Парк природе Жумберак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Жумберак
Slapnica-zumberak.jpg
Водопад на Жумберку
Географске карактеристике
Највиша тачка1178 метара Света Гера
Ндм. висина180-1178 метара m
Координате45°45′06″ СГШ; 15°22′52″ ИГД / 45.7516812° СГШ; 15.3809916° ИГД / 45.7516812; 15.3809916 Координате: 45°45′06″ СГШ; 15°22′52″ ИГД / 45.7516812° СГШ; 15.3809916° ИГД / 45.7516812; 15.3809916
Географија
Парк природе Жумберак на мапи Хрватске
Парк природе Жумберак
Парк природе Жумберак
Државе Хрватска
ОбластЗагребачка жупанија Карловачка жупанија

Парк природе Жумберак је заштићено подручје које обухвата брдско подручје жумберачког и Самоборске горе, које се налази на око 30 километара југозападно од Загреба.

Карактеристике[уреди]

Парк је површине 350 километара квадратних. Већим делом налази се у Загребачкој жупанији а мањим делом захвата Карловачку жипанију.

Налази се на надморској висини 180-1178 метара. Највиши врх је Света Гера - 1178 метара и Јепатић - 879 метара, као највиши врх Самоборског горја.

У погледу геолошког састава превладавају доломити тријаске старости и кредне наслаге.

Парк приподе располаже са 337 извора, око 260 водотока и неколико водопада. Највећи водоток је речица Купчина дуга 20 километара, Слапница, Сушица, Градна и Брегана. [1]

Парком природе, Жуберак је проглашен 28. маја 1999. године.

Опис[уреди]

Жумберак чини и природну границу Хрватске са Словенијом.

Према геолошкој старости најстарије стене на подручју Парка датирају из периода палеозоика (пре више од 250 милиона година), а у грађи превладавају доломити тријаске старости, што је условило настанак крша који прекрива чак 90 посто површине. На овом подручју налазе се бројне површинске и дубинске увале, пећине и јаме.

Вегетацијски покров чине букове, мешане храстово-букове шуме које се смењују са ливадама и пашњацима насталим деловањем човека.

Титулу заштићеног подручја парку је помогло и његово богатство флоре и фауне. Шуме и травњаци су два главна екосистема у којима су настањене и неке од ретких и заштићених врста биљака и животиња.

Водно богатство такође је одлика овог простора, а огледа се кроз бројност извора и водотока.

Подручје је било насељено од праисторије до данашњих дана, о чему сведоче археолошка налазишта из различитих периода. Позната археолошког налазишта су: Будињак и Братељи, на подручју којем је заснован археолошки парк у коме се налазе остатци средњовјековних градова Тушчака, стари град Жумберка и Окића. Окић се сматра најстаријом племићком тврђавом у северозападној Хрватској. [2]

Биљни и животињски свет[уреди]

Биљни свет одликује се разнолиокошћу и обилује ретким заштићеним биљним врстама као сто су: ременик (лат. Daphne blagayana), меколисна веприна (лат. Ruscus hypoglossum), тридесетак врста каћуна , божиковина (лат. llex aquifolium), планински божур (лат. Paeonia mascula), хрватска перуника (лат. Iris croatica) и многим другима. [3]

Животињски свет је разнолик и богат. Чине га бројни велики и мали сисари, птице, водоземци, гмизавци, бескичмењаци и инсекти. Од већих грабљиваца издвојају се медведи, вукови, јастреби, по којем је и назван оближњи град Јастребарско. Од змија, забележен је пепељасти поскок, белоушка, смукуља, рибарица и риђовка.


Од ређих врста, издваја се пегави даждевњак (јез-лат|Iris croatica).

Знаменитости[уреди]

Насељен још од праисторијских дана овај крај изузетно је богат археолошким остацима.

  • Археолошки парк у Будињак - Стаза кнежева - дуга је 4,2 километара. Повезана је са гробљем у Будињаку, античким гробљем у селу Братељи и другим занимљивостима из културног и природног наслеђа овог краја.
  • Стари град Окић - средњовековни стари град недалеко од Самобора. Јединствен је по свом положају, високом степену очуваности и по значају који има с обзиром да његове структуре припадају романичком периоду. Заједно са околином чини парк шуму.
  • Стари град Жумберак - саграђен у романичко доба, у 13. веку.
  • Зидани пил - у близини места Жумберак и Новог града Жумберка. Пред њим су кажњавани разноврсни преступници крајишког доба.
  • Јама Јазовка - дубока кршка јама између Сошица и села Сопоте у којој је откривена масовна гробница жртава Другог светског рата.
  • Млинови - некада их је било више од 180, а данас их је тек неколико: млин на Сопотски слапу, Драганов млин на Каловки, Медвенов млин на Купчино и Јадеков млин у Боићу.
  • Самостан сестара Базилијанки - у насељу Сошице у самостану сестара Базилијанки, основаном 1939., налази се богата етнографска збирка с мноштвом вредних предмета који сведоче о руралном животу Жумберка у прошлости.
  • Жумберачки ускочки музеј - у Стојдрагу, етнографском збирком чува успомену на петсто годишњу традицију живота досељеника на подручје Жумберка.
  • Кањон Слапница - речица Слапница у свом типичном току за кршка подручја понире, отапа доломитне наслаге и дичи се двама слаповима, Изворишни део је заштићени предео.
  • Сопотски слап - слап горњег тока Купчино који се низ стену од 40 м у неколико каскада руши покрај тајанственог старог млина.
  • Света Гера - највиши врх Жумберачке горе и северозападне Хрватске, (1178 метара), са Капелом Светог Илије.
  • Света Петка у Будињаку - налази се у близини данашње римокатоличке цркве Светог Петронила, која је изграђена 1827. године, налазе се темељи старије грко-католичке Капеле Свете Петке, која је због дотрајалости срушена 1841. године.

Изглед капеле Свете Петке у потпуности је био непознат до археолошких истраживања која су спроведена 2006. године. Време њеног настанка је непознато.

  • Свети Ловро у Мрзлом Пољу - налази се педесетак метара од грко-католичке Цркве Свртог Петра и Павла у Мрзлом Пољу, где су сачувани темељи ранороманичке Цркве Свете Ловре. [4]

Референце[уреди]


Паркови природе Хрватске Застава Хрватске
Биоково | Копачки рит | Ластовско оточје | Лоњско поље | Медведница | Папук | Телашћица | Велебит | Вранско језеро | Учка | Жумберак–Самоборско горје
Парк природе Биоково Парк природе Копачки рит Парк природе Ластовско оточје Парк природе Медведница Парк природе Папук Парк природе Велебит Парк природе Жумберак–Самоборско горје