Парономазија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Парономазија (grč. παρονομασία — називање по звучној сличности) је стилска фигура понављања речи које слично звуче а различито значе. Речи се разликују у једном до два гласа, она која су у саставу њиховог корена, па њихова звуковна сличност наглашава значењску различитост.[1] Не треба је мешати са парегменоном који се заснива на паронимима, тј. на речима које имају исти корен.[2] Парономазија је блиска игри речима, јер обе фигуре користе слично звучање речи, али игра речима не извире из природе језика као парономазија.[3] Неки парономазију сматрају подврстом игре речима,[1] неки мисле да је игра речима њена подврста,[3] а неки ове две фигуре изједначавају. Припада фигурама дикције.

Историјат појма[уреди]

У античкој реторици овај термин се односио на све игре звуковима речи.[4] Еустатије и Диомед су изједначавали парегменон и парономазију.[2]

Употреба[уреди]

Парономазија је основа риме, махом удружена са алитерацијом и асонанцом. У поезији за децу она је наглашена. У брзалицама она је творбени принцип где је испреплетана са хомеоарктоном, хомеоптотоном и/или хомеотелеутоном. Заједно са игром речима постаје средство духовитости.[3] Користи се у афоризмима, пословицама, рекламним слоганима, те поезији и прози. Може послужити и вежбању говора код деце када треба да науче разлику између слова попут Ч и Ћ, Ђ и Џ (нпр. Мали ђак носи велики џак.).[1]

Примери[уреди]







Сличне стилске фигуре[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 239—241. ISBN 978-953-0-40043-6. Приступљено 20. 3. 2019. 
  2. 2,0 2,1 Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 287—288. ISBN 978-86-343-0277-6. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Živković, Dragiša, ур. (2001). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 279, 571. 
  4. ^ Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms. стр. 185. ISBN 978-0-19-860883-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]