Париски мировни уговори 1947.

С Википедије, слободне енциклопедије
KingParisPeace1946.jpg

Мировна конференција у Паризу се одржавала од 29. јула до 15. октобра 1946. године, а резултовала је с Париским мировним уговорима потписанима 10. фебруара 1947. На конференцији су Савезници, прије свега САД, Уједињено Краљевство, Француска и Совјетски Савез као побједници у Другом светском рату преговарали о детаљима мировних уговора с Италијом, Румунијом, Мађарском, Бугарском и Финском.

Према одредбама уговора Италији, Румунији, Мађарској, Бугарској и Финској, је омогућено да као суверене државе поновно стекну статус међународног правног субјекта и да се кандидиују за чланство у Уједињеним нацијама. Уговорима је регулисано плаћање ратних репарација, обвезивање на поштовање права националних мањина у државама потписницама, крај Италијанске колонијалне владавине у Африци и територијане промјене на границама између Италије и Југославије, Мађарске и Чехословачке, Мађарске и Румуније, Совјетског Савеза и Румуније, Румуније и Бугарске, Италије и Француске и Совјетског Савеза и Финске.

Уговори одређују да у земљама потписницама морају бити: „предузете све мере које ће осигурати да све особе под (њиховом) јурисдикцијом буду заштићене, без дискриминаторних одредби на темељу расе, пола, језика или религије, затим да постоји поштовање људских права и свих темељних слобода појединца, укључујући и слободу говора, штампе и исповедања религије, политичког организовања и јавног окупљања.“ Свака земља потписница мора предузети потребне кораке како би спречила поновно настајање фашистичких или других политичких, војних или полувојних организација, чија је намјера ускраћивање демократска права грађана.

Ратне репарације[уреди | уреди извор]

Проблем ратних репарација се доказао као један од најтежих које се појавио у послератним условима. Совјетски Савез, земља која је најтеже погођена ратом, је сматрала да полаже право на максималне могуће исплате од свих непријатељских земаља у рату, са изузетком Бугарске, која је сматрана најсимпатичнијом од свих бивших непријатељских републиика. У случајевима Румуније и Мађарске, реперације су биле веома високе и нису биле ревидиране.

Финска је једина држава која је у потпуности исплатила ратне репарације.

Договорене су следеће ратне репарације (по ценама из 1938. године):

  • Италија је требало да исплати репарације у износу од 360.000.000 $, од чега:
  • Финска је Совјетском Савезу исплатила репарације у износу од 300.000.000 $.
  • Мађарска је требало да исплати репарације у износу од 300.000.000 $, од чега:
  • Румунија је Совјетском Савезу требало да исплати репарације у износу од 300.000.000 $.
  • Бугарска је требало да исплати репарације у износу од 70.000.000 $ од чега:
    • 45.000.000 $ Грчкој,
    • 25.000.000 $ Југославији.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]