Паралово (Гњилане)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Паралово
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаГњилане
Географске карактеристике
Координате42°32′55″ СГШ; 21°21′54″ ИГД / 42.54861° СГШ; 21.365° ИГД / 42.54861; 21.365Координате: 42°32′55″ СГШ; 21°21′54″ ИГД / 42.54861° СГШ; 21.365° ИГД / 42.54861; 21.365
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина850 м
Паралово на мапи Србије
Паралово
Паралово
Паралово на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38250

Паралово (алб. Parallovë или Parallova) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија. Налази се на путу између Приштине и Гњилана.

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци из 1931. године[1]:

Српски родови:

  • Перићи (5 кућа, славе Св. Никола), досељени у првој половини XVIII века из Житорађа код Владичиног Хана. Живели су мало у Прековцу.
  • Милошевићи (3 куће, Св. Никола). Старина и време досељавања као код Перића.
  • Дибоковци (7 кућа, Св. Никола). Старина им је у Маревцу код Косовске Каменице. Око 1760. године избегли испред Арбанаса и у Паралову настањени као чифчије.
  • Младеновци (6 кућа, Св. Игњат), досељени из Великог Алаша код Липљана после Дибоковаца.
  • Живинци (4 куће, Св. Ђорђе Алимпије). Старином су са Косова, одакле су одсељени у северну Србију. У Паралово досељени око 1760. године.
  • Стаменковци (7 кућа, Св. Никола), досељени из Ђаковице у Метохији око 1760. године.
  • Мечкари или Ђурчићи (1 кућа, Св. Никола), досељени око 1790. године из Зебнице, од рода Ђурчића. Даља старина им је у Тиринцу код Косовске Каменице.
  • Мечкаровци (2 куће, Св. Петка), пресељени око 1810. године из Маревца да не би прешли у ислам, на што су их терали Арбанаси. Њиховом претку су Албанци и девојку давали само да се потурчи.
  • Дошљаци (6 кућа, Св. Арханђео), досељени из Буковице код Липљана око 1810. године.
  • Штрбићи (7 кућа, Св. Никола); пресељени из Грађеника из истоименог рода око 1810. године. Ускоро по досељењу једна кућа овог рода је прешла у ислам.
  • Жеглиговићи (2 куће, Св. Ђорђе Алимпије); досељени из Сливова око 1810. године. Старином су из кумановског краја.
  • Јакочеви (7 кућа, Св. Арханђео), досељени из Криве Паланке око 1810. године.
  • Петковци (5 кућа, Св. Никола), досељени из Зебинца око 1820. године.
  • Копиљаци (2 куће, Св. Петка); пресељени око 1860. године из Маревца.
  • Цекићи (3 куће, Св. Лука); пресељени око 1860. године из Маревца, због албанског зулума.
  • Вучини (2 куће, Св. Никола и Св. Арханђео) су непознате старине. Св. Арханђела су примили као заветину, пошто су пронашли једно од своје изгубљене деце.
  • Симићи (1 кућа, Св. Петка) су непознате старине.

Албански мухаџирски родови:

Становништво[уреди]

Демографија[2]
Година Становника
1948. 770
1953. 816
1961. 937
1971. 1.010
1981. 990
1991. 850

Сеоска школа „Свети Сава“ има осам ђака. Српско становништво у Паралову чине углавном старији људи. Баве се гајењем воћа и поврћа и живе под константним вербалним претњама, са захтевима да напусте своје домове, уз физичке нападе. Чести су и упади на српске поседе, крађе, сеча шума, на шта тамошња полиција и правосуђе, у случају пријаве, реагују наплаћивањем новчаних казни угроженим Србима, због ремећења јавног реда и мира својим присуством.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Атанасије Урошевић — Новобрдска Крива река, страна 69 и 70 (Насеља и порекло становништва (књига 32) — Српски етнографкси зборник (књига LX), Београд 1951.)[1]
  2. ^ Kosovo, Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ РТС — Дневник 2 & 12. 12. 2015.

Литература[уреди]