Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2019.

С Википедије, слободне енциклопедије
Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2019.
← 2017. 12. децембар 2019. 2024. →
650 посланичких мандата Дома комуна
326 мандати потребни за већину
Регистровано47.568.611
Излазност32.014.110 (67,3%) (Пад 1,5%)[1]
  Прва странка Друга странка
 
Вођа Борис Џонсон Џереми Корбин
Странка Конзервативци Лабуристи
Вођа од 23. јул 2019. 12. септембар 2015.
Место вође Аксбриџ и Јужни Раислип (Uxbridge and South Ruislip) Северни Ислингтон (Islington North)
Места пре 317 262
Освојена места 365 202
Места после
365 / 650
202 / 650
Места промењено Раст 48 Пад 60
Бр. гласова 13.966.454 10.269.051
Проценат 43,6% 32,1%
Swing Раст 1,2% Пад 7.9%
  Трећа странка Четврта странка
 
Вођа Никола Стерџон Џо Свинсон
Странка SNP Либералне демократе
Вођа од 14. новембар 2014. 22. јул 2019.
Место вође Ниједно[а] Источни Данбартоншир (East Dunbartonshire)
(поражена)
Места пре 35 12
Освојена места 48 11
Места после
48 / 650
11 / 650
Места промењено Раст 13 Пад 1
Бр. гласова 1.242.380 3.696.419
Проценат 3,9% 11,6%
Swing Раст 0.8 Раст 4.2%
Мапа која представља изборне резултате за сваку изборну јединицу по партији народног посланика.
Састав Дома комуна након избора
Премијер пре избора

Борис Џонсон
Конзервативци

Новоизабрани Премијер

Борис Џонсон
Конзервативци

Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2019. су одржани у четвртак 12. децембра. Пошто Конзервативна партија није успела да освоји већину на Парламентарним изборима 2017, имала је великих потешкоћа да спроведе закон о Брегзиту јер је формирала мањинску владу уз подршку Демократске унионистичке партије (DUP) из Северне Ирске, па су те потешкоће и довеле до тога да претходна премијерка Тереза Меј поднесе оставку.

Након оставке Терезе Меј, у јулу 2019. је Борис Џонсон изабран на место лидедра Конзервативне партије, и постављен је на место премијера. Џонсон до краја октобра није успео да кроз Дом комуна спроведе преправљени споразум о повлачењу из Европске уније, па се одлучио за превремене изборе. Парламент је одобрио ту олуку пошто је за њега гласало 438 посланика, са 20 против, па је одлука пала да се избори одрже 12. децембра.[2] Анкете су показивале снажну предност Конзервативаца у односу на Лабуристе током целе предизборне кампање.[3]

У изборима је Конзервативна партија Бориса Џонсона освојила убедљиву већину од 80 посланичких мандата. Пошто 7 посланика Шин Фејна бојкотују парламент, и пошто председник скупштине и заменици не гласају, у суштини су Конзервативци освојили "радну већину" од 87 мандата. Конзервативци су освојили 48 више места него на прошлим изборима, и за њих је гласало 43,6% изашлих бирача, што је највиши проценат за било коју партију још од парламентарних избора 1979.[4] Конзервативци су освојили доста места која су јако дуго имала Лабуристичке представнике, а поједине изборне јединице нису ни имале Конзервативца као представника, али су дале јаку подршку за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније на референдуму о чланству у ЕУ 2016. Лабуристичка партија је освојила 202 места, што је најлошији учинак још од парламентарних избора 1935.[5][6] Као последицу овог пораза, Џереми Корбин је најавио да неће предводити странку на следећим изборима, и да ће се повући са места лидера.[7] Шкотска национална партија (SNP) је добила 13 места више него на прошлим изборима, и за њу је у целом Уједињеном Краљевству гласало 3,9% изашлих бирача, односно 45% на територији Шкотске, што се превело на 48 од 59 места на које Шкотска има право у парламенту. Стерџон је изјавила да спрема нацрт о новом плану за референдум о независности Шкотске, на шта јој је Џонсон оспорио право, "јер се Шкотска већ изјаснила на референдуму 2014."[8] Либералне демократе су повећале проценат бирача на 11,6%, али ти гласови нису били концентрисани по бирачким јединицама, па су заправо изгубили једно место, оно на коме је учествовала Џо Свинсон у Шкотској, њихова председница, што је укупно значило 11 посланичких мандата. Џо Свинсон је након тога најавила да ће се повући са места лидера странке.[9]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Results of the 2019 General Election”. BBC News. Приступљено 14. 12. 2019. 
  2. ^ „UK set for 12 December general election”. 2019-10-29. Приступљено 2019-12-22. 
  3. ^ Stewart, Heather (12. 12. 2019). „Exit poll predicts 86-seat majority for Boris Johnson and Conservatives”. The Guardian. 
  4. ^ „Election results 2019: Boris Johnson hails 'new dawn' after historic victory”. BBC News. 13. 12. 2019. Приступљено 13. 12. 2019. 
  5. ^ „Results”. BBC News. Приступљено 13. 12. 2019. 
  6. ^ „Share of votes in general elections in the United Kingdom from 1918 to 2017, by political party”. Statista. Приступљено 13. 12. 2019. 
  7. ^ „Jeremy Corbyn: 'I will not lead Labour at next election'”. BBC News. 13. 12. 2019. Приступљено 13. 12. 2019. 
  8. ^ Carrell, Severin; Brooks, Libby (2019-12-13). „Scottish independence vote a 'democratic right', says Sturgeon”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 2019-12-13. 
  9. ^ „Lib Dem leader Jo Swinson to step down”. BBC News. 13. 12. 2019. Приступљено 13. 12. 2019. 

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Никола Стерџон је представница у шкотском парламенту за Јужни Глазгов, док SNP у Дому комуна УК предводи Ијан Блекфорд, представник у парламенту УК за Рос, Скај и Лохабер
Икона за клице

Овај чланак везан за политику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Икона за клице

Овај чланак везан за Уједињено Краљевство је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парламентарни_избори_у_Уједињеном_Краљевству_2019.&oldid=26970554”