Парламентарни избори у Мађарској 2022.

С Википедије, слободне енциклопедије
Парламентарни избори у Мађарској 2022.

← 2018. 3. април 2022. 2026. →

199 посланичких мандата Народне скупштине
100 мандати потребни за већину
  Прва странка Друга странка Трећа странка
  Orbán Viktor 2018 (cropped).jpg Márki-Zay Péter cropped.jpg Toroczkai László.png
Вођа Виктор Орбан Петер Марки-Заи Ласло Тороцкај
Странка Фидес Независни Покрет Наша отаџбина
Коалиција Фидес—КДНП Уједињени за Мађарску
Вођа од 17. маја 2003. 17. октобра 2021. 23. јуна 2018.
Последњи избори 133 мандата, 49,27% није постојала није постојала
Места пре Фидес 117, КДНП 16
Освојена места 135 56 7
Места промењено Раст 2 Пад 6 Раст 5
Бр. гласова 2.758.502 1.805.899 318.168
Проценат 53,29% 34,89% 6,15%

2022 Hungarian parliamentary election - Tentative results.png
Мапа са привременим резултатима избора

Председник Владе пре избора

Виктор Орбан
Фидес

Изабрани председник Владе

Виктор Орбан
Фидес

Парламентарни избори у Мађарској одржани су 3. априла 2022. на којима су изабрани посланици Народне скупштине, а истог дана је одржан и референдум.[1][2]

Актуелни председник Владе Мађарске Виктор Орбан прогласио је победу у недељу увече, а делимични резултати показују да његова странка Фидес води на изборима са великом разликом. Обраћајући се присталицама после делимичних резултата, Орбан је рекао: „Изборили смо тако велику победу да се то види са Месеца, али и из Брисела”.[3] Опозициони вођа Петер Марки-Заи признао је пораз убрзо после Орбановог говора.[4] Reuters ју је назвао „разарајућом победом”.[5]

Предвиђало се да ће избори бити ближи него претходних година, али је Фидес и даље имао предност од 5—6 процентних поена у анкетама које су претходиле гласању.[6] ОЕБС је распоредио пуну посматрачку мисију за гласање.[7] С обзиром да Орбан тражи четврти узастопни мандат на власти, прелиминарни резултати показују да је његова странка Фидес спремна да надмаши предвиђања анкета, задржи своју апсолутну већину и контролише 135 од 199 мандата у Скупштини, испред опозиционог савеза Уједињених за Мађарску, који је требао добио 56 мандата након што је пребројано 98% гласова.[8] Покрет Наша отаџбина је по први пут освојио мандат и то укупно 7.[9]

Позадина[уреди | уреди извор]

Измена Закона о избору народних посланика[уреди | уреди извор]

Закон о изборну народних посланика, према којем су одржана претходна два избора (2014, 2018), прецизирао је број кандидата у изборним јединицама које странка треба да се кандидује у целој земљи на 27, у најмање 9 округа.

Дана 15. децембра 2020. Народна скупштина, у којој су владајуће странке имале потребну 2/3 већину, гласала је за повећање услова на укупно 71 кандидата изборне јединице у најмање 14 округа и главном граду.[10][11]

Формирање заједничке опозиционе листе[уреди | уреди извор]

На локалним изборима 2019. на заједничким листама су учествовали Демократска коалиција, Јобик, LMP, МСП, Покрет Моментум, Дијалог и бројне друге странке или независни кандидати. То је омогућило опозиционим странкама да освоје већину у Генералној скупштини Будимпеште и у десет од 23 града са жупанијским правима.[12]

Дана 14. августа 2020, Демократска коалиција, Јобик, LMP, МСП, Покрет Моментум, МЛП,[13] НС[14] и Дијалог одлучили су да поднесу заједничке кандидате у свих 106 изборних јединица у Мађарској и покрену заједнички програм за изборе.[15]

Дана 15. новембра 2020, Демократска коалиција, Јобик, LMP, МСП, Покрет Моментум и Дијалог договорили су се да се кандидују са заједничким кандидатом за председника Владе, који ће бити изабран на предизборима. Очекивано је ће кандидат бити изабран до 23. октобра 2021. године.[16]

Демократска коалиција, Јобик, LMP, МСП, Покрет Моментум и Дијалог су 20. децембра 2020. одлучили да се заједно кандидују на заједничкој листи (за сада неименованој), учвршћујући свој изборни савез.[17][18] Вође одговарајућих странака потписали су и декларацију која садржи услове њихове сарадње („Принципи управљања Мађарском након 2022. године”). Опозициона коалиција је била веома идеолошки разнолика, нешто што су посматрачи описали као потенцијалну сметњу представљању јединственог фронта за пораз Орбана.[19]

Опозициони предизбори[уреди | уреди извор]

Опозициони предизбори одржани су у Мађарској, између 18—28. септембра 2021. (први круг) и 10—16. октобра 2021. (други круг), ради одабира кандидата за председника Владе Мађарске уз подршку опозиционих странака, како би се формирала коалиција за учествовање на парламентарним изборима у Мађарској 2022. године. Били су први предизбори широм земље у политичкој историји Мађарске.

Дана 17. октобра 2021. независни кандидат Петер Марки-Заи победио је у другом кругу опозиционих предизбора, поставши кандидат Уједињене опозиције на изборима за председника Владе. Странке су такође бирале заједничке кандидате за једночлане округе путем предизбора у првом кругу.[20]

Изборни систем[уреди | уреди извор]

199 посланика Народне скупштине бира се на два начина; 106 се бира у једночланим изборним јединицама путем гласања већинским изборним системом, док се преосталих 93 бира из једне националне изборне јединице углавном пропорционалним изборним системом, путем делимично компензационог система (хибрид паралелног гласања и мешовитих појединачних гласова). Изборни цензус је одређен на 5%, иако се подиже на 10% за коалиције две странке и 15% за коалиције три или више странака. Мандати се распоређују по Д’Онтовом систему.[21]

Од 2014. свака од јерменске, бугарске, хрватске, немачке, грчке, пољске, ромске, румунске, русинске, српске, словачке, словеначке и украјинске етничке мањине може да освоји једно од 93 мандата на партијским листама ако се региструје као посебна листа и дистигне смањену квоту од укупног броја гласова партијских листа.[22]

Исход[уреди | уреди извор]

Актуелни председник Владе Мађарске Виктор Орбан прогласио је победу у недељу увече, а делимични резултати показују да његова странка Фидес води на изборима са великом разликом. Обраћајући се присталицама после делимичних резултата, Орбан је рекао: „Изборили смо тако велику победу да се то види са Месеца, али и из Брисела”.[3] Опозициони вођа Петер Марки-Заи признао је пораз убрзо после Орбановог говора.[4] Reuters ју је назвао „разарајућом победом”.[5]

Предвиђало се да ће избори бити ближи него претходних година, али је Фидес и даље имао предност од 5—6 процентних поена у анкетама које су претходиле гласању.[6] ОЕБС је распоредио пуну посматрачку мисију за гласање.[7] С обзиром да Орбан тражи четврти узастопни мандат на власти, прелиминарни резултати показују да је његова странка Фидес спремна да надмаши предвиђања анкета, задржи своју апсолутну већину и контролише 135 од 199 мандата у Скупштини, испред опозиционе коалиције Уједињени за Мађарску, која је требала добио 56 мандата након што је пребројано 98% гласова.[8] Покрет Наша отаџбина је по први пут освојио мандат и то укупно 7.[9]

Орбану су честитали председник Русије Владимир Путин,[23] председник Чешке Милош Земан, Матео Салвини, вођа италијанске Северне лиге и бивши заменик председника Владе,[24] Хунор Келемен, вођа румунског ДСМР и заменик министра,[25] Најџел Фараж, бивши вођа Реформ УК за Брегзит,[26] Марин ле Пен, вођа француског Националног савеза[27] и шпанска политичка странка Вокс.[28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Megvan, mikor lesznek a 2022-es parlamenti választások”. Portfolio.hu (на језику: мађарски). Приступљено 2022-01-11. 
  2. ^ „Április 3-ára írta ki az országgyűlési választást Áder János”. telex (на језику: мађарски). 2022-01-11. Приступљено 2022-01-11. 
  3. ^ а б „Hungary's pro-Putin PM Orban claims victory in national vote”. AP NEWS (на језику: енглески). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  4. ^ а б Clinch, Matt (2022-04-03). „Prime Minister Viktor Orban declares victory in Hungary election”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-03. 
  5. ^ а б Komuves, Anita; Szakacs, Gergely (2022-04-03). „Orban on track for crushing victory as Ukraine war solidifies support”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-03. 
  6. ^ а б Clinch, Matt (2022-04-03). „Nationalist Viktor Orban declares victory in Hungary election”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-03. 
  7. ^ а б „OSCE Monitors Hungarian Elections Amid Voter Fraud Fears”. www.rferl.org. Приступљено 2022-04-03. 
  8. ^ а б „Viktor Orbán declares victory in Hungarian general election | Hungary | The Guardian”. The Guardian. 3. 4. 2022. Приступљено 2022-04-03. 
  9. ^ а б „Toroczkai Hails Far-right Mi Hazánk's Entry to Parliament”. Hungary Today (на језику: енглески). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-04. 
  10. ^ „2011. évi CCIII. törvény az országgyűlési képviselők választásáról” [Act CCIII. of 2011. on the election of members of the National Assembly] (на језику: мађарски). 
  11. ^ „Megszavazták a választási törvény és az alaptörvény módosítását is” (на језику: мађарски). 
  12. ^ „Helyi önkormányzati választás 2019 - Nemzeti Választási Iroda”. www.valasztas.hu. Приступљено 2019-10-15. 
  13. ^ „Liberálisok: Az ellenzéknek most nem szabad széthúznia” [Liberals: The opposition must not pull apart now] (на језику: мађарски). ATV. 14. 8. 2020. 
  14. ^ „KÖZLEMÉNY”. Facebook (на језику: Hungarian). 14. 8. 2020. 
  15. ^ „Opposition to Field Joint Candidates in All Constituencies in 2022”. 14. 8. 2020. 
  16. ^ Közös miniszterelnök-jelöltet állítanak az ellenzéki pártok 2022-re, telex.hu (in Hungarian)
  17. ^ „Megszületett a teljes ellenzéki összefogás”. hvg.hu (на језику: мађарски). 2020-12-20. Приступљено 2020-12-23. 
  18. ^ Bayer, Lili (2020-12-20). „Hungarian opposition unites in bid to unseat Viktor Orbán”. POLITICO (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-23. 
  19. ^ Bayer, Lili (26. 7. 2021). „Inside the Hungarian campaign to beat Viktor Orbán”. Politico. Приступљено 31. 7. 2021. 
  20. ^ Bayer, Lili (17. 10. 2021). „Conservative wins Hungarian opposition race to face Orbán in 2022”. Politico. 
  21. ^ Electoral system IPU
  22. ^ Nemzeti Választási Iroda National Election Office
  23. ^ „Vladimir Putin Congratulates Viktor Orbán on Election Victory”. hungarytoday.hu. 4. 4. 2022. Приступљено 4. 4. 2022. 
  24. ^ „Salvini First to Hail Orbán Win”. hungarytoday.hu. 4. 4. 2022. Приступљено 4. 4. 2022. 
  25. ^ Hunor Kelemen m.facebook.com 'Congratulations...' (in Hungarian) accessed 4 April 2022
  26. ^ https://twitter.com/Nigel_Farage/status/1510881124297367553
  27. ^ https://www.facebook.com/MarineLePen/posts/523621595799415
  28. ^ „twitter.com/vox_es/status/1510741887887499264”. Twitter (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-04. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]