Пређи на садржај

Избори скупштинара 1829–1830 за Велику народну скупштину у Крагујевцу

С Википедије, слободне енциклопедије

Избор скупштинара за Велику народну скупштину у Крагујевцу, је најстарији забележени избор учесника Скупштине директно од стране народа у Србији.

Српски кнез Милош Обреновић је 15. и 17.новембра 1829. издао наредбу да се изврши избор скупштинара у целој земљи, који би присуствовали Великој народној скупштину у Крагујевцу. То је прва народна скупштина на којој су присуствовали скупштинари које је изабрао сам народ. Избор није вршен у целој земљи истога дана, већ према томе како је која нахија могла да га изврши, али је било одређено да се мора обавити најкасније неколико дана пред саму скупштину. Дан избора одређивале су саме нахијске старешине.

Велика народна скупштина у Крагујевцу одржана је 24 — 28. јануара 1830, коју је кнез Милош сазвао ради објаве Хатишерифа из 1830.

Три или четири мала села послала су по једног изасланика, средња села по једног, а већа села и паланке и више од једног. Само је Београд послао шесторицу изасланика. Изабраници су добијали од својих бирача нарочито писмено пуномоћство, које је оверавао и печатом потврђивао кнежински старешина.[1]

Пуномоћја

[уреди | уреди извор]

Изабрани скупштинари су од својих бирача добијали нарочито писмено пуномоћје, које је оверавао и печатом потврђивао кнежински старешина.

Једно такво пуномоћје, дато y Чачку, гласи овако:

- ПОЛНОМОШЧИЕ -

На виcочајше позвание, да свако село за себе изабере посланика к предстојећој главној Скупштини, изабралисмо ми доле потписани сељани Села Лознице, Атенице, Кулиноваца, Дрвара, Видове, Придворице и Бјелине, согласно између нас, кмета Илију Лазовића из Лознице, којег шаљући на Скупшпину у Крагуевац ополномошчавамо да он за нас на Скупштини говори, и одговара, и што год он рекне, на то и ми сви пристајемо, и за нас и за наше потомство; и готови смо на исто и заклетву нашу положити, како ћемо и ми и потомство наше све оно вјечно и непоколебимо набљудавати и держати.

Дано у Чачку, 7-го јануарија 1830 года.

Потпис главни сељана: Јован Палалић Петар Васић Риста Паић сви из Лознице; Стеван Мишанчић из Атенице; Ђока Војновић из Атенице; Миша Рошић из Атенице; Панто Бугарчић из Кулиноваца; Тодор Равајловић Јован Ђамадановић из Дрвара; Милосав Врцаловић Милутада Сандић Лука Милосављевић из Видове; Миливоје Димитријевић Јован Марић из Придворице; Радисав Пушелић Петар Ерић из Бијелине.

све проче за нас и сељане наше

Издано предамному,

(печат)

Милосавом Перунчићем.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Живојин П. Ристић, Изборни закони Србије, 1935.