Пређи на садржај

Парламентарни избори у Србији 2026.

С Википедије, слободне енциклопедије
Парламентарни избори
у Србији 2026.
← 2023. 25. октобар 2026.
Свих 250 посланичких места Народне скупштине
126 мандата потребно за већину
Странка Вођа Тренутно мандата
СНСДС Александар Вучић[н. 1] 110
ДС и др.[н. 2] Срђан Миливојевић 16
СПС—Зелени Ивица Дачић 12
НПС—НЛС Мирослав Алексић 12
ССП Драган Ђилас 12
НАДА Милош Јовановић 10
ЗЛФ Радомир Лазовић 10
СРЦЕ Здравко Понош 8
МИ—ГН Бранко Павловић 6
ПСГ—СДАС—ПДД Павле Грбовић 6
ПУПС—СП Милан Кркобабић 6
СВМ Балинт Пастор 6
СДПС Југ Радивојевић 6
МИ—СН Бранимир Несторовић 5
ЈС нема 5
ЕУ Александар Јовановић Ћута 5
РП—РС—УСС Жељко Веселиновић 5
ЗС—ПС Бојан Торбица 5
Независни – 5
  1. ^ Милош Вучевић је председник, а Александар Вучић де факто лидер.
  2. ^ Посланичка група Посланици уз студенте: за контролу избора формирана у авг. 2026.
Тренутни Председник Владе
Ђуро Мацут
Независан (НПЗД)

Парламентарни избори у Србији 2026. биће одржани 25. октобра и представљаће 15. изборе за Народну скупштину Србије од увођења вишестраначког система 1990. године. Избори су ванредни јер је редовне изборе требало одржати до краја 2027. године.

До ванредних избора дошло је услед протеста због пада надстрешнице железничке станице Нови Сад, који су почели у новембру 2024. године. Студенти у блокади, који су на челу протеста, од маја 2025. године захтевају ванредне парламентарне изборе. Председник Србије Александар Вучић је поводом тог захтева изјављивао да би избори могли бити одржани раније, заједно са следећим председничким изборима. На образложени предлог Владе, Вучић је 9. септембра 2026. распустио четрнаести сазив Народне скупштине и расписао изборе за 25. октобар, чиме је званично почела изборна кампања.

Највећа специфичност ових избора је то што се као главни конкурент дугогодишњој владајућој Српској напредној странци (СНС) наводи Студентска листа, коју су саставили студенти у блокади. На самој листи нема студената, већ нестраначких личности које су студенти изабрали.

Опозиционе странке нису успеле да формирају јединствен фронт. Део њих излази на изборе са идеолошким савезницима, у коалицијама „Европска Србија” и „Аутентична десница”, док је већи број странака одустао од учешћа и позвао своје бираче да гласају за Студентску листу, коју истраживања јавног мњења виде као водећу опозициону снагу.

Највећи традиционални коалициони партнер СНС-а, Социјалистичка партија Србије, наступа у сопственој коалицији са Јединственом Србијом, Зеленима Србије и Социјалдемократском партијом Србије. СНС наступа са више мањих странака на листи „Александар Вучић – Уједињена Србија”, коју предводи Александар Вучић као кандидат за председника Владе.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Претходни парламентарни избори у Србији одржани су 17. децембра 2023. године, такође као ванредни избори.[1] Избори су резултирали победом изборне коалиције Александар Вучић — Србија не сме да стане, предвођене СНС-ом, која је освојила већину места у Народној скупштини Србије, 129 од укупно 250. Друго место заузела је Србија против насиља (СПН), широка коалиција опозиционих странака, која је освојила укупно 65 места. Изборна коалиција коју је предводила Социјалистичка партија Србије (СПС) освојила је 18 места, што је био њен најгори резултат од парламентарних избора 2007. године.[2] Цензус од 3% прешле су још опозициона коалиција НАДА, са 13 посланичких места, и покрет МИ — Глас из народа, такође са 13 места, који се убрзо поделио на Ми — Глас из народа Бранка Павловића и Ми — Снага народа Бранимира Несторовића. Преосталих 12 места освојиле су странке националних мањина.

Према невладиним и посматрачким организацијама, дан избора је обележен изборним махинацијама и неправилностима попут куповине гласова и бугарског воза.[3][4] Након избора, протести су се одржавали до 30. децембра, а организатори, укључујући СПН, позивали су на поништавање резултата.[5][6] Усред протеста дошло је до нереда након неуспешног покушаја одборника опозиције да уђу у зграду Скупштине града Београда.[7] Након вишемесечних преговора, СНС је са СПС-ом и странкама мањина 2. маја формирао нову владу, са Милошем Вучевићем, председником СНС-а, као премијером.[8]

Резултати претходних избора 2023.

[уреди | уреди извор]

У доњој табели наведене су политичке странке и коалиције изабране у Народну скупштину након парламентарних избора 2023. године.[9] Коначни резултати су објављени 3. јануара 2024. године.[10][11][12]

Назив Главна идеологија Политичка позиција Лидер(и) Резултат из 2023.
Гласови (%) Мандата
Србија не сме да стане популизам[13] велики шатор[14] Милош Вучевић 46,75%
129 / 250
Србија против насиља проевропеизам, антикорупција центар Мирослав Алексић, Мариника Тепић 23,66%
65 / 250
СПС — ЈС — Зелени популизам[15] леви центар (номинално)[н. 1] Ивица Дачић 6,55%
18 / 250
Национална демократска алтернатива национални конзервативизам, монархизам десница Милош Јовановић 5,02%
13 / 250
Ми – Глас из народа антиатлантизам, евроазијство десница колективно вођство 4,69%
13 / 250
Савез војвођанских Мађара интереси националних мањина Балинт Пастор 1,74%
6 / 250
СПП — ДСХВ Усаме Зукорлић 0,76%
2 / 250
СДА Санџака Сулејман Угљанин 0,52%
2 / 250
Политичка борба Албанаца се наставља Шаип Камбери 0,35%
1 / 250
РС — НКПЈ Слободан Николић 0,39%
1 / 250
Извор: Републички завод за статистику[9]
  1. ^ СПС се формално одређује као социјалдемократска странка „оријентисана ка социјализму”,[16] али је аналитичари описују као прагматичну и популистичку странку без јасне идеологије, блиску Српској напредној странци.[15]

Посланичке групе

[уреди | уреди извор]

Четрнаести сазив Народне скупштине одржао је конститутивну седницу 6. фебруара 2024. године, на којој је формализован састав парламента.[17] Ана Брнабић из СНС-а изабрана је за председницу Народне скупштине 19. марта, док су Сандра Божић (СНС), Марина Рагуш (СНС), Снежана Пауновић (СПС), Елвира Ковач (Савез војвођанских Мађара, СВМ), Един Ђерлек (Странка правде и помирења, СПП) и Јован Јањић (Ми — Глас народа, МИ–ГИН) изабрани за потпредседнике.[18] Божић је остала потпредседница до маја 2024. године, када је постала потпредседница владе Војводине.[19][20] Невена Ђурић је изабрана за потпредседницу у марту 2025. године,[21] а Дуња Симоновић Братић (СПС) је у јуну 2025. заменила Снежану Пауновић, која је ушла у Владу.[22]

У августу 2026. године, Демократска странка је своју посланичку групу преименовала у „Посланици уз студенте — за контролу избора”. Групи су приступили посланици других странака и независни посланици, чиме се њен број удвостручио на 16. Циљ је био да се обезбеди више места у сталним саставима бирачких одбора, која је група ставила на располагање Студентској листи.[23] Доња табела приказује посланичке групе у тренутку распуштања Скупштине, 9. септембра 2026.[24]

Посланичка група Партије које чине посланичку групу Посланици
Мандати Укупно

Александар Вучић — Србија не сме да стане
СНС 105 110

СПО 2

СНП 1

НСС 1
ССД 1

Ивица Дачић — Социјалистичка партија Србије (СПС)
СПС 11 12

Зелени 1

Народни покрет Србије — Ново лице Србије
НПС 10 12

НЛС 2

Странка слободе и правде
ССП 12 12

Нови ДСС и Монархисти — НАДА
НДСС 7 10
Монархисти—ПКС 3

Зелено-леви фронт — Не давимо Београд
ЗЛФ 10 10

Посланици уз студенте — за контролу избора
ДС 8 16

ПОКС 3

Остали и независни 5

Србија центар — СРЦЕ
СРЦЕ 8 8

Ми — Глас из народа
МИ–ГИН 6 6

ПСГ–СДА Санџака–ПДД
ПСГ 3 6

СДАС 2

ПДД 1

ПУПС — Солидарност и правда
ПУПС 6 6

Савез војвођанских Мађара
СВМ 6 6

Социјалдемократска партија Србије
СДПС 6 6

Драган Марковић Палма — Јединствена Србија
ЈС 5 5

Еколошки устанак
ЕУ 5 5

Ми — Снага народа проф др Бранимир Несторовић
МИ–СН 5 5

Радничка партија — Руска странка — Уједињена сељачка странка
РП 3 5

РС 1

УСС 1

Здрава Србија — Покрет социјалиста
ЗС 2 5

ПС 2

СНП 1

Посланици који нису чланови ниједне групе
СПП 2 5
СМС 1

Независни 2
Укупно 250

Студентски протести

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Протести против корупције у Србији 2024—2026.
Demonstrators on the Slavija Square in Belgrade
Од 2024. године у Србији се организују протести које предводе студенти, а један од њихових захтева је расписивање ванредних парламентарних избора.

Након урушавања надстрешнице железничке станице Нови Сад у новембру 2024. године, у којем је живот изгубило 16 особа, министри Горан Весић и Томислав Момировић поднели су оставке на своје функције.[25][26] Њихову оставку је Народна скупштина прихватила 25. новембра.[27] Протести због урушавања надстрешнице, праћени оптужбама да је несрећи допринела корупција, почели су такође у новембру 2024. године. Предводили су их студенти државних универзитета, који су блокирали рад својих факултета и поставили захтеве властима. Један од захтева било је објављивање комплетне документације о реконструкцији станице, завршеној неколико месеци пре несреће.[28]

Након што је група студентских активиста физички нападнута у Новом Саду од стране особа из просторија СНС-а, Милош Вучевић је 28. јануара објавио оставку на место премијера.[29] Његову оставку је Народна скупштина потврдила 19. марта.[30] Због политичких тензија изазваних масовним и готово свакодневним протестима под вођством студената у блокади, парламентарна опозиција је предлагала прелазну владу, док су се из студентског покрета чули захтеви за експертском владом без СНС-а. Председник Србије је рекао да „нико неће доћи на власт у Србији без избора”, а скупштинска већина је 16. априла 2025. за новог премијера изабрала нестраначку личност, др Ђуру Мацута.[31][32] Након избора нове владе, пленуми студената у блокади разматрали су даље кораке и преовладао је став да треба захтевати ванредне парламентарне изборе. Тај захтев је објављен 5. маја 2025. године, уз најаву да ће студенти на изборима учествовати самостално, без опозиционих странака, преко сопствене студентске листе.[33] Студенти су већ тада у јавности виђени као највећа опозициона снага у земљи.

Тактика око датума избора

[уреди | уреди извор]

Према закону, следећи парламентарни избори требало би да се одрже до 31. децембра 2027. године.[34] С обзиром на датум (последњи дан године), избори би могли бити заказани раније.[35] Уједно, у мају 2027. истицао је други мандат председника Србије Александра Вучића, те се и избори за председника морају одржати почетком 2027. године. Вучић је 2024. године најавио да ће се следећи парламентарни и председнички избори одржати истог датума 2027. године, чиме би били одржани општи избори.[36] Милош Вучевић, председник СНС-а, такође је истакао да се избори неће одржати пре 2027. године.[37] Међутим, Дарко Глишић, председник Извршног одбора СНС-а, рекао је да и даље постоји могућност ранијег одржавања парламентарних избора упркос томе што је план Владе да заврши цео четворогодишњи мандат.[38][39] Политички аналитичар Драгомир Анђелковић тврдио је да ће се следећи парламентарни избори одржати тек након Експа 2027 и проширења пројекта Београд на води, два капитална пројекта актуелне власти.[40]

Током студентских антикорупцијских протеста, Вучић и Вучевић су предложили одржавање ванредних избора као одговор на позив опозиције за формирање прелазне владе.[41][42] Након Вучевићеве оставке, сугерисано је да ће бити расписани ванредни избори или да ће бити формирана нова влада.[43][44] У марту 2025. године, Вучић је предложио одржавање избора 1. или 8. јуна ако нова влада не буде формирана до 18. априла.[45] Међутим, Вучић је почетком априла номиновао Ђуру Мацута за Вучевићевог наследника,[46] који је наследио Вучевића на месту премијера 16. априла.[31] У децембру 2025. године, Вучић је предложио да се избори могу одржати у мају или децембру 2026. године,[47] док је почев од 2026. године предлагао да се могу одржати током јесени.[48]

Блумберг Адрија је известио да Вучић разматра одржавање избора пре марта 2027. године.[49] У априлу 2026. године, Вучић је предложио да се парламентарни избори одрже до Видовдана (28. јуна).[50] Затим је одржао консултације са разним политичким странкама о превременим изборима, укључујући Покрет социјалиста (ПС), Савез војвођанских Мађара (СВМ), Странку правде и помирења (СПП),[51] Партију уједињених пензионера Србије (ПУПС), Ми — Глас народа (МИ–ГиН),[52] Социјалистичку партија Србије (СПС), Демократски савез Хрвата у Војводини, Социјалдемократску партију Србије,[53] Српску напредну странку (СНС) и Уједињене синдикате Србије „Слога”.[54] Опозиционе странке су одбиле да учествују у консултацијама.[55] Александар Вулин из ПС-а,[56] Балинт Пастор из СВМ-а,[57] и Бранко Павловић из МИ–ГиН-а рекли су да се противе превременим изборима,[58] док је Усаме Зукорлић из СПП-а рекао да је његова странка спремна за превремене изборе.[59] ПУПС и СДПС изразили су забринутост због тренутне политичке атмосфере,[60][61] док је Вучевић из СНС-а рекао да је његова странка „увек спремна за изборе”.[62] Вучић се касније консултовао са Јединственом Србијом (ЈС), Зеленима Србије, Руском странком (РС), Народном странком, Алтернативом за промене, Уједињеном сељачком странком (УСС),[63] Покретом Снага Србије, Српским покретом обнове и Српском радикалном странком.[64]

На скупу присталица крајем јуна 2026. године, Вучић је рекао да ће поднети оставку на место председника државе како би скратио свој мандат и повезао парламентарне и председничке изборе,[65] али је накнадно прецизирао да ће се најпре одржати парламентарни, а тек потом председнички избори.[тражи се извор]

У другој половини августа 2026. године, у време када су протестне активности знатно смањене, Вучић је као могуће датуме избора навео 18. или 25. октобар 2026. године.[тражи се извор]

Влада Ђуре Мацута је 7. септембра 2026. упутила председнику образложени предлог да распусти Народну скупштину, „уважавајући чињеницу да су у делу јавности присутни захтеви за расписивање нових, ванредних избора за народне посланике”. У образложењу се наводи да би „одржавање нових парламентарних избора у тим околностима обезбедило виши степен демократичности, смањење тензија које се стварају између супротстављених опција у друштву, одбацивање искључивости и говора мржње и афирмисање права на слободно изношење мишљења и ставова о одређеним политичким, економским и другим питањима, укључујући и даљу афирмацију европских вредности”.[66] Вучић је 9. септембра потписао указ о распуштању Скупштине и расписао изборе за 25. октобар 2026. године.[67]

Препоруке ОДИХР из 2024.

[уреди | уреди извор]

Као одговор на изборе за Скупштину града Београда 2024. године, ОЕБС-ова Канцеларија за демократске институције и људска права (ОДИХР, енгл. Office for Democratic Institutions and Human Rights) објавила је још један извештај у којем је закључила да су избори поново обележени неправилностима.[68] Представници ОДИХР-а су се даље састали са министарком Јеленом Жарић Ковачевић и представницима РИК-а у септембру 2024. године.[69][70] Представници опозиционих странака бојкотовали су јавну расправу Одбора за уставна питања и законодавство у јануару 2025. године, где су представљени амандмани на Закон о јединственом бирачком списку, наводећи опструкцију владе да побољша изборне услове и бирачки списак.[71][72]

У мају 2026. године, Народна скупштина је усвојила измене неколико изборних закона, назване Петрашиновићеви закони,[73] који су били наведени у препорукама ОДИХР-а објављеним након парламентарних избора 2023. године. Опозиција и невладине организације критиковале су измене као недовољне, док их је Европска комисија поздравила.[тражи се извор] Измене су, између осталог, омогућиле бирачу да потписом подржи више изборних листа. ОДИХР је коментарисао усвајање закона, напомињући да главни предлози који су препоручени пре неколико година још увек нису размотрени.[74] Исто је оценила и Злата Ђорђевић, директорка НВО Транспарентност Србија.[75] Председница Народне скупштине Ана Брнабић је, међутим, тврдила да је Влада усвојила преко 70% препорука ОДИХР-а.[76]

Изборни систем

[уреди | уреди извор]

Укупно 250 посланика Народне скупштине бира се пропорционалним системом са затворених листа, у јединственој изборној јединици.[77][78] Грађани са правом гласа гласају за прихваћене и објављене изборне листе, на којима се налазе кандидати за народне посланике. На једној изборној листи може бити највише 250 кандидата.

Изборну листу може поднети регистрована политичка странка, коалиција политичких странака или група грађана.[78] Да би се поднела изборна листа, мора се прикупити најмање 10.000 важећих оверених потписа, док странке етничких мањина треба да прикупе само 5.000 потписа да би се квалификовале на гласачком листићу.[78][79] Најмање 40% кандидата на изборним листама морају бити жене.[80] Изборну листу подноси њен изабрани представник или представници. Изборна листа може бити одбијена, након чега они који су је поднели могу да отклоне недостатке у року од 48 сати, или оборена, ако лице није овлашћено да номинује кандидате. Назив и датум избора, имена изборних листа и њихових представника, као и информације о начину гласања налазе се само на гласачком листићу.[81] Гласа се заокруживањем редног броја само једне изборне листе.

Републичка изборна комисија (РИК), локалне изборне комисије и бирачки одбори надгледају изборе.[81] Мандати се распоређују коришћењем Д’Онтове методе са изборним прагом (цензусом) од 3% свих важећих гласова, док се овај цензус укида за странке етничких мањина.[77][82] Мандати се распоређују дељењем укупног броја гласова које је добила изборна листа, која учествује у расподели мандата, бројевима од 1 до 250. Највећих 250 количника представљају мандате које добија изборна листа која учествује у расподели. Ако две или више изборних листа добију исте количнике на основу којих се распоређује мандат, тај мандат добија изборна листа која је добила већи број гласова.[81] За листе етничких мањина постоји природни праг, што значи да мора победити барем у једном кораку Д'Онтове расподеле. Ради веће правичности, од 2020. године, мањинским листама се освојени гласови увећавају за 35%. Посланичка места се додељују кандидатима са изборних листа према њиховом редоследу, почевши од првог кандидата са изборне листе.[78]

Редовне парламентарне изборе расписује председник Србије, који такође мора да објави њихов датум и распусти Народну скупштину у том процесу.[78][81] Ванредне парламентарне изборе председник Србије расписује на образложени предлог Владе Србије. Избори се морају расписати најмање 45, а највише 60 дана пре дана гласања.[83]

Да би гласало, лице мора бити држављанин и становник Србије и имати најмање 18 година.[34] Најмање пет дана пре избора, грађани се обавештавају о изборима; односно добијају информације о дану и времену избора и адреси бирачког места где могу гласати.[78] Гласа се на оном изборном месту где је бирач уписан у бирачки списак. Они који живе у иностранству могу гласати у дипломатским представништвима, уз претходно уписивање у бирачки списак на том бирачком месту.[77] Лица на издржавању казне затвора гласају у казнено-поправним установама. Бирачи који због старости, болести или инвалидитета не могу да дођу на бирачко место могу гласати код куће, ако се претходно јаве бирачком одбору; чланови одбора им на дан избора доносе гласачки материјал.[84]

Изборна тишина почиње два дана пре дана гласања и траје до затварања свих бирачких места.[85] Бирачка места се отварају у 7.00 (UTC+1), а затварају у 20.00, мада ако се бирачко место отвори касније од 7.00, гласање се продужава за време за које је отварање бирачког места било одложено.[81][84]

Гласање из иностранства

[уреди | уреди извор]

Гласачко место у иностранству се фомира уколико има пријављених најмање 100 бирача у једној области. Пријаве се шаљу дипломатским представништвима Србије. Током одређивања гласачких места за парламенатарне изборе 2026, било је негодовања да су амбасаде одбијале захтеве за пријављивање за гласање, давале нејасне или непотпуне информације или бираче уопште нису обавештавале о статусу њихових захтева. Овакви случајеви су забележени у Немачкој, Кипру, Кини, Уједињеном Краљевству, УАЕ, Италији, Индонезији, Сингапуру, Чешкој, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Белгији, Румунији, Словенији, Француској, Ирској, Швајцарској и Шпанији.[86][87]

На предлог Министарства спољних послова (МСП), Републичка изборна комисија (РИК) је донела одлуку да се број бирачких места у иностранству повећа на 93 са 81, колико их је било на претходним изборима. Представници Студентске листе су сматрали да је тај број недовољан, с обзиром да се за гласање у иностранству пријавило три пута више бирача него за прошле изборе, те да је до неких бирачких места (САД или Аустралија) потребно путовати више стотина километара, а критиковано је и затварање појединих бирачких места која су постојала на ранијим изборима.[88][89] РИК је такође донео одлуку да се мора гласати по српском времену, што значи да ће бирачи у наудаљенијим деловима света попут Аустралије гласати између 17 ч. 25. октобра и 6 ч. 26. октобра, или у случају Бразила између 3 ч. и 16 ч. на 25. октобар.[89]

Промене на политичкој сцени од претходних избора

[уреди | уреди извор]

Владине странке

[уреди | уреди извор]

Након претходних избора 2023. године, Милош Вучевић (СНС) најавио је да ће се идеја о Покрету за народ и државу (ПЗНД) наставити разматрати за следеће парламентарне изборе.[90] СНС је у априлу 2024. формирао заједнички савез под називом Србија сутра за локалне изборе у јуну исте године. Поред сталних мањих партнерских партија, ова листа је укључивала и чланове владине коалиције Социјалистичку партију Србије (СПС) и Савез војвођанских Мађара (СВМ), као и десно оријентисане непарламентарне странке Српску странку Заветници (ССЗ) и Српску радикалну странку (СРС).[91] Вучевић је рекао да је формирањем листе, ПЗНД ефикасно формализован.[92] Међутим, Вучић је у децембру 2024. године најавио да ће овај покрет бити формиран у марту 2025. године.[93] Скуп који је промовисао покрет одржан је 24. јануара 2025. године.[94] ПЗНД је регистрован 28. марта, а своје прве канцеларије је отворио у септембру 2025. године.[95][96] Истог месеца, у интервјуу за Инсајдер, министар Демо Бериша је наговестио да би ПЗНД могао да учествује на следећим парламентарним изборима.[97]

Радослав Милојичић Кена, председник Српске левице, прешао је у јуну 2024. у СНС.[98] Драган Марковић, председник Јединствене Србије и њене посланичке групе, преминуо је 22. новембра 2024. године.[99] Игор Брауновић, који је изабран на листи СПС-а 2023. године, напустио је СПС и њену посланичку групу у фебруару 2025. године, наводећи неслагања по питањима као што су рударство литијума и протести против корупције.[100]

У октобру 2024. године, Жељко Веселиновић и Ђорђо Ђорђић напустили су посланичку групу опозиционе Странке слободе и правде (ССП).[101] Након њих, 19. новембра су им се придружиле Соња Пернат и Ирена Живковић, изјавивши да ССП ради исто што и СНС.[102] Три дана касније, формирали су посланичку групу Покрет радника Слога — Да се струка пита.[103] Лидер синдиката Слога Жељко Веселиновић такође је најавио формирање нове Радничке партије (РП).[102] Почели су да прикупљају потписе за формирање странке у децембру 2024. године.[104] Као одговор на консултације са председником Србије Александром Вучићем, на које се посланичка група Слога — Да се струка пита одазвала у априлу 2026. године, два посланика су најавила да ће напустити групу када Скупштина буде заседала.[105] Веселиновић је убрзо потом са посланицима провладиних РС и УСС формирао групу „Радничка партија — Руска странка — Уједињена сељачка странка”.[106] У мају је РП регистрована[107] и најавила учешће на изборима.[108] РП је касније приступила листи „Александар Вучић — Уједињена Србија”.

На скупу у јуну 2026. године, Александар Вучић је најавио да ће изборна листа СНС-а носити назив Уједињена Србија.[109]

У августу 2026. године, Ивица Дачић, председник СПС-а, најавио је да ће СПС на изборе изаћи са својим традиционалним партнерима, без СНС-а, али да после избора неће правити коалицију са Студентском листом, већ планира наставак сарадње са СНС-ом.[110]

Опозиционе странке

[уреди | уреди извор]

Коалиција Србија против насиља (СПН) престала је да постоји у априлу 2024. године због спора између њених странака о томе да ли треба бојкотовати изборе за Скупштину града Београда 2024. године.[111] ССП, Србија центар (СРЦЕ) и Заједно су се одлучили за бојкот избора, док су остале странке коалиције СПН учествовале под слоганом Бирамо борбу.[112] До раскола између ССП-а и Покрета слободних грађана (ПСГ) дошло је у Народној скупштини у априлу 2024. године. Три посланика ПСГ-а напустила су заједничку групу ССП–ПСГ; у септембру 2024. формирали су групу са СДА Санџака и ПДД.[113] ССП је формирао сопствену посланичку групу.[114]

Након оставке премијера Милоша Вучевића крајем јануара 2025, бивши чланови коалиције СПН-а и покрета НАДА представили су план о формирању прелазне владе. На конференцији за новинаре 20. марта 2025. године, Биљана Ђорђевић, копредседница Зелено-левог фронта, рекла је да би према њиховом плану, прелазна влада испунила студентске захтеве, организовала слободне и фер изборе и ревидирала бирачки списак.[115][116] Друге опозиционе странке имале су опречне ставове о прелазној влади.

Демократска странка (ДС) је изабрала свог новог председника, Срђана Миливојевића, 14. децембра 2024. године.[117] Миливојевић је потом покренуо окупљање странака које су настале из ДС-а. Странка Заједно спојила се са ДС-ом 27. децембра.[118][119]

МИ–ГИН је такође претрпео поделу 2024. године, када су Бранимир Несторовић и један део сарадника формирали Ми – Снага народа.[120] МИ–ГИН је остао са седам посланика, а МИ–СН са шест, од којих је два изгубио у јулу и децембру 2024. године.[121][122] У марту 2026. године, још један посланик МИ-СН, Александар Павић, напустио је покрет због неслагања са Несторовићем.[123]

Коалиција Национална демократска алтернатива (НАДА) коју предводи Милош Јовановић, председник Новог ДСС-а, најавила је учешће на изборима.[124] Јовановић је предложио да на изборе изађу три опозиционе листе: национално оријентисана, проевропска и студентска.[125] У априлу 2026. године, Мирослав Алексић, председник Народног покрета Србије, и Милош Парандиловић, председник Новог лица Србије, предложили су да студенти и опозиционе странке учествују на заједничкој изборној листи.[126][127]

У јуну 2026. године, ССП, СРЦЕ и ПСГ су формирали коалицију Платформа за европску Србију.[128] Драган Ђилас, председник ССП-а, најавио је њихово учешће на парламентарним изборима,[129] али је такође рекао да ће сарађивати са Студентском листом.[130] ПСГ је у септембру одустао од учешћа, а ССП и СРЦЕ су 9. септембра са покретом Солидарност Горана Јешића најавили заједничку листу Европска Србија.[131]

Студенти

[уреди | уреди извор]

Протести против корупције који трају од 2024. до 2026. године изнедрили су студенте у блокади као највећу политичку снагу поред власти. Пошто њихови захтеви нису испуњени, студенти су 5. маја 2025. затражили ванредне парламентарне изборе и најавили да ће на њима имати сопствену листу (Студентска листа). На листи нема студената, већ јавних личности које су студенти изабрали, а да би се оградили од етаблираних опозиционих странака, на њој нема ни страначких функционера.

Студенти у блокади позвали су опозиционе странке да не излазе са својим листама на тражене изборе, већ да позову своје бираче да гласају за Студентску листу, како се не би расипали гласови. Парламентарне странке, попут Демократске странке, Зелено-левог фронта и Покрета слободних грађана, као и ванпарламентарне странке, попут Крени-промени, Социјалдемократске странке, Двери и Доста је било, изразиле су подршку Студентској листи и најавиле да неће учествовати на изборима.[132]

Од 2025. године у јавности се спекулише о стварању Студентске листе.[133] У јуну 2025. студенти су на друштвеним мрежама објавили опште услове које морају испуњавати кандидати за Студентску листу. У програму се као један од циљева наводи испуњење захтева протеста.[134] У новембру 2025. године, часопис Време објавио је списак имена која је наводно предложио Универзитет у Новом Саду за листу.[135] Као могући носилац листе често је навођен Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду, који је отворено подржао студенте у блокади. У интервјуу за Радар Ђокић је рекао да ће о његовој улози на парламентарним или председничким изборима одлучити студенти и грађани.[136] Ипак, студентски пленуми су га у септембру 2026. тесном већином ставили на вето.[137] Студенти су више пута истицали да је листа састављена, али да имена неће објавити пре расписивања избора, како таблоиди блиски власти не би блатили кандидате.[тражи се извор]

Тајност листе, непознат програм и начин избора кандидата изазвали су бројне критике и питања у јавности.[138][139][140]

Изборне листе

[уреди | уреди извор]

Распуштањем Народне скупштине и расписивањем избора за 25. октобар 2026. године, рок за подношење изборних листа одређен је за 4. октобар 2026.[141]

У табели су листе које је прогласила Републичка изборна комисија (РИК), са редним бројевима које су добиле при проглашењу. Листа Избор народа коалиције Народна Србија проглашена је под бројем 9, али је повучена 22. септембра.[142]

 М  листа националне мањине

Бр. Назив Први на листи Канд. Главна идеологија Политичка позиција Потписи Реф.
1.
Александар Вучић 250 популизам[13] велики шатор[14] 209.130 [143]
2.
Ивица Дачић 250 социјалдемократија[144][145][15][16] леви центар до левица 18.162 [146]
3.
Илија Срдановић 250 антикорупција[147] велики шатор[147][148] 69.099 [149]
4.
Џенан Паламар 250 заступање мањинских народа и социјална политика леви центар[150] 8.053 [151]
5.
  • М Савез војвођанских Мађара — др Балинт Пастор
  • СВМ/VMSZ
 Балинт Пастор 250 заступање мађарске националне заједнице десни центар[152][153] 9.531 [151]
6.
  • М Усаме Зукорлић (СПП) — Покрет за уједињење
  • СПП
 Усаме Зукорлић 181 заступање бошњачке националне заједнице десни центар до десница[154][н. 1] 6.182 [155]
7.
  • М Руска странка — Србија у БРИКС-у — Слободан Николић
  • РС/РС
 Слободан Николић 25 русофилија десница[156] 5.101 [155]
8.
Милош Јовановић 250 национални конзервативизам десница[157][158] 10.436 [159]
9.
Драган Ђилас 246 проевропеизам[160] центар до левог центра[161] 10.020 [131]
10.
  • М СДА Санџака — Чувари Санџака
  • СДА С
 Ахмедин Шкријељ 35 бошњачки национализам десница[150] 5.910 [162]
11.
  • Богољуб Карић — Покрет снага Србије — БК
  • ПСС
 Богољуб Карић 250 конзервативизам[163] десни центар[164] 10.603 [165]
12.
  • Либерално-зелена странка — За слободну и чистију Србију
  • ЛЗС
 Дејан Жујовић 45 зелени либерализам леви центар 10.580 [167]
13.
  • М Бирам правду, бирам будућност — Коалиција снага — проф. др Ферид Булић — Василиос Провелегиос — Странка будућности и развоја — Грађанска странка Грка Србије
  • СБР, ГСГС
Ферид Булић 22 права мањинских националних заједница непознато 5.069
[168]
14.
  • М Странка руско-српског јединства — Руси и Срби браћа заувек
  • СРСЈ
Раде Савић 15 русофилија десница 5.778 [169]
15.
  • Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић – премијер Србије
  • ЋОЗТ
 Гордана Ђурић 9 антиестабилишмент непознато 10.398 [170]
16.
  • Владимир Гајић – Алтернатива за Србију – Народна странка – Бунт, Права Србија
  • НС, БУНТ
 Владимир Гајић 50 национални конзервативизам десница 12.489 [171]
17.
Шаип Камбери 10 национално заступање Албанаца на југу Србије десни центар до десница 5.988 [172]
18.
  • М Мајка Србија – Груда
  • ГРУДА
 Витомир Недељковић 28 заступање словачке националне заједнице и регионални развој непознато 5.237 [172]
  1. ^ Фондација Конрад Аденауер СПП описује као бошњачко-националистичку, конзервативну странку деснице.[150]

Листе

[уреди | уреди извор]
Александар Вучић — Уједињена Србија

Главни одбор Српске напредне странке (СНС) донео је одлуку да на ванредне изборе изађе са називом листе Александар Вучић – Уједињена Србија, а да први на листи буде тадашњи председник Србије Александар Вучић, који би био кандидат за премијера.[173] Александар Вучић је након тога најавио да ће ускоро поднети оставку на место председника Србије како би се кандидовао на парламентарним изборима, те је ова одлука покренула и питање ванредних председничких избора.[174]

На изборној листи Александар Вучић — Уједињена Србија са СНС-ом учествоваће и СРС, ПУПС, НСС, СНП, Радничка партија, ВНС,[175] БОСС[176], ССЗ[177], као и нестраначке личности.[178][179][180]

Невладина организација БИРОДИ је 13. септембра 2026. године поднела захтев Републичкој изборној комисији (РИК) да одбије проглашење изборне листе Александар Вучић — Уједињена Србија, с обзиром да се актуелни председник Републике Србије Александар Вучић налази на њој као кандидат за народног посланика. БИРОДИ је навео да би промовисање листе са положаја председника нарушило државно јединство, које Устав поставља као задатак председника, и да би кампања за место премијера са места председника Србије била злоупотреба положаја.[181] РИК је истог дана прогласио изборну листу са 209130 валидних потписа.[143] РИК је касније одбацио приговор као неоснован.[182] БИРОДИ је потом 20. септембра поднео захтев Вишем јавном тужилаштву да испита да ли се овиме остварује изборна корист.[183] Вучић је поднео оставку на место председника државе, како је најавио, 27. септембра 2026.

Ивица Дачић — Фактор стабилности!

Ивица Дачић, председник СПС-а, још 17. августа је објавио да ће Социјалистичка партија Србије (СПС) изаћи на најављене ванредне изборе без јединствене листе са СНС-ом, односно у коалицији са својим традиционалним партнерима (ЈС и Зелени),[184] као и да жели да настави постизборну сарадњу са СНС-ом, док са „блокадерима” неће правити никакве договоре, што је потврдио, како је навео Дачић, и Главни одбор странке.[184] СПС је потом потписао Меморандум о сарадњи са Социјалдемократском партијом Србије, која је на претходним изборима била на листи СНС-а, чиме је коалиција проширена.[185][186] Расписивањем избора формирана је предизборна листа Ивица Дачић — Фактор стабилности, као коалиција СПС—ЈС—СДПС—Зелени.[187]

Студентска листа — Студенти побеђују!
Реплика Победника, перформанс „Шетња Победника” током предаје Студентске листе РИК-у.

Група грађана под именом „Студентска листа — Студенти побеђују!”, основана је 9. септембра 2026. године, на дан расписивања избора. Тиме је објављено првих 14 имена са дуго најављиване листе, односно имена формалних оснивача — који су уједно и кандидати за народне посланике на листи.[188] Имена са листе до тада су чувана у тајности.[189][188]

Први предизборни скуп Студентске листе одржан је у Новом Саду 10. септембра 2026. године, на ком је представљен први део листе од 30 кандидата за Народну скупштину.[190] Дана 11. септембра, Студентска листа је почела прикупљање потписа за учествовање на парламентарним изборима у одређеним местима,[191] док је 12. септембра почела ширу акцију прикупљања потписа.[192] Потписи за кандидатуру Студентске листе предати су РИК-у 14. септембра, а потом су студенти објавили свих 250 имена са студентске листе.[193][194] Највећи део листе чине универзитетски професори, доценти, асистенти и запослени у просвети.[194] Наведено је да листа нема лидера, а први на листи је кардиолог и универзитетски професор др Илија Срдановић. Међу познатијим личностима су се нашли бивши кошаркаш и председник Евролиге Дејан Бодирога, бивши гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић, глумац Тихомир Станић и професор Јово Бакић, социолог. РИК је листу прогласио 15. септембра, са 69099 важећих потписа, под редним бројем 3.

Аутентична десница — др Милош Јовановић — Одважно српски!

Милош Јовановић, лидер Новог ДСС-а, заговарао је излазак опозиције у три колоне — национално оријентисаној, проевропској и студентској. Тада је употребио израз „аутентична десница” за своју политичку опцију.[195] Под овим називом Аутентична десница — др Милош Јовановић најављен је излазак на ванредне парламентарне изборе коалиције Нове демократске странке Србије и Монархиста — Покрета за Краљевину Србију, која наступа уместо коалиције НАДА. Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС), који је са Новим ДСС-ом чинио НАДУ на изборима 2022. и 2023, напустио је коалицију у априлу 2026.[196][197] Део Покрета обнове Краљевине Србије (ПОКС) подржао је Студентску листу.[тражи се извор]

На почетку прикупљања потписа Јовановић је тврдио да коалицију у томе ометају државни органи, јер јавни бележници наводно нису били доступни.[198][199]

РИК је листу прогласио 18. септембра под називом Аутентична десница — др Милош Јовановић (Нови ДСС — Монархисти — Српска коалиција НАДА — Национално демократска алтернатива — Нова демократска странка Србије — Покрет за Краљевину Србију) — Одважно српски![159]

Европска Србија — Мариника Тепић — Здравко Понош

Коалиција Платформа за европску Србију формирана је у јуну 2026. године као савез странака јасне проевропске оријентације. Чинили су је Странка слободе и правде (ССП), Србија центар (СРЦЕ), Покрет слободних грађана (ПСГ) и покрет Солидарност (Горана Јешића). Након што није дошло до обједињавања са коалицијом сродних странака окупљених око Народног покрета Србије (Мирослава Алексића), ПСГ је најавио да неће учествовати на изборима и да ће подржати Студентску листу, чиме је практично напустио коалицију. Преостале странке су 9. септембра најавиле заједничку листу „Европска Србија”.[200]

После одлуке да се на изборе изађе у ужој коалицији, уместо подршке Студентској листи, већина чланова одбора СРЦЕ-а у Ужицу поднела је оставке,[201] а одбор у Лесковцу[202] и потпредседник странке Слободан Петровић позвали су руководство да преиспита одлуку.[203] Лидери Драган Ђилас и Здравко Понош одупрли су се притисцима да одустану од изласка на изборе[204][205] и листа је, како је и најављено, предата РИК-у 19. септембра.[204] Неки високи функционери ових странака, попут Борка Стефановића, претходно су се повукли са листе.[206]

Републичка изборна комисија прогласила је листу 20. септембра 2026. године, са 10020 потписа, под називом Европска Србија — Мариника Тепић — Здравко Понош (Странка слободе и правде, Србија центар — СРЦЕ, Солидарност — Самоодбрана — Ослобођење).[131][207] Мариника Тепић и Здравко Понош су наведени као носиоци листе, док се као први на листи налази Драган Ђилас, лидер ССП.[208]

Ђилас, Тепић, Понош и Јешић су 24. септембра потписали „Декларацију за европску Србију”, којом су искључили сваку постизборну сарадњу са СНС-ом.[209]

Богољуб Карић — Покрет снага Србије — БК

РИК је 26. септембра прогласио листу Богољуб Карић — Покрет снага Србије — БК, пошто је отклоњен недостатак због кандидаткиње која није била уписана у бирачки списак.[166][165] Први на листи је бизнисмен и политичар Богољуб Карић.

Покрет снага Србије је 5. септембра позвао грађане да за листу предложе људе из својих средина које би желели да виде у Скупштини, укључујући и себе.[210]

Ћале, ово је за тебе — Петар Ђурић — Премијер Србије

РИК је 26. септембра прогласила листу Ћале, ово је за тебе — Петар Ђурић — Премијер Србије.[211] О листи се у РИК-у расправљало, јер су неки чланови тврдили да нису имали увид у предати материјал, а чланица Јелена Врањеш је указала да се адреса у споразуму о оснивању групе грађана не поклапа са Ђурићевом.[212] РИК је при проглашењу утврдио 10007 важећих потписа.[211] Накнадно Републичка изборна комисија је 30. септембра поништила решење о проглашењу листе, по приговору бирача Драгана Урошева из Београда, који је изразио сумњу у правну ваљаност дела потписа подршке. Наведено је да постоји сумња да 125 од 10007 изјава подршке нису правно исправне. Подносиоцу листе остављен је рок од 48 сати да отклони недостатке, што је и учињено, са додатних 516 валидних потписа подршке, те је листа поново проглашена 2. октобра.[213][170] Прва на листи је Гордана Ђурић, док се најпрепознатљивије лице покрета, Петар Ђурић, налази на 8. месту. Ђурић је приликом предаје листе изјавио да њихова листа представља „трећу опцију за бираче”, јер, како је рекао, у Србији влада једноумље, тврдећи да је „СНС једнако студентски пленум — једноумље”.[214]

Либерално-зелена странка — За слободну и чистију Србију

Републичка изборна комисија је 1. октобра прогласила листу Либерално-зелена странка — За слободну и чистију Србију, са 10580 правно исправних потписа.[167] Дејан Жујовић, лекар пулмолог, који је и први на листи, 2025. године је објавио оснивање нове Српске либералне странке, али је његова Либерално-зелена странка, која је у имену листе, основана 1997. године.[тражи се извор][215] Дејан Жујовић као опозициони политичар, наступао је углавном у коалицијама са странком Бориса Тадића на претходним изборима, али тада нису успели да пређу цензус.

Владимир Гајић — Алтернатива за Србију — Народна странка — Бунт — Права Србија

Коалиција покрета Ми — Снага народа (МИ—СН) Бранимира Несторовића и Народне странке (НС), чији је председник Владимир Гајић, најављена је и пре расписивања избора. Народна странка је била конституент разних опозиционих коалиција, али на последњим изборима није прешла цензус. МИ—СН је настао поделом покрета Ми — Глас из народа, који је на изборима 2023. остварио изненађујући успех, и од тада није улазио у коалиције.[216]

Бранко Павловић, народни посланик из другог дела покрета МИ, односно Ми — Глас из народа, рекао је да МИ–ГИН неће изаћи на изборе, не да би подржао студенте, већ зато што странка нема средстава.[217]

Коалиција НС и МИ—СН би била заснована на платформи која је суверенистичка, евроскептична, интегралистичка и демократска, како је навео Владимир Гајић (НС).[216]

Осам чланова Председништва покрета Ми — Снага народа тврдило је да Несторовић покушава да прогура улазак покрета у коалицију са Покретом социјалиста, Александра Вулина, вишегодишњег коалиционог партнера СНС-а, иако се Председништво МИ–СН раније томе успротивило.[218] Дана 14. септембра, Несторовић је сазвао Скупштину покрета на којој је сменио, како је навео „пучисте који су покушали да преузму странку”. Објаснио је да је коалиција са Вулином захтев политичких личности из Русије, који су Несторовићу предложили удруживање свих проруских организација у Србији.[219][220] На конференцији за штампу навео је да до предизборне коалиције са Покретом социјалиста неће доћи, потврдио је уговорену коалицију са Народном странком и навео две мање познате локалне организације са којима је договорен заједнички наступ око избора.[221][222]

Након што је Бранимир Несторовић због здравственог стања задржан у болници, део Председништва МИ—СН, који је како наводе нелегално смењен, донео је 21. септембра одлуку да покрет неће учествовати на изборима. Одлука је донета ван просторија странке, јер им приступ просторијама није био омогућен.[223] За исти дан потпредседница странке Ана Ћурчић, која је мењала Несторовића током одсуства, заказала је ванредну скупштину на којој ће бити изабрани нови чланови Председништва.[224]

Наредног дана, председник НС Владимир Гајић је изјавио да ће Народна странка на изборе изаћи самостално, а не у коалицији са МИ—СН, због здравственог стања проф. Несторовића и његове немогућности да одлучује, као и због интерних сукоба у МИ—СН. Гајић је најавио да НС отпочиње сакупљање потписа за кандидатуру листе, те да ће бити „демократска алтернатива главним политичким опонентима”.[225]

Дана 2. октобра 2026. године, РИК је прогласила изборну листу коалиције Алтернатива за Србију, под именом Владимир Гајић — Алтернатива за Србију — Народна странка — Бунт, Права Србија — Бунт, Настоящая Сербия, са 12489 правно исправних потписа.[171] Први на листи је Владимир Гајић, а коалицију чини Народна странка и мање позната политичка странка Бунт — Права Србија.[226]

Листе националних мањина

[уреди | уреди извор]
Расим Љајић — Људски

На изборима ће заједно учествовати Санџачка демократска партија (СДП) и Црногорска демократска партија (ЦДП) под именом изборне листе Расим Љајић — Људски.[227][228] Како је наведено, од Расима Љајића, оснивача СДП-а, затражено је да се његово име као носиоца нађе у имену листе,[229] иако он сам није кандидат на листи.[230] Листа је предата Републичкој изборној комисији (РИК) 15. септембра 2026. са 8053 потписа и наступиће као листа националних мањина.[228]

Црногорска демократска партија је новооснована странка црногорске мањине. Црногорска партија, која је одлучила да подржи Студентску листу, осудила је оснивање нове странке, оценивши да неко злоупотребљава црногорско име и да у црногорској заједници није било познато никакво прикупљање потписа за листу.[227] На проглашење листе поднет је приговор РИК-у, уз образложење да је Расим Љајић дугогодишњи председник Социјалдемократске партије Србије (СДПС), која није мањинска странка. Приговор је одбачен као неоснован.[182]

Савез војвођанских Мађара — др Балинт Пастор

Дана 15. септембра 2026. године, Републичка изборна комисија (РИК) прогласила је листу Савеза војвођанских Мађара (СВМ/VMSZ) са 9531 потписа[231] под називом Vajdasági Magyar Szövetség – Dr. Pásztor Bálint – Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор. Први на листи је др Балинт Пастор, лидер странке, а листа наступа као мањинска.

Усаме Зукорлић (СПП) — Покрет за уједињење

Дана 17. септембра 2026. године, Републичка изборна комисија је прогласила листу Странке правде и помирења (СПП) са 6182 потписа.[155] Листа је проглашена као листа бошњачке националне мањине. Носилац листе је Усаме Зукорлић, лидер СПП-а.

Руска странка — Србија у БРИКС-у — Слободан Николић

Дана 17. септембра 2026. године, Републичка изборна комисија је прогласила листу Руске странке (РС) са 5101 потписа.[155] Листа је проглашена као листа руске националне мањине, под називом Руска странка — Србија у БРИКС-у — Слободан Николић, иако њен оснивач и већина кандидата нису етнички Руси, већ Срби.[232]

СДА Санџака — Чувари Санџака

Сулејман Угљанин, лидер Странке демократске акције Санџака, најавио је да ће странка на изборе изаћи самостално, јер није дошло до окупљања бошњачких странака на јединственој листи. РИК је 21. септембра прогласио листу бошњачке националне мањине, под именом СДА Санџака — Чувари Санџака.[233] Први на листи је Ахмедин Шкријељ из СДА Санџака.

Бирам правду, бирам будућност — Странка будућности и развоја — Грађанска странка Грка Србије

Републичка изборна комисија је 1. октобра прогласила листу Бирам правду, бирам будућност са 22 кандидата, пуним именом Бирам правду, бирам будућност — Коалиција Снага — проф. др Ферид Булић — Василиос Провелегиос — Странка будућности и развоја — Грађанска странка Грка Србије, са 5069 валидних потписа. Први на листи је Ферид Булић, а коалицију чине Странка будућности и развоја, као странка бошњачке националне мањине[234] и Грађанска странка Грка Србије, Василиоса Провелегиоса, као странка грчке националне мањине.[168]

Странка руско-српског јединства — Руси и Срби браћа заувек

Републичка изборна комисија је 1. октобра прогласила листу Странке руско-српског јединства под називом Странка руско-српског јединства — Руси и Срби браћа заувек, са 15 кандидата и прикупљених 5778 ваљаних потписа.[169] Први на листи је Раде Савић, спортиста из Смедерева, који се налази на челу ове странке основане непосредно пред расписивање избора. Позитивно мишљење за ту листу дао је савет руске националне мањине али је, указано је на седници, остављено РИК-у да донесе одлуку о проглашењу листе као листе националне мањине.[235] Листа је проглашена као листа националне мањине.

Албанска коалиција

Након што је 29. септембра у кабинету Аљбина Куртија договорено обједињавање свих албанских странака из Прешева, Бујановца и Медвеђе, странке Партија за демократско деловање (ПДД), Алтернатива за промене, Демократска партија, Демократска партија Албанаца, Покрет за демократски прогрес, Покрет за реформе, Албанска алтернатива и Демократска унија Албанаца су објавиле удружени излазак на парламентарне изборе у Србији.[236] Листа је предата последњег дана рока, а РИК је прогласио листу Албанска коалиција — Koalicioni Shqiptar, као листу албанске националне мањине.[237] Први на листи је Шаип Камбери, лидер ПДД-а. Ово је први пут да све албанске политичке партије са југа Србије излазе на јединственој листи.[238]

Мајка Србија – Груда

Последња листа коју је РИК прогласио је Мајка Србија – Груда. Листа је проглашена као листа словачке националне мањине.[239][240] Од 28 кандидата на листи само један има словачко име и презиме, а кандидати имају пребивалиште у Шумадији, јужној Србији и Београду.[241] Први на листи је Витомир Недељковић из Крагујевца, који је на претходним локалним изборима наступао у оквиру листе Српске напредне странке.[242]

Неће учествовати

[уреди | уреди извор]
Народна Србија

Пошто није дошло до окупљања опозиције центра између Драгана Ђиласа (ССП) и Мирослава Алексића (НПС),[243] Народни покрет Србије (НПС), Ново лице Србије (НЛС) и Еколошки устанак (ЕУ) потписали су споразум о коалицији под именом Народна Србија, ради заједничког наступа на ванредним изборима. Споразум су потписала три лидера ових странака: Мирослав Алексић, Милош Парандиловић и Александар Јовановић Ћута.[244]

После објаве да ће странка Ново лице Србије учествовати на изборима у оквиру коалиције Народна Србија, цео општински одбор НЛС-а у Бајиној Башти иступио је из странке и подржао Студентску листу,[245] а потом и одбори у Малом Црнићу, Костолцу и Кучеву.[246] НЛС и Еколошки устанак су 15. септембра најавили излазак из коалиције и подршку Студентској листи.[247][248] Под притиском чланства и јавности, Алексић, Парандиловић и Јовановић предали су сакупљене потписе за листу РИК-у, захвалили се грађанима на подршци и објавили да одустају од изборне трке у корист Студентске листе. Пошто су потписи већ били предати, РИК је 18. септембра прогласио листу „Избор народа” под редним бројем 9,[159] а коалиција ју је формално повукла 22. септембра.[142][249]

Ми — Снага народа

После интерних подела унутар странке и погоршаног здравственог стања председника странке, Бранимира Несторовића, МИ—СН неће учествовати на изборима.[250] Покрет је првобитно планирао да учествује у коалицији са Народном странком.[250]

Остале странке

[уреди | уреди извор]

Парламентарне и непарламентарне странке које су одговориле позитивно на захтев студената у блокади да се не кандидују на изборима 2026. године, су: Демократска странка, Зелено-леви фронт, Крени-промени, Двери, Доста је било,[132] Покрет слободних грађана,[251] Црногорска партија,[252] Лига социјалдемократа Војводине,[253] Српски покрет обнове,[254] Заједно за Војводину,[255] Македонска странка Србије,[256] Румунска партија[257] и Љубав, вера, нада.[258][257]

Кампања

[уреди | уреди извор]

Значај

[уреди | уреди извор]

Павле Косић из Euractiv-а оценио је да ће кампања вероватно постати не само референдум о Вучићевој власти, већ и тест политичког правца Србије и њених све затегнутијих односа са Европском унијом. Србија се суочила и са притиском званичника ЕУ, због војних почасти којима је обележена сахрана Ратка Младића у Београду.[259]

Кључна питања током кампање, за Студентску листу укључивала су одговорност владе, корупцију, образовање, здравство, животну средину и владавину права, наводи Balkan Insight.[260] Студентска листа као и предходно покрет студената у блокади, у јавним наступима, није доводио ниједног тренутка у питање своју победу. [261]

По оцени Милана Јовановић са Факултета политичких наука, власт (СНС) је водила „школски прецизну” кампању по свим елементима политичког маркетинга, те да је странка практично већ током лета одрадила највећи део кампање.[261]

Више аналитичара је било сагласно да студенти ако „не смене власт, смениће опозицију”, те да је судбина свих странака које не уђу у Скупштину упитна.[262][263][264]

Праћење

[уреди | уреди извор]

Мисија канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права ОДИХР задужена за посматрање периода уочи ванредних парламентарних избора у Србији, почела је рад 16. септембра. Како се наводи у саопштењу, мисију чини главни тим од 14 међународних стручњака са седиштем у Београду, а предводи га Еоган Марфи (Eoghan Murphy).[265] Тридесет дугорочних посматрача биће распоређено широм земље од 25. септембра, а ОДИХР такође планира да ангажује 300 краткорочних посматрача, који ће стићи неколико дана пре дана избора. Стручњаци из основног тима и дугорочни посматрачи долазе из 24 различите земље чланице ОЕБС-а.[265]

Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) прати кампању на каналима РТС 1 и РТС 2, РТВ 1 и РТВ 2, Пинк, Хепи, Прва српска телевизија, Б92, Нова С, Н1 и К1. Надгледање РЕМ-а се спроводи по методологији усвојеној 2023. године. Иако није постигнут договор о проширивању броја телевизија које се надгледају укључујући телевизије Информер ТВ, Инсајдер ТВ и Курир ТВ[266], РЕМ је покренуо два истражна поступка против Информера.[267]

Невладин сектор

[уреди | уреди извор]

Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) је саопштио да ће пратити кампању на шест телевизијских канала: РТС 1, Пинку, Првој, Хепију, Б92 и Н1.[268] Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) је давала редовне извештаје током кампање, А за праћење самог изборног процеса обезбедила је 2.500 посматрача који ће бити распоређени на 500 бирачких места.[269]

Учесници

[уреди | уреди извор]

Као главни актери у изборној трци од почетка су се наметнули Уједињена Србија (УС)— листа окупљена око Александра Вучића и СНС-а и Студентска листа (СЛ), коју су основали студенти у блокади.

Уједињена Србија је своју кампању базирала на истицању резултата своје четрнаестогодишње владавине, наводећи да је изградила 680 км ауто-путева и брзих саобраћајница, да је остварила вишеструко повећање просечних плата грађана и привредни развој земље. [270] Насупрот „блокадама које су присталице Студентске листе изводили и које доводе до застоја у развоју Србије”, што је апострофирано у кампањи.[270]Александар Вучић је најављивао, уколико добије поверење на изборима за премијерски мандат, да ће смањити број министарстава са 31 на 12, као и да ће министри морати више да буду на терену и да разгиварју са грађанима.[271][272] Као посебан део истицано је планирано улагање у здравствени систем у вредности од 1,3 милијарде евра. УС је најавила предизборне скупове у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Да ће скуп у Новом Саду бити „највећи скуп у кампањи”, а кампању ће завршити митингом у Нишу [273] Дана 3. октобра одржан је митинг листе у Београдској арени[271][274]

Програм Студентске листе (СЛ) у 11 тачака, покрива теме правосуђе, лустрацију, транспарентност, медије, департизацију, едукацију и школство, стамбена питања и здравство.[275] Представници листе су у кампањи најавили независно правосуђе и тужилаштво, слободу медија и транспарентност власти.[276] Кампања студената у блокади почела је још током 2025. године, када је покренута иницијатива Студент у сваком селу.[277] Вршена је и кампања од врата до врата.[278] Први предизборни скуп изборне кампање Студентске листе одржан је у Новом Саду 10. септембра 2026. године, на ком је представљен први део листе од 30 кандидата за Народну скупштину.[190] Студенти су свој план представљали у насељима широм Србије, између 15. и 19. септембра.[279] Од 17. септембра били су на бициклистичкој тури по Србији, како би „грађани видели ко су студенти”, да „они постоје и ван Инстаграма и телевизије”, и да су „људи спремни да праве промене”.[280][281] Скуп у Новом Пазару одржан је 3. октобра,[282] а 10. октобра у Нишу.[283] Између 22. и 26. септембра, студенти су свој програм планирали да представе и у Републици Српској и Брчко Дистрикту у Босни и Херцеговини (БиХ),[284] али је 25. септембра акција прекинута, након казне коју им је полиција Брчко Дистрикта писала због непријављивања скупа и постављања штандова, задржавања на информативном разговору у Добоју и инцидента у Вишеграду током којег су студенти вербално нападнути, а транспарент им отет.[285][286][287]

Социјалистичка Партија Србије и Ивица Дачић у својим наступима углавном су истицали своју „разлику у одговорности” у односу на Студенстку листу, притом не наводећи по чему се разликују од друге листе власти окупљене око Александра Вучића.[288]

Аутентична десница, на својим трибинама указивала је на свој познат став да би чланство Србије у Европској унији (ЕУ) донело „више штете него користи”,[289] што би подразумевало „признавање истополних бракова”[290], „смрт српске пољопривреде” и „одрицање од Косова и Метохије”.[291][270] [278] [292] [293][294][295] Велика пажња у кампањи је посвећена пољопривреди, као и начину избора локалних самоуправа.[296][295]

Европска Србија базирала је своју кампању на „убрзавању преговора о уласку у Европску унију и што бржем чланству ”.[292][294][297][296][298] Критикован је рад јавног сервиса Радио-телевизије Србије (РТС), таксе за РТС и накнаде за повлашћене произвођаче струје.[299] [270][295] Уз залагање да се број ђака у одељењима смањи, а листе чекања у здравству скрате.[278]

Покрет снага Србије (ПСС) залагао се за смањење величине скупштине на 125 посланика [293] и поделу акција држављанима Србије,[295]решавање стамбених питања ратних ветерана, доживотне пензије за мајке које роде троје и више деце. Покрет Ћале, ово је за тебе, представио се као „трећа опцију”, уз оцену да једноумље влада и у владајућој странци и у делу опозиционих и грађанских иницијатива. Истакнуто је залагање за смањење накнада јавних извршитеља, национализацију природних ресурса, приступање Србије ЕУ и декриминализацију канабиса.[300] Владимир Гајић лидер Народне странке позивао је гласаче проф. Несторовића, који није учесник избора, да овај пут гласају за листу Народна странка — Бунт.

Странке националних мањина углавном су водиле кампању на локалном нивоу, у оквиру својих националних средина.[294][298][296][297]

Инциденти, оптужбе и негативна кампања

[уреди | уреди извор]

Критичари Вучића тврдили су да је његова влада организовала насиље против политичких противника и оптужили га за распрострањену корупцију, везе са организованим криминалом и гушење медијских слобода. Вучић се суочио и са притиском Европске уније због начина на који је власт обележила сахрану осуђеног ратног злочинца Ратка Младића у Србији.[301] Павле Косић из Euractiv-а оценио је да ће кампања вероватно постати не само референдум о Вучићевој власти, већ и тест политичког правца Србије и њених све затегнутијих односа са Европском унијом.[302] Власт је тврдила да студентски покрет финансирају западне силе како би дестабилизовале земљу и да је он део обојене револуције.[276] Вучић је тврдио и да се спрема насиље и оружани инциденти на улицама у организацији западних сила у току изборне ноћи.[303]

У Новом Саду, у близини Футошке пијаце, дошло је до уличне туче имеђу присталица Студентске листе и Уједињене Србије, након што су присталице УС покушале да окупљенима отму транспарент на ком је писало „Студенти побеђују”,[304] а у београдском насељу Бежанијска коса, до вербалног а затим и физичког сукоба између градоначелника Београда Александра Шапића и чланице покрета Крени-промени, активисткиње збора грађана Бежанијска коса и њеног супруга, када су се срели у шетњи са Шапићем.[305] Обе стране су ове сукобе искористиле за оптуживање друге стране за изазивање насиља. У Новом Саду се активисткиња СНС-а, пар дана после физичког сукоба са присталицама СЛ, накнадно појавила са увијеним вратом,[306] док су из Крени-промени објављивали лекарске извештаје који су говорили о тешким повредама њихове чланице.[307]

На мети листе Уједињена Србија и њима блиских медија, највише је нападан са циљем дискредитације Илија Срдановић, као први на Студенсткој листи.[308] Про-владини медији су објављивали фалсификоване документе[309] и лажиране слике и изјаве Срдановића.[310]

Више медија је пренело да су радници јавних предузећа били под притиском да дају свој потпис за листу Уједињена Србија, да учествују у прикупљању потписа, кампањи или да постану „сигурни бирачи” листе, под претњом отказа, дисциплинског поступка или премештања на нижу позицију.[311][312][313][314]

Дебате

[уреди | уреди извор]
Датум Време Организатор     П  Присутни   Н  Нису позвани   О  Одбили учешће   —  Листа није проглашена  Реф.
УС ФС СЛ СДП—ЦДП СВМ СПП РС АД ПЕС СДАС ПСС ЛЗС СБР-ГСГС РСЈ ЋОЗТ АЗС
24. септембар 20.00 Н1 П
Ана Брнабић 		Н П
Мирјана Николић 		Н Н Н Н Н Н Н — — — — — — [315]
21.00 Инсајдер ТВ П
Марина Рагуш 		П
Дуња Симоновић Братић 		П
Душан Вељковић 		Н Н Н Н Н П
Јасна Матић 		Н — — — — — — [316]
29. септембар 22.00 РТС П
Марина Рагуш 		П
Снежана Пауновић 		О Н Н Н Н Н П
Здравко Понош 		Н Н — — — Н — [317]
1. октобар 20.00 Н1 П
Синиша Мали 		П
Душан Бајатовић 		О Н Н Н Н Н П
Душан Никезић 		Н Н — — — — — [318]
2. октобар 20.30 Нова С П
Ана Брнабић 		П
Дуња Симоновић Братић 		П
Владан Кузмановић 		Н Н Н Н Н П
Мариника Тепић 		Н Н — — — — — [319]
6. октобар 22.00 РТС П
Ана Брнабић 		П
Бранко Ракић 		П
Ана Димитријевић 		Н Н Н Н П
Милош Станковић 		Н Н Н Н Н Н Н Н [320]

Истраживања јавног мњења

[уреди | уреди извор]

Наведена су истраживања јавног мњења која су објављивали Фактор плус, Ипсос, Црта, Нова српска политичка мисао (НСПМ) и Sprint Insight.

Анкете

[уреди | уреди извор]

Расподела гласова на појединачне политичке факторе.

Агенција Датум публикације Величина узорка УС СПС–ЈС СЛ ПЕС[н. 1] НС[н. 2][н. 3] ЗЛФ[н. 3] ДС[н. 3] НАДА МИ–СН КП[н. 3] Остали Разлика (%)
ССП СРЦЕ НПС НЛС НДСС ПОКС
Фактор плус[321] 21. септембар 2026. 986 48,6 4,9 37,1 3,6 – – – 2,8 1,2 – 1,8 11,5
НСПМ[322] 30. септембар 2026.[н. 4] – 41,7 44,4 2,7
Фактор плус[323] 4. септембар 2026. 1.200 47,2 4,9 31,5 3,6 3,4 – – 2,1 2,9 – 4,4 15,7
НСПМ[324] 30. јул 2026. 1.000 37,5 4,9 39,6 4,2 5,6 – – 2,3 – 3,8 – 2,1 2,1
Црта[325] 15. јул 2026. 2.324 35,7 3,8 44,9 0,9 0,4 2,2 – 0,4 0,8 1,5 – 2,0 2,8 4,6[н. 5] 9,2[н. 6]
Фактор плус[326] 26. јун 2026. 1.200 47,1 5,0 30,7 4,5[н. 7] 3,8[н. 8] – – 2,2 3,0 – 3,7[н. 9] 19,7
Фактор плус[327] 30. април 2026. 1.000 46,4 5,0 28,7 8,6[н. 10] 2,5 3,0 1,8 4,0[н. 11] 19,7
Фактор плус[328] 2. август 2025. 1.200 47,8 7,3 8,7[н. 12] 4,4 1,5 4,2 1,8 2,5 2,2 2,9 4,2 3,8 6,1[н. 13] 39,1
Ипсос[329] 30. јул 2025. 1.200 46,6 6,4 5,0[н. 12] 4,1 1,7 2,5 3,3 2,1 3,1 2,7 0,7 3,5 6,8 13,1[н. 14] 41,5
НСПМ[330] 24. јул 2025. 1.100 40,2[н. 15] 23,5 3,6 4,5[н. 16] – 1,2[н. 17] 1,5 2,7 2,8 2,5 18,9[н. 18] 16,7
НСПМ[331] 27. јун 2025.[н. 19] 1.050 35,1[н. 15] 5,7 20,5 3,4 4,3[н. 20] – 3,1[н. 21] 3,0 3,2 2,8 18,9[н. 22] 14,6
НСПМ[332] 30. март 2025. – 36,0 6,4 – 7,1 6,4 – 5,8 8,2 5,3 24,8[н. 23] 27,8
Ипсос[333] 25. децембар 2024. – 48,3 6,4 5,8 1,8 2,4 1,2 2,1 3,0 3,5 0,8 4,7 5,2 16,2[н. 24] 43,3
Фактор плус[334] 25. децембар 2024. 1.180 51,1 7,6 7,8 2,7 4,1 – 3,0 2,1 3,8 5,6 5,7 5,0[н. 25] 43,3
Фактор плус[335] 27. септембар 2024. 2.000 54,0 8,9 8,0 2,5 4,6 – 2,7 – 4,3 – 4,6 5,4 5,0[н. 26] 39,1
Избори 2023. 17. децембар 2023. – 48,1 6,7 – 24,3 5,2 –[н. 27] – 22,4 23,8
  1. ^ У коалицији је и покрет Солидарност.
  2. ^ У коалицији је и Еколошки устанак.
  3. ^ а б в г Одустали су од изласка на изборе и подржали Студентску листу.
  4. ^ Анкета спроведена рано у септембру
  5. ^ СРС: 1,4%, Заветници: 0,9%, СВМ: 1,3%
  6. ^ Неодлучни (искључени): 12,2%
  7. ^ Као Платформа за европску Србију
  8. ^ Са НЛС-ом
  9. ^ СРС: 2,0%, Остали: 1,7%
  10. ^ Заједно са ЕУ-ом, ПСГ-ом и СДС-ом
  11. ^ СРС: 2,0%, Заветници: 1,0%, Остали: 2,0%
  12. ^ а б Био је искључиво спонтан одговор, пошто није била међу унапред понуђеним опцијама, чиме се ова анкета претвара у стандардну, а не у анкету засновану на сценарију.
  13. ^ ЕУ: 1,8%, ПСГ: 1,1%, СРС: 1,1%, СДС: 1,1%
  14. ^ НЛС: 3,3%, СРС: 1,7%, ЕУ: 1,7%, СВМ: 1,5%, ДЈБ: 1,2%, СДС: 0,9%, Заветници: 0,7%, ПСГ: 0,6%, ЛСВ: 0,4%, ПС: 0,4%, ЈС 0,3%, Народна: 0,3%, МИ–ГиН: 0,3%, СДПС: 0,3%, ПУПС: 0,2%, СПП: 0,2%, СДА С: 0,1%, Двери: 0,1%, Остали: 0,7%
  15. ^ а б Заједно са СРС-ом и Заветницима
  16. ^ Заједно са ЕУ-ом
  17. ^ Заједно са ПСГ-ом
  18. ^ Остали: 2,5%, док је 15,3% испитаника рекло да ће гласати за опозицију
  19. ^ Анкета спроведена у мају
  20. ^ Заједно са ЕУ-ом
  21. ^ Заједно са ПСГ-ом
  22. ^ ЉВН: 1,3%, Остали: 1,0%, док је 16,6% испитаника рекло да ће гласати за опозицију
  23. ^ Остали: 4,0%, док је 20,8% испитаника рекло да би гласало за опозицију
  24. ^ СРС: 2,0%, СВМ: 1,6%, ЕУ: 1,6%, ПСГ: 1,5%, НЛС: 1,2%, СДПС: 1,1%, ДЈБ: 0,7%, МИ–ГиН: 0,6%, СДС: 0,6%, СПП: 0,5%, Двери: 0,5%, Заветници: 0,4%, ПС: 0,4%, Заједно: 0,4%, СДА С: 0,3%, ЛСВ: 0,2%, Народна: 0,2%, ПУПС: 0,2%, Остали: 2,0%
  25. ^ Остали: 6,1%, Неодлучни (искључени): 6,7%
  26. ^ Остали: 5,0%, Неодлучни (искључени): 13,3%
  27. ^ Део МИ–ГИН-а

Анкете засноване на сценаријима

[уреди | уреди извор]

Подршка у %Датум42454851545710. 3. 2025.24. 9. 2025.СНС, СПС и осталиОпозицијаАнкете у Србији 2025, за две ...

Агенција Датум Величина узорка Власт Сва Опозиција Студентска листа Остали Разлика
НСПМ[336] 20–28. април 2026. 1.000 43,6 56,4 0,0 12,8 [н. 1]
НСПМ[337] децембар 2025. 1.500 46,1 53,9 0,0 7,8 [н. 2]
Црта[338] 13–27. септембар 2025. 2.020 42,1 – 57,9 0,0 15,8 [н. 3]
НСПМ[339] 28. август–8. септембар 2025. 1.050 44,4 55,6 0,0 11,2 [н. 4]
НСПМ[330] 2–12. јул 2025. 1.100 43,7 56,3 0,0 12,5 [н. 5]
Sprint Insight[340] 23. јун–5. јул 2025. 1.458 42,1 – 54,8 3,9[н. 6] 12,7
41,4[н. 7] 10,2 45,9 2,5[н. 6] 4,5
НСПМ[341] 15–25. мај 2025. 1.050 43,4 56,5 0,0 13,1 [н. 8]
НСПМ[342] 1–10. март 2025. 1.050 44,3 55,7 – 0,0 11,4 [н. 9]
  1. ^ Неодлучни (искључени): 21%
  2. ^ Неодлучни (искључени): 24%
  3. ^ Неодлучни (искључени): 24%
  4. ^ Неодлучни (искључени): 25,2%
  5. ^ Неодлучни (искључени): 25,2%
  6. ^ а б Неодлучни
  7. ^ Заједно са СРС-ом, Заветницима и осталим коалиционим партнерима.
  8. ^ Неодлучни (искључени): 22,9%
  9. ^ Неодлучни (искључени): 25,9%

Резултати

[уреди | уреди извор]

 М  листа националне мањине

Бр. Изборна листа Гласови % Мандати
1. Александар Вучић — Уједињена Србија
2. Ивица Дачић — Фактор стабилности
3. Студентска листа — Студенти побеђују!
4. М Расим Љајић — Људски
5. М Савез војвођанских Мађара — др Балинт Пастор
6. М Усаме Зукорлић (СПП) — Покрет за уједињење
7. М Руска странка — Србија у БРИКС-у — Слободан Николић
8. Аутентична десница — др Милош Јовановић — Одважно српски!
9. Европска Србија — Мариника Тепић — Здравко Понош
10. М СДА Санџака — Чувари Санџака
11. Богољуб Карић — Покрет снага Србије — БК
12. Либерално-зелена странка — За слободну и чистију Србију
13. М Бирам правду, бирам будућност — Коалиција снага — проф. др Ферид Булић — Василиос Провелегиос
14. М Странка руско-српског јединства — Руси и Срби браћа заувек
15. Ћале, ово је за тебе — Петар Ђурић — Премијер Србије
16. Владимир Гајић — Алтернатива за Србију — Народна странка — Бунт, Права Србија
17. М Албанска коалиција
18. М Мајка Србија — Груда
Укупно 100,00 250
Важећи гласови
Неважећи и празни листићи
Укупно гласало 100,00
Уписани бирачи / излазност
Извор: Републичка изборна комисија

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Vučić raspisao vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar” [Vučić announced snap parliamentary elections for 17 December]. N1 (на језику: српски). 1. 11. 2023. Архивирано из оригинала 1. 11. 2023. г. Приступљено 1. 11. 2023. 
  2. ^ „CeSID i IPSOS obradili 97,2 odsto uzorka – SNS-u 128 mandata, SPN-u 65” [CeSID and IPSOS processed 97.2 percent of the sample – SNS 128 mandates, SPN 65]. N1 (на језику: српски). 18. 12. 2023. Приступљено 18. 12. 2023. 
  3. ^ „CeSID dosad zabeležio više od 50 nepravilnosti na izborima” [So far, CeSID recorded more than 50 irregularities in the elections]. N1 (на језику: српски). 17. 12. 2023. Приступљено 18. 12. 2023. 
  4. ^ „Porodično glasanje, pritisak na birače: CeSID objavio nepravilnosti od 14 do 17 časova” [Family voting, pressure on voters: CeSID announced irregularities from 14:00 to 17:00]. N1 (на језику: српски). 17. 12. 2023. Приступљено 18. 12. 2023. 
  5. ^ „Protesti opozicije pred zgradom RIK-a, traže poništavanje izbora u Beogradu” [Protest of the opposition in front of the RIK building, they are demanding the annulling of the elections in Belgrade]. Al Jazeera Balkans (на језику: српски). 18. 12. 2023. Приступљено 18. 12. 2023. 
  6. ^ „Hiljade ljudi na protestu inicijative ProGlas, poništavanje izbora jedini zahtev” [Thousands of people at the protest of the ProGlas initiative, annulment of the election the only demand]. BBC News (на језику: српски). 30. 12. 2023. Архивирано из оригинала 21. 6. 2024. г. Приступљено 21. 6. 2024. 
  7. ^ Edwards, Christian; Pennington, Josh (25. 12. 2023). „Demonstrators try to storm Belgrade city hall in protest against "stolen" Serbian elections”. CNN. Архивирано из оригинала 25. 12. 2023. г. Приступљено 25. 12. 2023. 
  8. ^ Milovančević, Vojislav (2. 5. 2024). „Izglasana nova Vlada Srbije: Ovo su ministri koji će je činiti” [The new Government of Serbia was voted in: These are the ministers who will make it up]. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 22. 6. 2024. 
  9. ^ а б Kovačević, Miladin (2024). Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije (PDF) (на језику: српски). Belgrade: Републички завод за статистику (Србија). стр. 8–9. ISBN 978-86-6161-252-7. Приступљено 22. 6. 2024. 
  10. ^ „Републичка изборна комисија”. www.rik.parlament.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 4. 9. 2026. 
  11. ^ „РИК објавио коначне резултате избора: У парламент улази 10 листа; СНС-у 129, СПН-у 65 мандата”. РТС (на језику: српски). Приступљено 4. 9. 2026. 
  12. ^ „Objavljeni konačni rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji” [The final results of the parliamentary elections in Serbia have been published]. Radio Free Europe (на језику: српски). 5. 1. 2024. Приступљено 23. 6. 2024. 
  13. ^ а б Spasojević, Dušan (6. 2. 2024). „From radical to mainstream: the ruling populists in Serbia”. The Loop (на језику: енглески). ECPR. Приступљено 28. 9. 2026. 
  14. ^ а б Spasojević, Dušan (8. 3. 2023). „Balancing on a pin: Serbian populists, the European Union and Russia” (на језику: енглески). European Center for Populism Studies. Приступљено 28. 9. 2026. 
  15. ^ а б в Milenković, Mirjana R. (21. 4. 2026). „Da li su socijalisti još uvek levica: Šta kažu sagovornici iz SPS i analitičari?”. Данас (на језику: српски). Приступљено 28. 9. 2026. 
  16. ^ а б Tadić, Petra (20. 7. 2010). „Serbia: the socialist orbit”. OBC Transeuropa (на језику: енглески). Приступљено 28. 9. 2026. 
  17. ^ „Skupština Srbije konstituisana uz zvižduke, opozicija položila zakletvu u holu” [The National Assembly of Serbia was constituted with whistles, the opposition took the oath in the hall]. Radio Free Europe (на језику: српски). 6. 2. 2024. Приступљено 22. 6. 2024. 
  18. ^ „Ana Brnabić izabrana za predsednicu Skupštine Srbije” [Ana Brnabić was elected as the President of the National Assembly of Serbia]. BBC News (на језику: српски). 19. 3. 2024. Приступљено 22. 6. 2024. 
  19. ^ „Sandra Božić podnela ostavku: Koja je to funkcija čeka?” [Sandra Božić resigned: What is the position that is waiting for her?]. Direktno (на језику: српски). 8. 5. 2024. Приступљено 23. 6. 2024. 
  20. ^ „Maja Gojković postala prva predsednica Vlade Vojvodine, Sandra Božić potpredsednica” [Maja Gojković became the first president of the Government of Vojvodina, Sandra Božić deputy president]. N1 (на језику: српски). 8. 5. 2024. Приступљено 23. 6. 2024. 
  21. ^ „Nevena Đurić izabrana za potpredsednicu Skupštine Srbije” [Nevena Đurić has been elected vice-president of the National Assembly]. N1 (на језику: српски). 19. 3. 2025. Приступљено 19. 3. 2025. 
  22. ^ „Dunja Simonović Bratić”. Народна скупштина (на језику: српски). Приступљено 25. 9. 2026. 
  23. ^ „Pregrupisavanje u opozicionim redovima, dok se i dalje poziva na ujedinjenje”. Mašina (на језику: српски). 31. 8. 2026. Приступљено 25. 9. 2026. 
  24. ^ „Poslaničke grupe”. Народна скупштина (на језику: српски). Приступљено 25. 9. 2026. 
  25. ^ „Goran Vesić podnosi ostavku zbog nesreće u Novom Sadu, kroz suze se obratio kolegama iz stranke” [Goran Vesić is resigning due to the accident in Novi Sad, through tears he addressed his colleagues from the party]. N1 (на језику: српски). 4. 11. 2024. Приступљено 4. 11. 2024. 
  26. ^ „Tomislav Momirović podneo ostavku” [Tomislav Momirović has resigned]. NIN (на језику: српски). 20. 11. 2024. Приступљено 21. 11. 2024. 
  27. ^ „Konstatovane ostavke Vesića i Momirovića” [The resignations of Vesić and Momirović have been acknowledged]. N1 (на језику: српски). 25. 11. 2024. Приступљено 25. 11. 2024. 
  28. ^ Komarčević, Dušan (31. 12. 2024). „Šta studenti protestom traže i kako je vlast Srbije na to odgovorila?” [What are the students asking for with the protest and how did the Serbian government respond to that?]. Radio Free Europe (на језику: српски). Приступљено 2. 1. 2025. 
  29. ^ „Miloš Vučević podneo ostavku, priznao da su članovi SNS napali studente” [Miloš Vučević resigned, admitted that SNS members attacked students]. N1 (на језику: српски). 28. 1. 2025. Приступљено 28. 1. 2025. 
  30. ^ „Skupština konstatovala ostavku, počeo da teče rok od 30 dana za formiranje nove vlade” [The Assembly confirmed the resignation, and the 30-day period for forming a new government began]. Tanjug (на језику: српски). 19. 3. 2025. Приступљено 19. 3. 2025. 
  31. ^ а б „Izabrana nova Vlada Srbije: Đuro Macut premijer” [New Government of Serbia elected: Đuro Matsut as Prime Minister]. NOVA portal (на језику: српски). 16. 4. 2025. Приступљено 16. 4. 2025. 
  32. ^ Gočanin, Sonja (7. 4. 2025). „Đuro Macut nije prvi ekspert kandidat za premijera Srbije. Kakva su iskustva?” [Đuro Macut is not the first expert candidate for Prime Minister of Serbia. What are the past experiences?]. Radio Free Europe (на језику: српски). Архивирано из оригинала 15. 4. 2025. г. Приступљено 7. 4. 2025. 
  33. ^ „Studenti u blokadi traže izbore – iz opozicije stiže podrška, iz vladajuće koalicije poručuju da imaju stabilnu većinu” [Blockade students are demanding elections - support is coming from the opposition, the ruling coalition says they have a stable majority]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 6. 5. 2025. Приступљено 22. 8. 2025. 
  34. ^ а б „Serbia: National Assembly”. Inter-Parliamentary Union. Приступљено 22. 6. 2024. 
  35. ^ „O izborima za narodne poslanike” [About elections for deputies]. Republic Electoral Commission (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 5. 2023. г. Приступљено 29. 5. 2023. 
  36. ^ „Vučić: Naredni parlamentarni izbori 2027. godine sa predsedničkim, a novi beogradski 2028.” [Vučić: The next parliamentary elections will be held in 2027 with presidential elections, and the new one in Belgrade in 2028]. Tanjug (на језику: српски). 6. 4. 2024. Приступљено 23. 6. 2024. 
  37. ^ „Vučević: Izbora neće biti do 2027. godine, litijum je istorijska šansa Srbije” [Vučević: There will be no elections until 2027, lithium is Serbia's historic chance]. N1 (на језику: српски). 11. 6. 2024. Приступљено 23. 6. 2024. 
  38. ^ „Glišić: Planirali smo četvorogodišnji mandat, ali vanredni izbori nisu isključeni” [Glišić: We planned a four-year mandate, but extraordinary elections are not excluded]. N1 (на језику: српски). 31. 7. 2024. Приступљено 31. 7. 2024. 
  39. ^ Ilić, Mladen (30. 7. 2024). „Vanredni izbori ili protesti: Kako se boriti protiv vlasti i Rio Tinta?” [Extraordinary elections or protests: How to fight against the authorities and Rio Tinto?]. Danas (на језику: српски). Приступљено 31. 7. 2024. 
  40. ^ „I predsednik i premijer "obećali" da izbora neće biti do 2027.” [Both the president and the prime minister "promised" that there would be no elections until 2027]. Danas (на језику: српски). 12. 6. 2024. Приступљено 23. 6. 2024. 
  41. ^ „'Za desetak dana biće jasnije' Vlast sve češće pominje vanredne izbore: Da li je opozicija voljna da ponovo idemo na glasanje?” ["In ten days it will be clearer" The government is increasingly mentioning early elections: Is the opposition willing to go to the polls again?]. Blic (на језику: српски). 20. 1. 2025. Приступљено 28. 1. 2025. 
  42. ^ „Opozicija jednoglasno o Vučevićevoj ostavci: Jedina opcija je prelazna vlada” [Opposition unanimously on Vučević's resignation: The only option is a transitional government]. Voice of America (на језику: српски). 28. 1. 2025. Приступљено 28. 1. 2025. 
  43. ^ „Večeras vanredna sednica Vlade, uz prisustvo Vučića: Odlučivaće se i o izborima” [Extraordinary session of the government tonight, with the presence of Vučić: The elections will also be discussed]. Danas (на језику: српски). 28. 1. 2025. Приступљено 28. 1. 2025. 
  44. ^ „Agencije o ostavci premijera Srbije: Odluka posle višenedeljnih protesta, mogući izbori” [Agencies on the resignation of the Prime Minister of Serbia: Decision after several weeks of protests, elections are possible]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 28. 1. 2025. Приступљено 28. 1. 2025. 
  45. ^ „Vučić: Ukoliko se nova vlada ne formira do 18. aprila, izbori bi mogli da se održe 8. juna” [Vučić: If the new government is not formed by 18 April, the elections could be held on 8 June]. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 16. 3. 2025. Приступљено 18. 3. 2025. 
  46. ^ „Đuro Macut predložen za mandatara nove vlade” [Đuro Macut proposed as the new mandate holder for the formation of a new government]. N1 (на језику: српски). 6. 4. 2025. Приступљено 6. 4. 2025. 
  47. ^ „Vučić: Izbori će biti u maju ili decembru naredne godine” [Vučić: The elections will be held in May or December next year]. Danas (на језику: српски). 4. 12. 2025. Приступљено 10. 12. 2025. 
  48. ^ „Vučić najavljuje izbore za jesen: Šta na to kaže opozicija?” [Vučić announces fall elections: What does the opposition say?]. Danas (на језику: српски). 23. 5. 2026. Приступљено 28. 6. 2026. 
  49. ^ Bečki, Anika (3. 4. 2026). „Parlamentarni izbori mogu biti raspisani najranije u maju ove godine, najkasnije u martu 2027.” [Parliamentary elections can be called in May of this year at the earliest, and in March 2027 at the latest]. Bloomberg Adria (на језику: српски). Приступљено 5. 4. 2026. 
  50. ^ „Vučić: Izbori možda i do Vidovdana” [Vučić: Elections maybe by Vidovdan]. 021.rs (на језику: српски). 1. 4. 2026. Приступљено 5. 4. 2026. 
  51. ^ „Počele konsultacije kod Vučića” [Consultations with Vučić have begun]. Danas (на језику: српски). 3. 4. 2026. Приступљено 9. 4. 2026. 
  52. ^ „Vučić danas nastavlja konsultacije” [Vučić continues consultations today]. Danas (на језику: српски). 6. 4. 2026. Приступљено 9. 4. 2026. 
  53. ^ „Treći dan konsultacija u Predsedništvu: Na redu SPS, DSHV i SDPS” [The third day of consultations in the Presidency: It's up to SPS, DSHV, and SDPS]. Danas (на језику: српски). 7. 4. 2026. Приступљено 9. 4. 2026. 
  54. ^ „Vučić nastavlja konsultacije: Na redu SNS i "Sloga"” [Vučić continues consultations: Next is SNS and "Sloga"]. Danas (на језику: српски). 9. 4. 2026. Приступљено 9. 4. 2026. 
  55. ^ Milenković, Mirjana R. (2. 4. 2026). „Ko (ne)će iz opozicije da se odazove Vučićevom pozivu na konsultacije o izborima i zašto?” [Who (will not) from the opposition respond to Vučić's call for consultations on the elections and why?]. Danas (на језику: српски). Приступљено 9. 4. 2026. 
  56. ^ „Aleksandar Vulin protiv raspisivanja izbora” [Aleksandar Vulin against the calling of elections]. Danas (на језику: српски). 3. 4. 2026. Приступљено 9. 4. 2026. 
  57. ^ „Balint Pastor saopštio šta je SVM o izborima, nakon konsultacija kod Vučića” [Balint Pastor announced what the SVM thinks about the elections, after consultations with Vučić]. Danas (на језику: српски). 3. 4. 2026. Приступљено 9. 4. 2026. 
  58. ^ „Branko Pavlović rekao Vučiću da su izbori u maju ili junu loši” [Branko Pavlović told Vučić that the elections in May or June are bad]. Danas (на језику: српски). 6. 4. 2026. Приступљено 9. 4. 2026. 
  59. ^ „Zukorlić: Uvek smo spremni za izbore” [Zukorlić: We are always ready for elections]. Danas (на језику: српски). 3. 4. 2026. Приступљено 9. 4. 2026. 
  60. ^ „Krkobabić o izborima: Proceniti situaciju u zemlji i okruženju, situacija se menja iz dana u dan” [Krkobabić on the elections: Assess the situation in the country and the environment, the situation changes from day to day]. Danas (на језику: српски). 6. 4. 2026. Приступљено 9. 4. 2026. 
  61. ^ „Ljajić: Atmosfera u kojoj se održavaju izbori važnija od datuma kada će biti održani” [Ljajić: The atmosphere in which the elections are held is more important than the date when they will be held]. Danas (на језику: српски). 7. 4. 2026. Приступљено 9. 4. 2026. 
  62. ^ „Vučević posle konsultacija kod Vučića najavio sednicu Predsedništva i GO SNS za popodne” [After consultations with Vučić, Vučević announced the session of the Presidency and GO SNS for the afternoon]. Danas (на језику: српски). 9. 4. 2026. Приступљено 9. 4. 2026. 
  63. ^ „Ko danas dolazi kod Vučića na konsultacije?” [Who comes to Vučić today for consultations?]. Danas (на језику: српски). 20. 4. 2026. Приступљено 20. 4. 2026. 
  64. ^ „Konsultacije još nisu gotove: Vučić danas sa SPO i SRS” [Consultations are not over yet: Vučić today with SPO and SRS]. 021.rs (на језику: српски). 27. 4. 2026. Приступљено 28. 4. 2026. 
  65. ^ „Vučić: Ovo su moji poslednji dani kao predsednika, predložiću da se lista za izbore zove "Ujedinjena Srbija"”. Danas (на језику: српски). 27. 6. 2026. Приступљено 2. 7. 2026. 
  66. ^ https://srbija.gov.rs}-. „Влада предложила распуштање Народне скупштине и расписивање избора”. srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 14. 9. 2026. 
  67. ^ „Vučić potpisao Ukaz o raspuštanju Skupštine, raspisao izbore za 25. oktobar”. Tanjug (на језику: српски). 9. 9. 2026. Приступљено 25. 9. 2026. 
  68. ^ Ivković, Aleksandar (6. 9. 2024). „Novi izveštaj ODIHR-a prepoznao stare probleme, šta će biti sa primenom preporuka?” [The new ODIHR report recognized the old problems, what will happen with the implementation of the recommendations?]. European Western Balkans (на језику: српски). Приступљено 28. 9. 2024. 
  69. ^ „Ministarka Žarić Kovačević o preporukama ODIHR i unapređenju biračkog spiska” [Minister Žarić Kovačević on the recommendations of the ODIHR and the improvement of the voter list]. Tanjug (на језику: српски). 25. 9. 2024. Приступљено 28. 9. 2024. 
  70. ^ „Sastanak s ODIHR: RIK Srbije da se posveti unapređenju izbornog postupka” [Meeting with ODIHR: REC of Serbia to commit to improving the electoral process]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 24. 9. 2024. Приступљено 28. 9. 2024. 
  71. ^ „Predstavnici opozicionih stranaka napustili javno slušanje Odbora Skupštine Srbije” [Representatives of the opposition parties left the public hearing of the Committee of the Assembly of Serbia]. NIN (на језику: српски). 27. 1. 2025. Приступљено 28. 1. 2025. 
  72. ^ Stojanović, Marija (28. 1. 2025). „Izbori na vidiku, a nema saglasnosti o biračkom spisku” [Elections are in sight, but there is no agreement on the voter list]. European Western Balkans (на језику: српски). Приступљено 28. 1. 2025. 
  73. ^ „Usvojeni "Petrašinovićevi zakoni", vlast tvrdi da je ispunila 70 odsto preporuka ODIHR” [The adopted "Petrašinović Laws", the government claims to have fulfilled 70 percent of ODIHR's recommendations]. Vreme (на језику: српски). 20. 5. 2026. Приступљено 25. 5. 2026. 
  74. ^ „Izmenama izbornih zakona u Srbiji nisu rešene brojne dugogodišnje preporuke, kaže ODIHR” [Amendments to the electoral laws in Serbia have not resolved numerous long-standing recommendations, says ODIHR]. Radio Free Europe (на језику: српски). 22. 5. 2026. Приступљено 25. 5. 2026. 
  75. ^ „Od 2022. godine Srbija ne ispunjava niz preporuka ODIHR-a” [From 2022, Serbia does not fulfill a number of ODIHR recommendations]. Savremena politika (на језику: српски). 18. 5. 2026. Приступљено 25. 5. 2026. 
  76. ^ „Brnabić: Poverenje građana u izborni proces veliko, usvojeno preko 70% preporuka ODIHR” [Brnabić: Citizens' trust in the electoral process is high, more than 70% of ODIHR's recommendations have been adopted]. Tanjug (на језику: српски). 19. 5. 2026. Приступљено 25. 5. 2026. 
  77. ^ а б в „Electoral system of Serbia”. Inter-Parliamentary Union. 2016. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  78. ^ а б в г д ђ „Izbori i izborni sistem” [Elections and the electoral system]. National Assembly of Serbia (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 6. 2023. г. Приступљено 29. 5. 2023. 
  79. ^ Milovančević, Vojislav (29. 10. 2021). „Detalji sporazuma Vučića i opozicije iz Skupštine” [Details of the agreement between Vučić and the opposition from the Assembly]. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  80. ^ „Cenzus tri odsto, na listama 40 procenata žena” [Three percent threshold, 40 percent of women on the lists]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 8. 2. 2022. Архивирано из оригинала 28. 1. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  81. ^ а б в г д „Zakon o izboru narodnih poslanika” [Law on Election of People's Deputies]. Pravno-informacioni sistem (на језику: српски). 7. 2. 2022. Архивирано из оригинала 29. 5. 2023. г. Приступљено 29. 5. 2023. 
  82. ^ Bjelotomić, Snežana (13. 1. 2020). „Electoral threshold reduced to 3%”. Serbian Monitor. Архивирано из оригинала 14. 5. 2020. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  83. ^ 021.rs (20. 8. 2026). „Ovo su rokovi za raspisivanje izbora: Krajnji rok je 10. septembar”. 021.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 8. 2026. 
  84. ^ а б „RIK odredio rokove za izborne radnje: Rok za podnošenje lista 26. novembar, izborna tišina počinje 14. decembra” [The RIK has set deadlines for election activities: The deadline for submitting lists is 26 November, the election silence begins on 14 December]. NOVA portal (на језику: српски). 4. 11. 2023. Архивирано из оригинала 6. 11. 2023. г. Приступљено 6. 11. 2023. 
  85. ^ „Počinje izborna trka, predaja lista najkasnije 20 dana pre izbora” [The election race begins, the list is submitted no later than 20 days before the election]. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 1. 11. 2023. Архивирано из оригинала 1. 11. 2023. г. Приступљено 1. 11. 2023. 
  86. ^ „Studenti zahtevaju hitnu reakciju MSP-a i RIK-a, tvrde da se ignorišu zahtevi građana za glasanje u inostranstvu: Objavili spisak najalarmantnijih slučajeva po državama”. Нова С. 26. 9. 2026. Приступљено 26. 9. 2026. 
  87. ^ „“Na Ministarstvu spoljnih poslova je najveća odgovornost”: Šta se dešava sa prijavama za glasanje u inostranstvu?”. Данас. 26. 9. 2026. Приступљено 26. 9. 2026. 
  88. ^ {{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/diplomate-izbori-glasanje-ministarstvo/ |title=Više od 30 diplomata Ministarstva spoljnih poslova kritikovalo organizaciju glasanja u inostranstvu: Dijasporo, izvini - nećemo prećutati |date=7. 10. 2026. |access-date=8. 10. 2026. |work=Н1
  89. ^ а б Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „RIK: Birači sa AP Kosovo i Metohija glasaju u Vranju, Raški, Kuršumliji, Tutinu”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2026-10-06. 
  90. ^ „Vučević: SNS će na izbore u koaliciji, Pokret za narod i državu razvijaće se” [Vučević: The SNS will go to the elections in a coalition, the Movement for the People and the State will continue to develop]. Tanjug (на језику: српски). 6. 3. 2024. Приступљено 23. 6. 2024. 
  91. ^ „SNS, SPS i Zavetnici predali zajedničku listu za beogradske izbore” [SNS, SPS and Oathkeepers submitted a joint list for the Belgrade elections]. Blic (на језику: српски). 7. 4. 2024. Архивирано из оригинала 1. 7. 2024. г. Приступљено 1. 7. 2024. 
  92. ^ „Vučević u Novom Sadu: Naša lista je nadstranačka, to je pokret za državu i narod predvođen Vučićem” [Vučević in Novi Sad: Our list is non-partisan, it is a movement for the state and the people led by Vučević]. 021.rs (на језику: српски). 19. 5. 2024. Архивирано из оригинала 27. 7. 2024. г. Приступљено 1. 7. 2024. 
  93. ^ Milenković, M. (28. 12. 2024). „Zašto Aleksandar Vučić, u trenutku širenja protesta, ponovo lansira priču o formiranju Narodnog pokreta za državu?” [Why did Aleksandar Vučić, at the moment of protests, relaunch the story of the formation of the People's Movement for the State?]. Danas (на језику: српски). Приступљено 2. 1. 2025. 
  94. ^ „Skup u Jagodini povodom osnivanja Pokreta za narod i državu” [Gathering in Jagodina on the occasion of the founding of the Movement for the People and the State]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 24. 1. 2025. Приступљено 24. 1. 2025. 
  95. ^ „Registrovan Pokret za narod i državu, pogledajte šta mu je "misija"” [The Movement for the People and the State is registered, see what its "mission" is]. N1 (на језику: српски). 1. 4. 2025. Архивирано из оригинала 1. 4. 2025. г. Приступљено 1. 4. 2025. 
  96. ^ „Osnovan prvi lokalni odbor Pokreta za narod i državu u jednom gradu” [The first local committee of the Movement for the People and the State was founded in one city]. Danas (на језику: српски). 4. 9. 2025. Приступљено 9. 9. 2025. 
  97. ^ Vasiljević, Teodora (19. 9. 2025). „Pokret za narod i državu: Za jedne skup aplaudera, za druge "dete koje treba ljuljati i poslati u školu"” [Movement for the People and the State: For one, a group of applauders, for others "a child who needs to be rocked and sent to school"]. Insajder (на језику: српски). Приступљено 9. 10. 2025. 
  98. ^ „Čudo se dogodilo! Kena zvanično postao član SNS, a pre 4 godine zvao Đilasa u crkvu da pred Bogom provere ko je Vučićev” [A miracle happened! Kena officially became a member of SNS, and 4 years ago he called Đilas to church to check before God who was Vučić's pawn]. NOVA portal (на језику: српски). 12. 6. 2024. Приступљено 23. 6. 2024. 
  99. ^ „Umro Dragan Marković Palma” [Dragan Marković has died]. N1 (на језику: српски). 22. 11. 2024. Приступљено 22. 11. 2024. 
  100. ^ Milenković, Mirjana R. (13. 2. 2025). „Igor Braunović: Zbog bezumnih odluka pojedinaca, imamo čitav narod ujedinjen na ulicama” [Igor Braunović: Because of the foolish decisions of individuals, we have an entire nation united on the streets]. Danas (на језику: српски). Приступљено 14. 2. 2025. 
  101. ^ „Željko Veselinović i Đorđo Đorđić napustili poslaničku grupu SSP-a” [Željko Veselinović and Đorđe Đorđić left the SSP parliamentary group]. Danas (на језику: српски). 28. 10. 2024. Приступљено 28. 10. 2024. 
  102. ^ а б Bečki, Anika (19. 11. 2024). „Poslanice koje su napustile poslanički klub SSP: Nismo smele da izrazimo drugačije mišljenje, do kraja godine formiramo stranku” [Female deputies who left the SSP parliamentary group: We were not allowed to express a different opinion, we are forming a party by the end of the year]. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 21. 11. 2024. 
  103. ^ „Zvanično formirana poslanička grupa Pokret radnika Sloga - Da se struka pita” [The Movement Sloga – Experts Should Have A Say parliamentary group is officially founded]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 22. 11. 2024. Приступљено 23. 11. 2024. 
  104. ^ „Veselinović ponovo predsednik "Sloge", pokreću osnivanje Radničke partije” [Veselinović is again the president of Sloga, they will begin forming the Workers' Party]. N1 (на језику: српски). 7. 12. 2024. Приступљено 2. 1. 2025. 
  105. ^ „Veselinović o sastanku sa Vučićem: Ne mogu da shvatim neke kolege, i Hitler i Staljin su razgovarali” [Veselinović on the meeting with Vučić: I can't understand some colleagues, and Hitler and Stalin talked]. Danas (на језику: српски). 9. 4. 2026. Приступљено 9. 4. 2026. 
  106. ^ „U Skupštini Srbije formirana još jedna poslanička grupa” [Another parliamentary group was formed in the Serbian Parliament]. NOVA portal (на језику: српски). 29. 4. 2026. Приступљено 9. 5. 2026. 
  107. ^ „Srbija dobila još jednu političku stranku” [Serbia got another political party]. Danas (на језику: српски). 4. 5. 2026. Приступљено 9. 5. 2026. 
  108. ^ „Veselinović: Radnička partija izlazi na izbore” [Veselinović: The Workers' Party is going to the elections]. Danas (на језику: српски). 7. 5. 2026. Приступљено 9. 5. 2026. 
  109. ^ „Vučić: Ovo su moji poslednji dani kao predsednika, predložiću da se lista za izbore zove "Ujedinjena Srbija"” [Vučić: These are my last days as president, I will propose that the list for the elections be called "United Serbia"]. Danas (на језику: српски). 27. 6. 2026. Приступљено 2. 7. 2026. 
  110. ^ „Дачић: СПС самостално излази на изборе”. РТС. Танјуг. 17. 8. 2026. Архивирано из оригинала 25. 8. 2026. г.. 
  111. ^ Ranković, Rade (22. 4. 2024). „Raspad koalicije "Srbija protiv nasilja", deo opozicije izlazi na izbore na listi "Biram borbu!"” [The collapse of the "Serbia Against Violence" coalition, part of the opposition is going to the elections on the list "I Choose Struggle!"]. Voice of America (на језику: српски). Приступљено 22. 6. 2024. 
  112. ^ Cvetković, Ljudmila (3. 6. 2024). „Ko izlazi na beogradske izbore?” [Who is participating in the Belgrade elections?]. Radio Free Europe (на језику: српски). Архивирано из оригинала 12. 6. 2024. г. Приступљено 21. 6. 2024. 
  113. ^ „U poslaničkoj grupi sa SSP više nisu Pavle Grbović i još dvoje poslanika PSG” [Pavle Grbović and two other PSG deputies are no longer in the parliamentary group with the SSP]. N1 (на језику: српски). 10. 4. 2024. Приступљено 23. 6. 2024. 
  114. ^ „Stranka slobode i pravde formira svoju poslaničku grupu bez PSG” [The Party of Freedom and Justice forms its parliamentary group without the PSG]. NIN (на језику: српски). 10. 4. 2024. Приступљено 23. 6. 2024. 
  115. ^ „Opozicija predlaže prelaznu vladu narodnog poverenja: Ponuđen sporazum” [The opposition proposes a transitional government of people's trust: An agreement is offered]. Danas (на језику: српски). 20. 3. 2025. Приступљено 20. 3. 2025. 
  116. ^ Milovančević, Vojislav (20. 3. 2025). „Vlada narodnog poverenja da se što pre formira: Ovo je tekst dokumenta koji je opozicija predstavila u Skupštini” [Government of the People's Trust to be formed as soon as possible: This is the text of the document presented by the opposition in the Parliament]. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 20. 3. 2025. 
  117. ^ Nikić, Milan (14. 12. 2024). „Srđan Milivojević izabran za novog predsednika Demokratske stranke” [Srđan Milivojević has been elected as the new president of the Democratic Party]. N1 (на језику: српски). Приступљено 2. 1. 2025. 
  118. ^ „Ujedinjuju se Demokratska stranka i Zajedno” [The Democratic Party and Together are uniting]. Vreme (на језику: српски). 24. 12. 2024. Приступљено 2. 1. 2025. 
  119. ^ „DS i Zajedno potpisali sporazum o ujedinjenju” [DS and Together have signed a declaration on unification]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 27. 12. 2024. Приступљено 2. 1. 2025. 
  120. ^ Stevanović, L. (27. 3. 2024). „Pokret Branimira Nestorovića od danas je "Mi snaga naroda"” [Branimir Nestorović's movement is from today "We Power of the People"]. Danas (на језику: српски). Приступљено 23. 6. 2024. 
  121. ^ Milenković, Mirjana R. (18. 7. 2024). „Bogdana Koljević Grifit napustila Nestorovićevu poslaničku grupu zbog nepoštovanja civilizacijskih normi: Umesto nje došla Ana Ivanović iz "Mi glas iz naroda"” [Bogdana Koljević Grifit left Nestorović's parliamentary group due to disrespecting civilised norms: Ana Ivanović from "We–The Voice from the People" came in her place]. Danas (на језику: српски). Приступљено 28. 10. 2024. 
  122. ^ „Poslanica "Mi - snaga naroda": Iz medija sam saznala da nisam deo pokreta” ["We – Power of the People" MP: I learned from the media that I am no longer part of the movement]. N1 (на језику: српски). 24. 12. 2024. Приступљено 28. 1. 2025. 
  123. ^ „"Narodni poslanik koji je napustio Nestorovića zbog Dodika": Ko je Aleksandar Pavić?” ["The MP who left Nestorović for Dodik": Who is Aleksandar Pavić?]. Danas (на језику: српски). 25. 3. 2026. Приступљено 10. 4. 2026. 
  124. ^ Milenković, Mirjana R. (7. 4. 2026). „Scenario za izbore u junu: Koliko lista protiv Vučića se očekuje?” [Scenario for the elections in June: How many anti-Vučić lists are expected?]. Danas (на језику: српски). Приступљено 13. 4. 2026. 
  125. ^ „Jovanović: Optimalan izlazak u tri kolone na izborima, bez desno opredeljenih birača nema promene režima” [Jovanović: Optimum turnout in three columns in the elections, without right-wing voters there is no regime change]. N1 (на језику: српски). 7. 5. 2026. Приступљено 9. 5. 2026. 
  126. ^ „Miroslav Aleksić: Opozicija i studenti zajedno da izađu na izbore, a opozicija da se odrekne izvršne vlasti” [Miroslav Aleksić: The opposition and students should go to the elections together, and the opposition should give up the executive power]. N1 (на језику: српски). 18. 4. 2026. Приступљено 18. 4. 2026. 
  127. ^ „Parandilović: Jedna lista studenata i opozicije je najbolje rešenje” [Parandilović: One list of students and the opposition is the best solution]. NOVA portal (на језику: српски). 18. 4. 2026. Приступљено 18. 4. 2026. 
  128. ^ „Dogovoreno zajedničko delovanje proevropskih stranaka i pokreta u okviru Platforme za evropsku Srbiju” [Agreed joint action of pro-European parties and movements within the Platform for a European Serbia]. N1 (на језику: српски). 19. 6. 2026. Приступљено 19. 6. 2026. 
  129. ^ „Đilas: SSP na izbore izlazi u koaliciji sa proevropskim strankama” [Đilas: SSP is going to the elections in a coalition with pro-European parties]. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 7. 6. 2026. Приступљено 19. 6. 2026. 
  130. ^ „Đilas: Izlazimo na izbore u koaliciji sa proevropskim strankama” [Đilas: We are going to the elections in a coalition with pro-European parties]. Savremena politika (на језику: српски). 8. 6. 2026. Приступљено 19. 6. 2026. 
  131. ^ а б в „РИК прогласио изборну листу "Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош" за парламентарне изборе”. РТС. 20. 9. 2026. Приступљено 20. 9. 2026. 
  132. ^ а б „Studentkinja otkrila kada će biti objavljena studentska lista” [A student revealed when the Student List will be published]. N1 (на језику: српски). 9. 9. 2026. Приступљено 9. 9. 2026. 
  133. ^ Sabljaković, Una (28. 9. 2025). „Kad će ta studentska lista?” [When will that Student List be available?]. Deutsche Welle (на језику: српски). Приступљено 5. 4. 2026. 
  134. ^ „Šta je program studentske liste i koji su uslovi za kandidate” [What is the Student List programme and what are the requirements for applicants]. N1 (на језику: српски). 1. 6. 2025. Приступљено 5. 4. 2026. 
  135. ^ „Ko jeste, a ko nije na studentskoj listi?” [Who is and who is not on the Student List?]. Vreme (на језику: српски). 10. 11. 2025. Приступљено 5. 4. 2026. 
  136. ^ Preradović, Zoran (9. 4. 2026). „Moju premijersku ili predsedničku ulogu odrediće studenti i građani” [My prime ministerial or presidential role will be determined by students and citizens]. Radar (на језику: српски). Приступљено 9. 4. 2026. 
  137. ^ „Rektor Vladan Đokić vetiran za studentsku listu tesnom većinom, odluka još nije konačna – studenti bez komentara”. Н1 (на језику: српски). 7. 9. 2026. Приступљено 12. 9. 2026. 
  138. ^ TANJUG (1. 2. 2026). „Nebojša Krstić: Na tzv. studentskoj listi nisu studenti niti je oni sastavljaju”. tanjug.rs (на језику: српски). Приступљено 24. 8. 2026. 
  139. ^ Бакарец, Небојша. „Неколико чињеница о лажној студентској листи”. Politika Online. Приступљено 24. 8. 2026. 
  140. ^ онлајн, Политика. „Филиповић: Студентска листа не постоји, не знамо шта подржавамо”. Politika Online. Приступљено 24. 8. 2026. 
  141. ^ „Koji je rok za predaju izbornih lista?”. Данас. 9. 9. 2026. Приступљено 13. 9. 2026. 
  142. ^ а б „Zvanično povučena lista "Izbor naroda" koalicije oko Narodnog pokreta Srbije”. Savremena politika (на језику: српски). 22. 9. 2026. Приступљено 26. 9. 2026. 
  143. ^ а б „RIK proglasio listu "Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija"”. Н1. 13. 9. 2026. Приступљено 13. 9. 2026. 
  144. ^ „Социјалистичка партија Србије” (на језику: српски). Приступљено 5. 10. 2026. 
  145. ^ „Ekonomska i socijalna orijentacija – SDP Srbije” (на језику: српски). Приступљено 5. 10. 2026. 
  146. ^ „Proglašena izborna lista "Ivica Dačić - faktor stabilnosti"”. Н1. 14. 9. 2026. Приступљено 14. 9. 2026. 
  147. ^ а б „BALKAN BLOG: Serbia's students are testing a new way of doing politics”. bne IntelliNews (на језику: енглески). Приступљено 28. 9. 2026. 
  148. ^ Ivković, Aleksandar (9. 7. 2025). „No, nationalism has not taken over the student protests in Serbia”. European Western Balkans (на језику: енглески). Приступљено 28. 9. 2026. 
  149. ^ „RIK proglasio listu "Studentska lista - Studenti pobeđuju"”. N1 Info RS (на језику: српски). 15. 9. 2026. Приступљено 15. 9. 2026. 
  150. ^ а б в Beckmann-Dierkes, Norbert; Rankić, Slobodan (мај 2022). „Parlamentswahlen in Serbien 2022” (PDF) (на језику: немачки). Фондација Конрад Аденауер. стр. 4. Приступљено 28. 9. 2026. 
  151. ^ а б „Republička izborna komisija proglasila i izborne liste Rasima Ljajića i Saveza vojvođanskih Mađara”. Nova.rs (на језику: српски). 15. 9. 2026. Приступљено 15. 9. 2026. 
  152. ^ „Ismét Kasza József a VMSZ elnöke”. Origo (на језику: мађарски). 1. 12. 2002. Приступљено 28. 9. 2026. 
  153. ^ „A Kúriához fordul a Kutyapárt, mert a vajdasági magyaroknak a Fidesz testvérpártja hordja ki a szavazólapokat”. HVG (на језику: мађарски). 24. 3. 2022. Приступљено 28. 9. 2026. 
  154. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом „Kazaljka-SPP”.
  155. ^ а б в г „RIK: Proglašene liste „Usame Zukorlić Pokret za ujedinjenje“ i „Ruska stranka – Srbija u Briksu“”. Nova.rs (на језику: српски). 17. 9. 2026. Приступљено 17. 9. 2026. 
  156. ^ „Serbia: Political context”. Lloyds Bank Trade (на језику: енглески). Приступљено 29. 9. 2026. 
  157. ^ „New DSS, Monarchists submit electoral list Authentic Right”. Н1 (на језику: енглески). Бета. 18. 9. 2026. Приступљено 28. 9. 2026. 
  158. ^ Stevanović, Lena (25. 9. 2026). „Autentična desnica – Miloš Jovanović: Da Srbija ne bude ničija kolonija”. Данас (на језику: српски). Приступљено 28. 9. 2026. 
  159. ^ а б в „RIK: Proglašena lista Autentična desnica i lista Narodne Srbije, koja neće učestvovati na izborima”. Nova.rs (на језику: српски). 18. 9. 2026. Приступљено 18. 9. 2026. 
  160. ^ Vasiljević, Teodora (9. 9. 2026). „SSP, SRCE i Solidarnost na izbore izlaze kao „Evropska Srbija", nosioci liste Marinika Tepić i Zdravko Ponoš”. Insajder (на језику: српски). Приступљено 28. 9. 2026. 
  161. ^ „Serbia's SSP and Kosovo's LVV new associated members of PES”. European Western Balkans (на језику: енглески). 17. 10. 2025. Приступљено 28. 9. 2026. 
  162. ^ „Proglašena lista SDA Sandžaka”. N1 Info RS (на језику: српски). 21. 9. 2026. Приступљено 21. 9. 2026. 
  163. ^ Bakić, Jovo (2006). „Političke stranke umerene i krajnje desnice u Srbiji”. Nova srpska politička misao (на језику: српски). 11 (1–4): 105—122. 
  164. ^ „Pokret snaga Srbije”. Истиномер (на језику: српски). Приступљено 28. 9. 2026. 
  165. ^ а б „РИК: Кандидаткиња на листи БК није у бирачком списку, 48 сати да исправе недостатак”. РТС. 26. 9. 2026. Приступљено 26. 9. 2026. 
  166. ^ а б „РИК прогласио изборну листу "Богољуб Карић - Покрет снага Србије - БК"”. РТС. 26. 9. 2026. Приступљено 26. 9. 2026. 
  167. ^ а б „РИК прогласио листу „Либерално-зелена странка за слободну и чистију Србију“”. Радио телевизија Крагујевац. 1. 10. 2026. Архивирано из оригинала 1. 10. 2026. г.. 
  168. ^ а б „РИК прогласио листу „Бирам правду, бирам будућност“”. Радио телевизија Крагујевац. 1. 10. 2026. Архивирано из оригинала 1. 10. 2026. г.. 
  169. ^ а б „Проглашена мањинска листа Странке руско-српског јединства”. Радио телевизија Крагујевац. 1. 10. 2026. Архивирано из оригинала 1. 10. 2026. г.. 
  170. ^ а б „РИК прогласила листу „Ћале, ово је за тебе“ за изборе 25. октобра”. Радио телевизија Крагујевац. 2. 10. 2026. Архивирано из оригинала 2. 10. 2026. г.. 
  171. ^ а б „Проглашена изборна листа коалиције Алтернатива за Србију”. Радио телевизија Крагујевац. 2. 10. 2026. Архивирано из оригинала 2. 10. 2026. г.. 
  172. ^ а б „Birači sa Kosova glasaće u Vranju, Raški, Kuršumliji i Tutinu, proglašene još dve liste”. Nova.rs (на језику: српски). 2026-10-05. Приступљено 2026-10-05. 
  173. ^ Tanjug. „Glavni odbor SNS doneo odluku da Vučić bude nosilac liste i kandidat za predsednika vlade”. Nin online (на језику: српски). Приступљено 14. 9. 2026. 
  174. ^ „Александар Вучић: Поднећу оставку на на место председника 25. или 26. септембра, у кампању ћу ићи као обичан грађанин”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 14. 9. 2026. 
  175. ^ Media, Ist (2026-09-15). „Vlaška narodna stranka na listi Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija”. Ist Media (на језику: српски). Приступљено 2026-10-07. 
  176. ^ vesti (2026-09-10). „Bošnjačko srpski savez donosi odluku o podršci listi Ujedinjena Srbija” (на језику: енглески). Приступљено 2026-10-07. 
  177. ^ TANJUG (2026-09-11). „Milica Đurđević Stamenkovski podržala listu "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija"”. tanjug.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-10-07. 
  178. ^ Tanjug. „RIK proglasio listu "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" pod rednim brojem jedan”. Nin online (на језику: српски). Приступљено 14. 9. 2026. 
  179. ^ „Ko je sve na listi SNS za predstojeće izbore? - Izbori26 - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 14. 9. 2026. Приступљено 14. 9. 2026. 
  180. ^ Insajder (14. 9. 2026). „Od "Ujedinjene Srbije" do studentske liste: Ko je sve najavio učeše na izborima i ko će s kim u koaliciju”. Insajder (на језику: српски). Приступљено 14. 9. 2026. 
  181. ^ „Birodi podneo zahtev RIK-u da odbije proglašenje izborne liste "Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija"”. Н1. 13. 9. 2026. Приступљено 13. 9. 2026. 
  182. ^ а б „РИК одбацио као неосноване приговоре на решења о проглашењу изборних листа”. РТС (на језику: српски). Приступљено 20. 9. 2026. 
  183. ^ „BIRODI pozvao VJT da ispita da li Vučić korišćenjem predsedničke funkcije ostvaruje izbornu korist”. Н1. 20. 9. 2026. Приступљено 20. 9. 2026. 
  184. ^ а б „Dačić: SPS samostalno izlazi na izbore - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 17. 8. 2026. Приступљено 14. 9. 2026. 
  185. ^ „СПС и СДП Србије потписали Меморандум о сарадњи”. РТВ (на језику: српски). Приступљено 14. 9. 2026. 
  186. ^ „СПС и СДП Србије потписали Меморандум о сарадњи – Социјалистичка партија Србије” (на језику: српски). Приступљено 14. 9. 2026. 
  187. ^ „Изборна листа “Ивица Дачић - фактор стабилности” предата РИК-у са 21.266 потписа подршке”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 14. 9. 2026. 
  188. ^ а б „Ko su su ljudi koji su dali potpis za Grupu građana „Studentska lista — Studenti pobeđuju””. Nova.rs (на језику: српски). 10. 9. 2026. Приступљено 11. 9. 2026. 
  189. ^ Mašina (7. 5. 2025). „Ko će se naći na studentskoj izbornoj listi?”. Mašina (на језику: српски). Приступљено 11. 9. 2026. 
  190. ^ а б „„Kucnuo je čas, studenti pobeđuju!“: Predstavljeni kandidati studentske liste na skupu u Novom Sadu”. 10. 9. 2026. Приступљено 11. 9. 2026. 
  191. ^ „Građani u redovima za studentsku listu, SNS već predao svoju: Kako teče prikupljanje potpisa”. Инсајдер. 12. 9. 2026. Приступљено 12. 9. 2026. 
  192. ^ „Потпиши за победу”. studenti.org.rs. Архивирано из оригинала 12. 9. 2026. г. Приступљено 12. 9. 2026. 
  193. ^ „Studenti pozvali građane da zajedno predaju potpise RIK-u”. Н1. 13. 9. 2026. Приступљено 13. 9. 2026. 
  194. ^ а б „Студентска листа - Студенти побеђују!”. studenti.org.rs (на језику: српски). Приступљено 14. 9. 2026. 
  195. ^ „NOVI DSS - Шта је аутентична десница? Трибина у Крушевцу (видео, фото)”. www.novidss.rs (на језику: српски). Приступљено 14. 9. 2026. 
  196. ^ „POKS izašao iz koalicije NADA i formirao svoju poslaničku grupu”. РТС (на језику: српски). 8. 4. 2026. Приступљено 27. 4. 2026. 
  197. ^ Balkans, Newsmax. „Srpska koalicija NADA na izbore izlazi pod nazivom Autentična desnica, počinje prikupljanje potpisa”. Newsmax Balkans (на језику: српски). Приступљено 14. 9. 2026. 
  198. ^ „Autentična desnica: Sprečavaju nas da prikupimo potpise, notari navodno zauzeti - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 11. 9. 2026. Приступљено 20. 9. 2026. 
  199. ^ „Miloš Jovanović: notari nedostupni za overu potpisa liste”. Srpske Novine (на језику: српски). 12. 9. 2026. Приступљено 20. 9. 2026. 
  200. ^ „PSG doneo odluku: Ne izlazi na izbore - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 9. 9. 2026. Приступљено 14. 9. 2026. 
  201. ^ „Predsednik i većina članova odbora Srbija centra (SRCE) u Užicu podneli ostavke”. 15. 9. 2026. Приступљено 15. 9. 2026. 
  202. ^ „SRCE Leskovac poziva rukovodstvo stranke da preispita i promeni svoju odluku o izlasku na parlamentarne izbore”. Нова С. 15. 9. 2026. Приступљено 15. 9. 2026. 
  203. ^ „Slobodan Petrović: Podržaću studente, odluka da SRCE izađe na izbore - pogrešna”. Н1. 19. 9. 2026. Приступљено 19. 9. 2026. 
  204. ^ а б „Izborni presek: Proevropska koalicija predala listu, Vučić pecao i slušao Tomu Zdravkovića”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 19. 9. 2026. Приступљено 20. 9. 2026. 
  205. ^ „Posle povlačenja Narodne Srbije - da li će SRCE promeniti odluku i podržati listu studenata?”. N1 Info RS (на језику: српски). 15. 9. 2026. Приступљено 20. 9. 2026. 
  206. ^ „"Evropska Srbija" predala potpise, više visokih funkcionera se povuklo sa liste, a Đilas poručuje da "ostaju saborci" - Nedeljnik” (на језику: српски). Приступљено 20. 9. 2026. 
  207. ^ „Републичка изборна комисија”. www.rik.parlament.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 20. 9. 2026. 
  208. ^ „Đilas otkrio nosioce liste Evropska Srbija: Tepić i Ponoš”. Srpske Novine. 9. 9. 2026. Приступљено 14. 9. 2026. 
  209. ^ „Tepić, Ponoš, Đilas i Ješić potpisali Deklaraciju za Evropsku Srbiju: "Posle izbora nema saradnje sa SNS, nema trgovine glasovima"”. Нова С (на језику: српски). 24. 9. 2026. Приступљено 25. 9. 2026. 
  210. ^ „Вест”. Покрет СНАГА СРБИЈЕ – Богољуб Карић (на језику: српски). Приступљено 26. 9. 2026. 
  211. ^ а б „РИК прогласио листу „Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић””. РТС. 26. 9. 2026. Приступљено 26. 9. 2026. 
  212. ^ „RIK proglasio izborne liste "Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije" i "Ćale ovo je za tebe - Petar Đurić"”. Н1. 26. 9. 2026. Приступљено 26. 9. 2026. 
  213. ^ „RIK poništio rešenje o proglašenju izborne liste "Ćale ovo je za tebe"”. Н1. Бета. 30. 9. 2026. Приступљено 1. 10. 2026. 
  214. ^ „Покрет "Ћале, ово је за тебе" предао РИК-у листу кандидата и потписе”. РТВ (на језику: српски). Приступљено 5. 10. 2026. 
  215. ^ FoNet (30. 3. 2025). „Srbija dobija novu partiju: Pulmolog Dejan Žujović biće na čelu Srpske liberalne stranke”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2. 10. 2026. 
  216. ^ а б „Narodna stranka donela odluku o formiranju izborne koalicije sa Mi snaga naroda”. N1 Info RS (на језику: српски). 5. 9. 2026. Приступљено 14. 9. 2026. 
  217. ^ Tanjug (1. 9. 2026). „Pavlović: "Mi- glas iz naroda" neće nastupiti na parlamentarnim izborima, nemamo logistiku”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 14. 9. 2026. 
  218. ^ Insajder (14. 9. 2026). „Članovi Predsedništva Nestorovićeve stranke protiv koalicije sa Vulinom”. Insajder (на језику: српски). Приступљено 16. 9. 2026. 
  219. ^ Милованчевић, Војислав (14. 9. 2026). „SAZNAJEMO Pronađen Nestorović: Održao tajni sastanak na kom je odlučio da ide sa Vulinom na izbore”. Нова С. Приступљено 14. 9. 2026. 
  220. ^ „Nestorović se pojavio na skupštini stranke: Ilić tvrdi da su stanovnici Ćacilenda izglasali isključenje dela predsedništva Mi snaga naroda”. Данас. 15. 9. 2026. Приступљено 15. 9. 2026. 
  221. ^ „Др Несторовић - Нисам нестао, десила се издаја у врху странке”. 15. 9. 2026. Корисна информација се налази на: 1:22 и 10:13. Приступљено 15. 9. 2026. „Ми смо ту имали захтев од људи из Руске Федерације да окупимо све русофилске странке и покрете који постоје у Србији [...] Па ми смо имали тај договор са људима из Руске Федерације да покупимо што више тих разних удружења, странака...” 
  222. ^ Вујић, Предраг; Маричић, Слободан (16. 9. 2026). „Drama u 'Mi - snaga naroda' - ko je 'izdajnik iz Moskve', a ko 'izdajnik iz Velike Britanije'”. BBC на српском. Приступљено 16. 9. 2026. 
  223. ^ „Deo Predsedništva "Mi - snaga naroda" doneo odluku da ne izlazi na izbore, dostaviće odluku RIK-u”. Н1. 21. 9. 2026. Приступљено 21. 9. 2026. 
  224. ^ „ВАНРЕДНА СКУПШТИНА СТРАНКЕ –”. Ми — Снага народа (на језику: српски). Приступљено 21. 9. 2026. 
  225. ^ „Narodna stranka odustaje od koalicije sa "Mi – Snaga naroda"”. Н1. 22. 9. 2026. Приступљено 22. 9. 2026. 
  226. ^ Победе, а не поделе, буди и ти део Праве Србије” (на језику: српски). Приступљено 5. 10. 2026. 
  227. ^ а б „Crnogorska partija: Osnovana nova crnogorska stranka pred raspisivanje izbora”. 021.rs. 12. 9. 2026. Приступљено 13. 9. 2026. 
  228. ^ а б „Изборна листа "Расим Љајић – Људски" предата РИК-у”. Радио-телевизија Србије. 15. 9. 2026. Приступљено 15. 9. 2026. 
  229. ^ „Коалиција Санџачке демократске партије и Црногорске демократске партије предала РИК-у листу за парламентарне изборе, носилац Расим Љајић”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 17. 9. 2026. 
  230. ^ „Ko je sve na listi "Rasim Ljajić – Ljudski (SDP – CDP)" - Izbori26 - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 15. 9. 2026. Приступљено 17. 9. 2026. 
  231. ^ „СВМ предао РИК-у листу кандидата за посланике”. Радио-телевизија Србије. 15. 9. 2026. Приступљено 15. 9. 2026. 
  232. ^ „Niški "Rus" Tihomir Perić pri vrhu liste Ruske stranke za parlamentarne izbore - Politika - Južne vesti” (на језику: српски). 18. 9. 2026. Приступљено 20. 9. 2026. 
  233. ^ „Ugljanin najavio da SDA Sandžaka na izbore izlazi samostalno”. Nova.rs (на језику: српски). 11. 9. 2026. Приступљено 23. 9. 2026. 
  234. ^ „SBR – Stranka budućnosti i razvoja – Stranka budućnosti i razvoja – SBR” (на језику: енглески). Приступљено 2. 10. 2026. 
  235. ^ „RIK: Proglašena manjinska lista Stranke rusko-srpskog jedinstva za parlamentarne izbore 25. oktobra - Izbori26 - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2026-10-01. Приступљено 2026-10-06. 
  236. ^ Evropa, Radio Slobodna (2026-09-30). „U Prištini dogovoren zajednički izlazak albanskih partija iz Preševa, Bujanovca i Medveđe na izbore u Srbiji”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2026-10-06. 
  237. ^ „Kamberi: Albanska koalicija predala listu za izbore u Srbiji 25. oktobra - Kosovo Online”. www.kosovo-online.com (на језику: српски). Приступљено 2026-10-06. 
  238. ^ „Šta znači ujedinjenje albanskih partija za parlamentarne izbore u Srbiji? - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2026-10-01. Приступљено 2026-10-06. 
  239. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом „Gruda-program”.
  240. ^ онлајн, Политика. „РИК прогласио словачку мањинску листу „Мајка Србија – Груда””. Politika Online. Приступљено 2026-10-06. 
  241. ^ „Републичка изборна комисија”. www.rik.parlament.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-10-06. 
  242. ^ Nikolić, Jovanka (2026-10-06). „Ko je od Kragujevčana na listi poslaničkih kandidata "Majka Srbija - Gruda"”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2026-10-06. 
  243. ^ „SAZNAJEMO Aleksić obavestio Đilasa da neće u koaliciju: Lideri SSP i NPS se sastali, otkrivamo šta se dogodilo nakon susreta”. Nova.rs (на језику: српски). 4. 9. 2026. Приступљено 14. 9. 2026. 
  244. ^ „Formirana koalicija „Narodna Srbija“” (на језику: српски). Приступљено 14. 9. 2026. 
  245. ^ „Ceo odbor Novog lica Srbije napustio stranku: "Puna podrška studentskoj listi"”. Н1. 13. 9. 2026. Приступљено 13. 9. 2026. 
  246. ^ „Lokalni odbori Novog lica Srbije kolektivno napustili stranku, podržavaju Studentsku listu”. Нова С. 14. 9. 2026. Приступљено 15. 9. 2026. 
  247. ^ „N1 saznaje: Novo lice Srbije istupa iz saveza Narodna Srbija - podršku daje studentskoj listi”. Н1. 15. 9. 2026. Приступљено 15. 9. 2026. 
  248. ^ „Ekološki ustanak odustaje od učešća na izborima”. Н1. 15. 9. 2026. Приступљено 15. 9. 2026. 
  249. ^ Милованчевић, Војислав (15. 9. 2026). „SAZNAJEMO Koalicija Aleksića, Parandilovića i Ćute odustaje od izlaska na izbore: Predaće potpise RIK-u, a onda povući listu”. Нова С. Приступљено 15. 9. 2026. 
  250. ^ а б „Pokret "Mi - snaga naroda" ne izlazi na izbore”. Н1. 23. 9. 2026. Приступљено 24. 9. 2026. 
  251. ^ „N1 saznaje: PSG doneo odluku da ne izlazi na izbore”. Н1. 9. 9. 2026. Приступљено 10. 9. 2026. 
  252. ^ „Crnogorska partija podržala Studentsku listu”. Данас. 10. 9. 2026. Приступљено 10. 9. 2026. 
  253. ^ „Liga socijaldemokrata Vojvodine potvrdila podršku studentskoj listi na predstojećim izborima”. Н1. 10. 9. 2026. Приступљено 10. 9. 2026. 
  254. ^ „SPO podržava studentsku listu”. Данас. 12. 9. 2026. Приступљено 12. 9. 2026. 
  255. ^ „Rusinska stranka „Zajedno za Vojvodinu“ podržala Studentsku listu”. Данас. 15. 9. 2026. Приступљено 15. 9. 2026. 
  256. ^ „Makedonska stranka Srbije podržala Studentsku listu”. Н1. 16. 9. 2026. Приступљено 16. 9. 2026. 
  257. ^ а б „Rumunska partija pozvala sve Rumune u Srbiji da glasaju za studentsku listu”. Нова С. 16. 9. 2026. Приступљено 20. 9. 2026. 
  258. ^ „Pokret Nemanje Šarovića podržao studentsku listu na parlamentarnim izborima”. Данас. 11. 9. 2026. Приступљено 16. 9. 2026. 
  259. ^ „Serbian government sets up snap vote with call to dissolve parliament”. Al Jazeera. 7. 9. 2026. Архивирано из оригинала 9. 9. 2026. г. Приступљено 9. 9. 2026. 
  260. ^ Bulić, Marija (11. 9. 2026). „Student-Led Movement Launches Election Challenge to Serbian Government”. Balkan Insight. Архивирано из оригинала 13. 9. 2026. г. Приступљено 17. 9. 2026. 
  261. ^ а б Insajder (2026-10-08). „Od unapred poznatog pobednika do neizvesnih izbora: Kako protiče kampanja za 25. oktobar (VIDEO)”. Insajder (на језику: српски). Приступљено 2026-10-08. 
  262. ^ „Šta će biti sa strankama koje su podržale studentsku listu: Opasnost od nestanka”. Blic.rs (на језику: српски). 2026-09-11. Приступљено 2026-10-08. 
  263. ^ Karović, Boban. „Da li opozicija treba da ide na izbore ili da podrži studente”. www.nin.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-10-08. 
  264. ^ milos (2025-10-26). „Гајић: Једини остварив циљ сада је смена опозиције”. Народна странка (на језику: енглески). Приступљено 2026-10-08. 
  265. ^ а б Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Posmatračka misija ODIHR-a počela rad u Srbiji uoči izbora”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2026-10-08. 
  266. ^ „Savet REM nije postigao dogovor o proširenju monitoringa medija u izbornoj kampanji”. Н1. 28. 9. 2026. Приступљено 28. 9. 2026. 
  267. ^ „Савет РЕМ-а није усвојио извештај о праћењу електронских медија, покреће се истражни поступак против Информера”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2026-10-08. 
  268. ^ „BIRODI prati šest televizijskih kanala tokom izborne kampanje” [BIRODI will follow six television channels during the election campaign]. Mašina (на језику: српски). 10. 9. 2026. Архивирано из оригинала 13. 9. 2026. г. Приступљено 13. 9. 2026. 
  269. ^ „Crta šalje 2.500 posmatrača na izbore 25. oktobra”. Srpske Novine (на језику: српски). 2026-09-10. Приступљено 2026-10-08. 
  270. ^ а б в г „Предизборне активности – 22. септембар”. РТС. 22. 9. 2026. Приступљено 24. 9. 2026. 
  271. ^ а б „Održan miting SNS u Areni: Vučić se obratio okupljenima, pojedini simpatizeri počeli da se razilaze pre kraja govora”. Н1. 3. 10. 2026. Приступљено 5. 10. 2026. 
  272. ^ „Vučić: Ako dobijem poverenje, smanjiću broj ministarstava sa 31 na 12”. Euronews. 27. 9. 2026. Приступљено 29. 9. 2026. 
  273. ^ „Vučić najavio prvi predizborni skup u Beogradu, ponovo pominje Novi Sad”. Н1. 23. 9. 2026. Приступљено 24. 9. 2026. 
  274. ^ „Arhiv javnih skupova objavio procenu koliko je ljudi bilo ispred Arene pred predizborni skup "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija"”. Нова С. 4. 10. 2026. Приступљено 5. 10. 2026. 
  275. ^ „Predstavljen Studentski plan u 11 tačaka i tri celine” [The Student Plan has been presented in 11 points and three parts]. Danas (на језику: српски). 15. 9. 2026. Архивирано из оригинала 15. 9. 2026. г. Приступљено 15. 9. 2026. 
  276. ^ а б Kosić, Pavle (16. 9. 2026). „Serbia's students challenge Vučić at the polls”. Euractiv (на језику: енглески). Приступљено 17. 9. 2026. 
  277. ^ „"Student u svakom selu": Poruku podrške ostavila i mama Stefana, momka poginulog u padu nadstrešnice”. Н1. 9. 3. 2025. Приступљено 24. 9. 2026. 
  278. ^ а б в „Предизборне активности – 23. септембар”. РТС. 23. 9. 2026. Приступљено 24. 9. 2026. 
  279. ^ „Studenti najavili "Studentski plan": 11 tačaka u tri oblasti, od sutra predstavljanje širom Srbije, objavljene prve lokacije”. Nova S. 14. 9. 2026. Приступљено 16. 9. 2026. 
  280. ^ „Studenti krenuli biciklima po Srbiji: Da građani vide da mi nismo neka deca sa Instagrama već ljudi koji su spremni da prave promene”. Н1. 17. 9. 2026. Приступљено 23. 9. 2026. 
  281. ^ „Studenti kreću na biciklističku turu po Srbiji: Deset dana vožnje od Subotice do Vranja”. Н1. 16. 9. 2026. Приступљено 23. 9. 2026. 
  282. ^ „Studenti organizuju predizborni skup 3. oktobra u Novom Pazaru”. Данас. 26. 9. 2026. Приступљено 26. 9. 2026. 
  283. ^ „Studenti najavili novi veliki skup: "Vidimo se u gradu iz kog promena kreće"”. Нова С. 5. 10. 2026. Приступљено 5. 10. 2026. 
  284. ^ „Karavan „Student u svakom selu“ se seli u Republiku Srpsku”. Данас. 22. 9. 2026. Приступљено 23. 9. 2026. 
  285. ^ „Incident u Višegradu, policija u Brčkom pisala prijave studentima zbog kršenja zakona o okupljanju”. Данас. 24. 9. 2026. Приступљено 25. 9. 2026. 
  286. ^ „Od Brčkog do Višegrada: Šta se desilo studentima koji su krenuli kroz RS? Advokat iz Banjaluke: “OVO JE OGROMNA SRAMOTA””. Бука. 24. 9. 2026. Приступљено 25. 9. 2026. 
  287. ^ „Studenti iz Srbije otkazali posetu Banjaluci”. Н1. 25. 9. 2026. Приступљено 25. 9. 2026. 
  288. ^ Srbija, Euronews (2026-10-08). „Direktno sa Minjom Miletić: Ivica Dačić o SPS-u i odnosima sa SNS-om posle glasanja”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-10-09. 
  289. ^ „Miloš Jovanović: Članstvo u EU donosi Srbiji više štete nego koristi”. Н1. 23. 9. 2026. Приступљено 24. 9. 2026. 
  290. ^ „Jovanović (Novi DSS): Neprihvatljivo priznavanje istopolnih brakova, ulazak u EU to podrazumeva”. Н1. 20. 9. 2026. Приступљено 24. 9. 2026. 
  291. ^ „Miloš Jovanović: Ulazak u EU smrt za srpski poljoprivredu”. Н1. 22. 9. 2026. Приступљено 24. 9. 2026. 
  292. ^ а б „Предизборне активности – 24. септембар”. РТС. 24. 9. 2026. Приступљено 25. 9. 2026. 
  293. ^ а б „Предизборне активности – 4. октобар”. РТС. 4. 10. 2026. Приступљено 5. 10. 2026. 
  294. ^ а б в „Предизборне активности – 2. октобар”. РТС. 2. 10. 2026. Приступљено 5. 10. 2026. 
  295. ^ а б в г „Предизборне активности – 30. септембар”. РТС. 30. 9. 2026. Приступљено 5. 10. 2026. 
  296. ^ а б в „Предизборне активности – 28. септембар”. РТС. 28. 9. 2026. Приступљено 5. 10. 2026. 
  297. ^ а б „Предизборне активности – 29. септембар”. РТС. 29. 9. 2026. Приступљено 5. 10. 2026. 
  298. ^ а б „Предизборне активности – 3. октобар”. РТС. 3. 10. 2026. Приступљено 5. 10. 2026. 
  299. ^ „SRCE najavljuje ukidanje takse za RTS i naknade povlašćenim proizvođačima struje ako dođu na vlast”. Н1. 24. 9. 2026. Приступљено 24. 9. 2026. 
  300. ^ zoran (26. 9. 2026). „MI SMO TREĆA OPCIJA: Petar Đurić predao izbornu listu i predstavio program pokreta”. Vojvođanski reporter (на језику: српски). Приступљено 26. 9. 2026. 
  301. ^ „Serbian government sets up snap vote with call to dissolve parliament”. Al Jazeera. 7. 9. 2026. Архивирано из оригинала 9. 9. 2026. г. Приступљено 9. 9. 2026. 
  302. ^ Kosić, Pavle (7. 9. 2026). „Serbia heads for snap election after government dissolution call”. Euractiv. Приступљено 9. 9. 2026. 
  303. ^ Kosić, Pavle (27. 9. 2026). „Još par sati do ostavke Aleksandra Vučića: Šta je poručio građanima Srbije putem Javnog servisa?”. Данас. Приступљено 27. 9. 2026. 
  304. ^ „VIDEO: Tuča aktivista SNS i građana kod Futoške pijace”. 021.rs. 29. 9. 2026. Приступљено 9. 10. 2026. 
  305. ^ „Odbornica Kreni-promeni tvrdi da ju je napao Šapić”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2026-09-29. Приступљено 2026-10-09. 
  306. ^ says, Branuislav Stevanović (2026-10-02). „Aktivistkinja SNS koja tvrdi da je napadnuta snimljena kako šutira osobu tokom sukoba naprednjaka i građana kod Futoške pijace (VIDEO)”. razglas news (на језику: енглески). Приступљено 2026-10-09. 
  307. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом „:10”.
  308. ^ d.o.o, cubes. „Ilija Srdanović: Od „Milovog doktora“ do mete kampanje”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2026-10-09.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  309. ^ „Informer lagao da Srdanović ima kuću u Hrvatskoj: Objavili falsifikovan izvod iz katastra”. 021.rs. 2. 10. 2026. Приступљено 9. 10. 2026. 
  310. ^ „Net, laži i AI video snimci: "Prljava" predizborna kampanja u Srbiji, glavna meta Ilija Srdanović”. Н1. 20. 9. 2026. Приступљено 9. 10. 2026. 
  311. ^ Милованчевић, Војислав (12. 9. 2026). „OTKRIVAMO Strahoviti pritisci SNS na zaposlene u RGZ: Prete otkazima i premeštajem radnicima koji ne daju siguran glas”. Нова С. 
  312. ^ „BIRN sprovodi anketu – uključite se: Pritisci na radnom mestu pred izbore”. Маглочистач. 12. 9. 2026. Приступљено 12. 9. 2026. 
  313. ^ „Svedočenja zaposlenih širom Srbije: „Ucenjuju nas, traže nam sigurne glasove, potpise i odlazak na SNS skupove“”. Нова С. 15. 9. 2026. Приступљено 15. 9. 2026. 
  314. ^ Милованчевић, Војислав (22. 9. 2026). „CRTA objavila svedočenje zaposlene u Poštanskoj štedionici: "Ko ne ide da skuplja potpise nije lojalan, ne može da dobije povećanje plate"”. Нова С. Приступљено 24. 9. 2026. 
  315. ^ „U četvrtak u 20h prva N1 debata - učestvuju Ana Brnabić i Mirjana Nikolić”. Н1. 22. 9. 2026. Приступљено 22. 9. 2026. 
  316. ^ „TV najava: Izborna INSAJDER DEBATA” (на језику: српски). Инсајдер ТВ. 23. 9. 2026. Приступљено 23. 9. 2026. 
  317. ^ „Таковска 10: Унутрашња и спољна политика на изборима”. РТС (на језику: српски). 29. 9. 2026. Приступљено 30. 9. 2026. 
  318. ^ „U četvrtak u 20h prva N1 debata - učestvuju Ana Brnabić i Mirjana Nikolić”. Н1. 29. 9. 2026. Приступљено 29. 9. 2026. 
  319. ^ „Prva predizborna debata na TV Nova 2. oktobra: Gosti Ana Brnabić, Vladan Kuzmanović, Dunja Simonović Bratić i Marinika Tepić”. Нова С. 30. 9. 2026. Приступљено 30. 9. 2026. 
  320. ^ „Obrazovanje pred izborima”. РТС. 6. 10. 2026. Приступљено 6. 10. 2026. 
  321. ^ онлајн, Политика. „Вучићева листа на 48,6 одсто, Студентска на 37,1”. Politika Online. Приступљено 21. 9. 2026. 
  322. ^ „Ђорђе Вукадиновић: Вучић није успео да поцепа "Студентску листу" и у завршицу кампање не улази као фаворит. Али не треба потценити његов деструктивни потенцијал”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 1. 10. 2026. 
  323. ^ „EKSKLUZIVNO! Najnovije istraživanje agencije "Faktor Plus": VUČIĆ NA IVICI APSOLUTNE VEĆINE!”. Blic (на језику: српски). 4. 9. 2026. Приступљено 4. 9. 2026. 
  324. ^ „NSPM: Studentska lista ispred SNS-a, još četiri liste preko cenzusa - Vreme”. Време (на језику: српски). Приступљено 29. 7. 2026. 
  325. ^ „Istraživanje Crte: Za Studentsku listu bi glasalo skoro deset odsto više građana nego za SNS”. N1 (на језику: српски). 15. 7. 2026. Приступљено 15. 7. 2026. 
  326. ^ „NAJNOVIJE ISTRAŽIVANJE! Ekskluzivno: SNS sa Vučićem na 47,1 %, studentska lista na 30,7! Evo koliko ima ProEU opozicija i kakav problem se nazire za studente”. Blic (на језику: српски). 26. 6. 2026. Приступљено 26. 6. 2026. 
  327. ^ „NAJNOVIJE ISTRAŽIVANJE! Ekskluzivno: SNS sa Vučićem na 46,4%, studentska lista sa Đokićem na 28,7! Evo šta je NAJVEĆI PROBLEM ZA VLAST I OPOZICIJU”. Blic (на језику: српски). 30. 4. 2026. Приступљено 30. 4. 2026. 
  328. ^ „Rejtinzi političkih stranaka i pokreta prema agenciji "Faktor plus": Vlast iznad 50 odsto, studenti i opozicija ispod 40”. Blic (на језику: српски). 2. 8. 2025. Приступљено 4. 8. 2025. 
  329. ^ „Najnovije istraživanje agencije Ipsos: SNS na 46,6 odsto, a evo gde je opozicija i šta je sa studentima”. Blic (на језику: српски). 30. 7. 2025. Приступљено 3. 8. 2025. 
  330. ^ а б Vukadinović, Đorđe (24. 7. 2025). „Najgore je iza nas” [The worst is behind us]. Vreme (на језику: српски). Приступљено 17. 8. 2025. 
  331. ^ „Istraživanje Srbija, maj 2025 - integralno” [Serbia poll, May 2025 - Integral]. Nova srpska politička misao (на језику: српски). 27. 6. 2025. Приступљено 1. 7. 2025. 
  332. ^ Jelovac, Jelena (30. 3. 2025). „Po prvi put od dolaska SNS više građana je protiv vlasti nego što je podržava: Vučić za pet meseci pao za gotovo pet odsto” [For the first time since the arrival of the SNS, more citizens are against the government than they support it: Vučić has fallen by almost five percent in five months]. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 30. 3. 2025. 
  333. ^ „Novo istraživanje Ipsos stratedžik marketinga: SNS na 48 odsto, Vučiću se najviše veruje, značajno raste podrška ulasku u EU” [New survey by Ipsos strategic marketing: SNS at 48 percent, Vučić is the most trusted, support for joining the EU is growing significantly]. Blic (на језику: српски). 25. 12. 2024. Приступљено 2. 1. 2025. 
  334. ^ „Aktuelno – Decembar 2024.” [Currently - December 2024]. Faktor Plus (на језику: српски). 25. 12. 2024. Приступљено 2. 1. 2025. 
  335. ^ „Ekskluzivno Ovo su najnoviji rejtinzi političkih stranaka u Srbiji” [Exclusive These are the latest ratings of political parties in Serbia]. Blic (на језику: српски). 27. 9. 2024. Приступљено 28. 9. 2024. 
  336. ^ „Србија, април 2026. (I) – власт и опозиција, војни рок, Косово, спољнополитичке оријентације, рат на Блиском истоку и Украјини, ставови о Милошевићу и Брозу”. NSPM (на језику: српски). 14. 6. 2026. Приступљено 14. 6. 2026. 
  337. ^ „Србија, гео-политички барометар”. NSPM (на језику: српски). 25. 2. 2025. Приступљено 10. 3. 2026. 
  338. ^ „Istraživanje Crte: Za studentsku listu 44 odsto, blok predvođen Vučićem na 32”. N1 (на језику: српски). 13. 10. 2025. Приступљено 12. 10. 2025. 
  339. ^ „NSPM: Protiv vlasti bi glasalo 42 odsto, za vlast 33 odsto birača”. Vreme (на језику: српски). 30. 9. 2025. Приступљено 30. 9. 2025. 
  340. ^ „Da su sutra izbori, studenti bi "pokosili" Vučića: Ko je najpoželjniji kandidat na studentskoj listi?”. Danas. 17. 7. 2025. Приступљено 17. 7. 2025. 
  341. ^ „Srbija, maj 2025 - vlast, opozicija, neizjašnjeni” [Serbia, May 2025 - government, opposition, undecided]. Nova srpska politička misao (на језику: српски). 11. 6. 2025. Приступљено 11. 6. 2025. 
  342. ^ „Srbija, mart 2025. (I)” [Serbia, March 2025 (I)]. Nova srpska politička misao (на језику: српски). 14. 3. 2025. Приступљено 14. 3. 2025. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парламентарни_избори_у_Србији_2026.&oldid=31753522”