Париски клуб
 | Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Париски клуб | |
|---|---|
 Амблем Париског клуба | |
 Чланице Париског клуба | |
| Датум оснивања | 1956. |
| Седиште | секретаријат Париз  Француска |
| Чланови | 22 државе Аустралија, Аустрија, Белгија, Бразил, Канада, Данска, Финска, Француска, Немачка, Ирска, Израел, Италија, Јапан, Холандија, Норвешка, Русија, Јужна Кореја, Шпанија, Шведска, Швајцарска, Уједињено Краљевство, САД |
| Службени језици | енглески, француски |
| Председавајући | Odile Renaud Basso |
| Копредседавајући | Guillaume Chabert |
| Генерални секретар | Geoffroy Cailloux |
| Веб-сајт | www |
Париски клуб (франц. Club de Paris) је неформална група финансијских званичника из 19 најбогатијих земаља света чланица ОЕЦД-а и Русије, која пружа финансијске услуге попут реструктурирања дугова, олакшавања дугова и отписа дугова задуженим земљама и њиховим кредиторима.[1] Дужници су често препоручени од стране Међународног монетарног фонда пошто су алтернативна решења била неуспешна.
Рестуруктурирање дугова код Париског клуба захтева консензус свих чланова и не сме фаворизовати једну земљу кредитора у односу на друге.
Састаје се сваких шест недеља у француском министарству економије, финансија и индустрије, у Паризу. Клубом председава високи званичник француске државне благајне, тренутно је то подсекретар државне благајне, Жан-Пјер Жујет (франц. Jean-Pierre Jouyet).
Клуб је настао из кризних преговора одржаних у Паризу 1956. године између Аргентине и разних кредитора.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Сарадња са Лондонским и Париским клубом”. Народна банка Србија. Архивирано из оригинала на датум 26. 01. 2018. Приступљено 25. 1. 2018.