Парк природе Поњавица
| Парк природе Поњавица | |
|---|---|
IUCN категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж) | |
 Поњавица | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Панчево |
| Површина | 133,6384 ha |
| Основано | 1995. године |
| Управљачко тијело | 87,38% Србија; 12,62% приватна својина |
Парк природе Поњавица је заштићено природно добро на територији општине Панчево, између Омољице и Банатског Брестовца, на левој обали доњег тока реке Дунав. У Србији је законским прописима категорисано као парк природе. Разврстан је у III категорију природних добара. Природно добро је под заштитом државе од 1995. године Одлуком о заштити Парка природе "Поњавица" [1]. Влада Републике Србије је поверила управљање Парком природе јавном предузећу Тамиш - Дунав из Панчева.
Законски оквир[уреди | уреди извор]
Поступак заштите покренут је од стране Покрајинског Завода за заштиту природе који је 1991. године донео Решење о претходној заштити природног добра "Поњавица", док је Завод за заштиту природе Србије 1994. године објавио елеборат "Предлог за заштиту природног добра Поњавица као парк природе" којим је ово добро категорисало у III категорију као значајно природно добро, на основу чега је Скупштина Општине Панчево 1995. године донела "Одлуку о заштити парка природе Поњавица" и установљен је II степен заштите. Почевши од 2002. године стараоц над Парком природе "Поњавица" је ДВП "Тамиш-Дунав" из Панчева који је задужен за ревитализацију, санацију, рестаурацију и предлог даље заштите Парка. [2]
Географске и климатске одлике[уреди | уреди извор]
Парк природе Поњавица се налази у јужном Банату и територијално припада Аутономној покрајини Војводини - Граду Панчеву. Клима је умерно континентална са дугим и топлим летима, благим зимама и кратким пролећима. Од ветрова је најзаступљенија Кошава која може да дува на подручју Парка и до три недеље са олујним налетима. Током зимских периода северни и североисточни ветрови доносе дуготрајне кише а лети изненадне пљускове. Територија општине Панчево се сматра једном од најтоплијих подручја Војводине са просечном годишњом температуром од 12°C и са више од сто сунчаних дана током године, што је изузетно погодно за пољопривреду и туризам.
Амбијенталну одлику "Поњавице" карактерише јединственост сталне водене површине и контраст стрме леве и ниске десне обале које омеђује корито реке са мозаичним распоредом биљних заједница воденог, барско-мочварног и шумског типа вегетације. Посебан квалитет овом типу екосистема даје просторна смена шумског зеленила, жбунастих дрвећа и грмља, стабала воћкарица, као и непосредна близина два насеља и постојеће викенд зоне. Ова разноврсност представља потенцијал за развој туристичке понуде, посебно са рекреативног и едукативно-еколошког аспекта. [2]
Парк природе "Поњавица" се одликује контрастом обала у орографском смислу између стрме леве и ниске десне обале, које омеђују корито Поњавице. У геолошком погледу ради се о вишим положајима и одсецима лесне терасе Баната, односно заравњеним теренима алувијалне равни Дунава.
Дужина тока Поњавице у оквиру парка природе Поњавице је 7,2 km, а под заштитом је укупно 10 km тока. Површина заштићеног добра износи око 134 хектара, [3].
Према истраживањима квалитета животне средине спроведеним 2007. године, квалитет воде у реци одступа од II класе бонитета због присуства повећане количине амонијака и органских материја чиме је ситуација погоршана у односу на период проглашења заштићеног природног добра.
Живи свет[уреди | уреди извор]
Воду Поњавице карактерише хетерогени састав фитопланктонске заједнице. Присутне су све главне систематске групе. По броју таксона доминантан положај припада зеленим алгама.
Од зоонпланктона доминирају представници Rotatoria. Зообентос је разноврснији и доминирају Chironomidae. Бентофауна је јако сиромашна због присуства тешких метала. У водама су констатовани и фрагменти асоцијације Myriophyllo-Pontametum. Мочварни систем представљен је заједницом тршћака и високих шашева. Шумској вегетацији припадају деградиране заједнице беле врбе, тополе и др. Забележено је око 100 биљних врста [3].
Река Поњавица припада Црноморском сливу и у њој живи 20 врста риба које припадају фамилијама Esocidae, Cyprinidae и др.
Удружења[уреди | уреди извор]
У Србији постоје два удружења чије је деловање усмерено на заштиту и очување Парка природе Поњавица:
Види још[уреди | уреди извор]
- Поњавица (река)
