Пређи на садржај

Парламентарни избори на Косову 2014.

С Википедије, слободне енциклопедије
Избори за Скупштину Републике Косово 2014.
← 2010. 8. јун 2014. 2017. →
Странка Вођа % Мандати +/–
Демократска партија Косова Хашим Тачи 30.38%
57 / 120
Демократски савез Косова Иса Мустафа 25.24%
30 / 120
Покрет Самоопредељење Аљбин Курти 13.59%
16 / 120
Алијанса за будућност Косова Рамуш Харадинај 9.54%
11 / 120
Српска листа Александар Јаблановић 5.22%
9 / 120
Иницијатива за Косово Фатмир Лимај 5.15%
6 / 120
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.

Избори за Скупштину Републике Косово 2014. године били су избори за посланике у Скупштини самопроглашене Републике Косово,[а] који су одржани 8. јуна 2014. године, под надзором међународних чинилаца (УНМИК, ОЕБС, ЕУЛЕКС). Били су то други по реду скупштински избори од једностраног проглашења независности, односно пети од успостављања управе УНМИК на подручју Косова и Метохије. Расписани су након што је 8. маја распуштен дотадашњи скупштински сазив. Избори су одржани по систему отворених листи, што је значило да су бирачи у оквиру листе за коју су гласали могли да означе и кандидата коме дају свој глас, тако да су мандати које је та листа добила према укупном броју освојених гласова потом додељивани према редоследу њених кандидата који су добили највећи број гласова.[1][2]

Учешће Срба

[уреди | уреди извор]
Слободан Петровић, председник СЛС, изабран на листи ГИСЛ
Оливер Ивановић, председник ГИ "Слобода, демократија, правда", кандидат на листи ГИСЛ

Као и у свим претходним изборним циклусима, српски политички чиниоци нису имали јединствен став о учешћу на изборима. Поједине српске странке (ДСС, СПД) и организацје ("Привремена скупштина АП Косова и Метохије") позивале су на бојкот избора у знак протеста због тешког положаја српске зајенице на подручју Косова и Метохије, а резерве према изборном процесу имали су и поједини српски политички субјекти који су одлучили да учествују на изборима, али су током предизборне кампање привремено обуставили изборне радње због спорних одлука Централне изборне комисије у Приштини, тако да је коначна одлука о изласку на изборе донета уочи самог гласања.[3][4][5]

У изборни процес се укључило неколико странака и грађанских иницијатива које су представљале интересе косовско-метохијских Срба, међу којима је највише гласова добила Грађанска иницијатива Српска листа (ГИСЛ), која је била подржана од стране владајућих странака у Србији. Окосницу ГИСЛ чинила је Грађанска иницијатива Српска, којој су се придружиле Самостална либерална странка (СЛС) Слободана Петровића и Грађанска иницијатива "Слобода, демократија, правда" (ГИСДП) Оливера Ивановића, уз додатну подршку неких мањих српских странака и организација.[6]

Према коначним резултатима, ГИСЛ је освојила 38,199 гласова (5,22%) и девет мандата, који су према броју освојених гласова добили: Дејан Митић (8.914), Велимир Ракић (8,861), Славко Симић (8,586), Слободан Петровић (7,528), Саша Милосављевић са (7,189), Милка Вулетић (7,074), Милена Милићевић (7,056), Јасмина Живковић (6,324) и Јелена Бончић (6,311). Иако је на изборној листи ГИСЛ био осми по реду, Оливер Ивановић није добио посланички мандат пошто је освојио недовољан број гласова (2,212), а мандат није освојио ни Бранимир Стојановић, општински градоначелник Грачанице, иако је био први на листи ГИСЛ, освојивши свега 2,353 гласова. Прогресивна демократска странка освојила је 5,973 гласова (0,82%) и један мандат (Ненад Рашић).[7]

Без мандата је остала коалиција "Покрет за демократски просперитет" коју су чиниле Српска косовско-метохијска странка и Савез независних социјалдемократа Косова и Метохије. Иако су се уочи избора прикључиле изборној листи ГИСЛ, сопствене изборне листе са минималним бројем предложених кандидата задржале су две српске странке: Самостална либерална странка и Социјалдемократија, освојивши незнатан број гласова.[8]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]