Париска жена (роман)
| Париска жена | |
|---|---|
 Корице књиге Париска жена на српском језику у издању "Лагуне" | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | The Paris Wife |
| Аутор | Пола Меклејн |
| Земља |  САД |
| Језик | Енглески |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Датум | 2011. |
Париска жена (тур. The Paris Wife) је историјски фиктивни роман Поле Меклејн из 2011. године који је постао бестселер Њујорк Тајмса. [1] То је измишљени извештај о браку Ернеста Хемингвеја са првом од његове четири жене, Хедли Ричардсон. Меклејн је одлучила да пише из Хадлијеве перспективе након читања Покретног празника, Хемингвејевог постхумно објављеног романа 1964. године о његовим раним годинама у Паризу. Меклејн је истраживала њихове биографије, писма и Хемингвејеве романе. The Sun Also Rises (Сунце се поново рађа) посвећено је Хедлијевом и његовом сину.
Радња[уреди | уреди извор]
Париска жена је прича о амбицијама и издаји, о изузетном времену и љубави двоје незаборавних људи: Ернеста Хемингвеја и његове жене Хедли.[2]
Париска жена фокусира се на романсу, брак и развод Ернеста Хемингвеја и његове прве супруге Хедли Ричардсон, који су се упознали када је Хемингвеј имао 20 година, а Ричардсон 28. Чикаго, 1920. Хедли Ричардсон је тиха девојка која је скоро одустала од љубави и среће. Када сретне Ернеста Хемингвеја, живот ће јој се сасвим променити.[2]
Убрзо се венчавају и пресељавају у Париз, где се Хемингвеј спријатељио са Езром Паундом, Ф. Скотом Фицџералдом, Гертрудом Стајн и Џемсом Џојсом.
Иако су били веома заљубљени, Хемингвејеви нису били припремљени за живот испуњен пићем и брзином у Паризу захваћеном ером џеза, који не вреднује традиционалне појмове породице и моногамије. Окружен прелепим женама и супарничким сујетама, Ернест је с муком тражио глас који ће му обезбедити место у историји и претаче све богатство и жестину живота с Хедли и њиховим кругом пријатеља у роман Сунце се поново рађа. За то време Хедли се труди да очува своје биће док захтеви живота с Ернестом постају све тежи, а њена улога супруге, пријатељице и музе постаје све изазовнија. Упркос њиховој изузетној везаности, ипак се суочавају с крајњом кризом брака – издајом која ће довести до пропасти свега за шта су се тако снажно борили.[2]
Хедли види отворене бракове / везе супругових пријатеља и сумња да има аферу с Дуфом Твисден све док се не појави његова књига The Sun Also Rises (Сунце се поново рађа) и тада Хедли схвата да је њихова посебна веза зато што је Дуф искра која је запалила првог Хемингвејевог најбољег продавача. Постоје и додатна напрезања док Хемингвеј гура своју сатиру на Шервуда Андерсона, што одобрава нова пријатељица његове супруге Полин Фајфер - брак се распада када Хемингвеј започне аферу с Полин Фајфер.
Пријем[уреди | уреди извор]
Париска жена била је популарна међу читаоцима и „доспела је на врх листе најпродаванијих књига Њујорк Тајмса убрзо након објављивања 2011. [3] Ауторка Хелен Симонсон похвалила је књигу због "њеног приказивања два страствена, а са људским недостатком људи који се боре против немогућих шанси - сиромаштва, уметничке ревности, деструктивних пријатељстава - како би се држали једни за друге". [4] С друге стране, књижевна критичарка Џанет Маслин критиковала је Меклејнову Хедли Ричардсон као „тврдоглаву досаду“. [5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Trade Paperback bestsellers”. New York Times. 5. 5. 2013. Приступљено 26. 4. 2013.
- ^ а б в „Париска жена”. Лагуна. Приступљено 25. 4. 2021.
- ^ Pierleoni, Allen (5. 2. 2013). „Paula McLain discusses "The Paris Wife" in advance of her Bee Book Club visit”. The Sacramento Bee. Архивирано из оригинала 09. 07. 2013. г. Приступљено 25. 04. 2021.
- ^ Simonson, Helen. „Guest Reviewer: Helen Simonson on The Paris Wife”. Amazon.
- ^ Maslin, Janet (27. 2. 2011). „A First Wife Can Be So Stolid and Clueless and Plain and Pregnant”. The New York Times.
