стефан је био кардинал манастира Кватро Коронати[2]. На то место поставио га је папа Марин I.
Понтификат[уреди | уреди извор]
Након смрти свога претходника, папе Хадријана III, Стефан је септембра 885. године освећен за папу[3][2]. Није се чекала потврда каролиншког цара Карла Дебелог[4]. Током Стефановог понтификата, Папску државу погодила је глад изазвана сушом и најездом скакаваца. Папски трезор остао је празан те се Стефан морао користити богатством свога оца како би помагао сиромашнима, откупљивао заробљенике и поправљао цркве.
Након смрти Методија Солунског, немачки свештеници утичу на папу Стефана да забрани проповедање литургије на словенском језику[5]. Стефан је усвојио Гаја III од Сполета и крунисао га је за цара 891. године[6]. Луја III Слепог поставио је за краља Провансе. Са Византијским царством био је у добрим односима. Од цара Лава VI тражио је помоћ за борбу против Сарацена на мору[7]. Византинци су се одазвали позиву и у периоду од 885. до 886. године преотели Сараценима јужну Италију[8]. Византинци су се одазвали позиву и у периоду од 885. до 886. године преотели Сараценима јужну Италију[8].
Папа Стефан је умро 14. септембра 891. године. Сахрањен је у Базилици Светог Петра у данашњем Ватикану[9]. Наследио га је папа Формоз.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Pope Stephen (V) VI". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 1913.
- ^ а б Ilaria Bonaccorsi, Stefano V nell'Enciclopedia dei Papi, Treccani, 2000. URL consultato il 2/1/2015.
- ^ Claudio Rendina, I Papi. Storia e segreti, Ariccia, Newton&Compton Editori. (2005). pp. 296.
- ^ Cfr. Adriano III
- ^ McBrien 2009, стр. 144.
- ^ Tommaso Di Carpegna Falconier, Guido di Spoleto in Dizionario Biografico degli Italiani, vol. 61, Treccani, URL consultato il 2/1/2015
- ^ Collins 2009, стр. 170.
- ^ а б Greville Stewart Parker Freeman-Grenville; Stuart Christopher Munro-Hay. Islam: An Illustrated History. Bloomsbury Publishing USA. 2006. 2004. ISBN 978-1-4411-6533-6. стр. 46.
- ^ C. Rendina, I Papi. pp. 298.
Литература[уреди | уреди извор]
- Collins, Roger (2009). Keepers of the Keys of Heaven: A History of the Papacy. Basic Books. стр. 170. ISBN 9780786744183.
- McBrien, Richard P. (2000). Lives of the Popes - reissue: The Pontiffs from St. Peter to Benedict XVI. HarperCollins. стр. 144.
- Claudio Rendina, I Papi. Storia e segreti, Newton&Compton Editori, Ariccia 2005
- Biagia Catanzaro, Francesco Gligora, Breve Storia dei papi, da San Pietro a Paolo VI, Padova (1975). pp. 98
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Opera Omnia by Migne Patrologia Latina with analytical indexes
- Biografia di papa Stefano V nell'Enciclopedia dei Papi Treccani
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
